Forum za podršku u oporavku

Sve je to divno kad smo na odrzavanju i kada pijemo svoju terapiju,suboxone,subutex,metadon..
A sto se dogadje kada prestanemo to piti,kada napokon odlucimo da je drogiranje iza nas i da pocinjemo novi zivot?
Sto kada nas mozak ne slusa i kada se ne osjecamo najbolje?
To sto smo pili je stvarno jaka kemija ,jer kada prestanemo,bar u mojem slucaju,osjecaj je Zivotarenje,i cekanje da prodje..
Mozda pretjerujem,jer tek je 30.dan,ali ovo nije onaj zivot i onaj osjecaj kojeg sam htjela.
Mozda treba jos proc vremena..
Kad ce mi se mozak vratit u normalu...
Ne zelim nikoga plasiti,ja sam jako ponosna sto ne pijem nista..
Ali sve to dugo traje,prokleta kemija.
Koliko nam pomogne toliko i odmogne poslije,ocito je dosao dan za naplatu..

Treba proci vremena i vremena.Samo ostavljanje supstituta ne igra veliku ulogu,ako se ne radi na otkrivanju problema koji te izjeda.Najtezi dio price je promjeniti sebe,svoje shvatanje zivota.Za to je potrebna volja upornost i strucna pomoc...Ne znam da napisem ono sto mislim,ali...Zivot nakon droge nije neko blagostanje koje mislimo da zasluzujemo .Realnost je i treba nauciti zivjeti sa tim,a pritom biti zadovoljan i srecan ponekad...valjda sam sad izumio toplu vodu:)

pa djes Vudd!

Tesko je zaboraviti i nositi se sa teretom proslosti, mozak ovisnika nije naucen na normalan zivot i to je ono kaj nas sve prati, barem neko vrjeme. Ja nisam u situaciji da puno pametujem o tome jer jos uvjek se borim sam sa sobom i jednostavno nemogu niti zamisliti zivot bez kemije koliko god ja to zelio.

Samo se nadam da nisu lagali kada su rekli da vrijeme ljeci sve rane. Ima jako puno ljudi kaj su sada dobro, a bili su debelo na junk-u i to je ono kaj mi daje nadu za bolji zivot. Meni je stvarno iskreno drago kada cujem takve price, pa makar i ne poznavao te ljude. I tebi zelim sve najbolje. Jedino kaj sada mozes je gurati dalje i boriti se za ono kaj zelis. Najgore je iza tebe. Samo polako

dopeFree wrote: Samo se nadam da nisu lagali kada su rekli da vrijeme ljeci sve rane.

Neke lijeci,ali neke ne lijeci...
Tu ''ranu'' vrijeme ne lijeci.
Moraces se malo potrudit'...

Da,u pravu ste..najgore od svega sto ja jesam svoj zivot promjenila,i zivim ga ljepse,uz svoje dijete,muza,nove prijatelje..
Novo razmisljanje,veselim se malim stvarima..
Ali sad trenutno kako sam se skinula od subox.na pamet mi pada samo kako je sve bilo lijepo kad sam ga pila,puna energije,dobre volje,igra,setnja sa djetetom,komunikativna..
A sad iz dana u dan cekam da prodje ovaj tupi,bezvoljni osjecaj i umor,cak i povremene glavobolje..
Evo 31.dan bez njega.sretna sam sto ga ne pijem,i ne bi ga popila jer znam da bi zeznula stvar,ali brate mili kad ce to vrijeme vise ucinit svoje.
Uvjerena sam da vrijeme ublazava bol,a ponekad i lijeci rane.
Dobro su nas dokt zeznuli kad su rekli da se lako skines od njega,u 7 dana.
joj joj.

Tvoje skidanje sa suba je potpuno isto kao da se skidas sa dopa. I normalno je da se ne osecas sjajno,pa jos imas krizu. Ipak, potrebna ti je strucna pomoc, ako imas mogucnosti za tako nesto.

Nisam imao tu "srecu" da se navucem na supstitut, ali pretpostavljam da je slicno kao i skidanje sa dopa, osecaji koje si opisala su jako slicni.
Bezvoljnost i zatupljenost koja postaje sve jaca, kako dan odmice me je samo priblizavala krevetu u kom nisam mogao da se odmorim od glavobolja i bolova u nogama. I onaj cudan nemir kad je sve u redu i neprestana zelja da se nesto desava. Neznam medicinsku dijagnozu, fenomeni ili sta vec, ali znam da je meni pomoglo ono kad sam se pokrenuo. Vozio sam bicikl, trenirao, trcao, pokusavao da citam, pisem, razgovaram. Sto sam se fizicki vise umarao, bilo mi je lakse da zaspim i odmorim bar malo. Negde oko treceg meseca, zaspao sam prvi put kao beba. Osetio sam spokoj, na momenat, na tren, na minut, sat, dan.
Sve sto je bilo potrebno da uradim, je da se ne uradim. Sve sto sam zeleo je da budem smiren. Neko se pomoli i dodje mu mir. Ja sam morao da se zestoko umorim da bi mi dosao mir. I jedan i drugi nacin zahtevaju upornost, istrajnost i nadu da ce na kraju sve biti ok.

x

Mislim da odgovor na ovaj post zapravo ne postoji.Opterecivanjem sebe,kako ti je nakon,i kako ti je sada samo daje vise posla onima koji su zaduzeni za psihu-psihijatrima.
Moj recept je : Take the things as they go.(are)