Forum za podršku u oporavku

Posted: **Mon Sep 27, 2010 12:46 pm**

Postovani forumasi,

od silnih besanih nci,nerivranja,svadjanja i svega,pronadjos ovaj forum.
Prica je sledeca,veza od 6 godina,decko sa brojinm recedivima, a ja ono devojka koja ga voli i koja se trudi da onu njegovu zdravu stranu ponovo vrati. Eleme,kao i sve price ovde koje sam procitala cele noci,ne znam resih i ja da se javim...A mislila sam da nikad necu,ali eto,,zivot je cudo...
Necu vam sad pricati ono sta je tu bilo,ono znate i sami sta ovaj zivot nosi..Ja sam strejt osoba,niti me to zanima niti interesuje,cak ni ne pusim cigarete niti pijem,,,Imam svoj fax,zelje i tako,,,
Elem, 15 meseci unazad,traje moja borba,,,iv uzimanje,decko odboija sve moteode lecenje i tako ,,ludilo haos,sizenje,kako to vec ide,,,i kad sam ja preodcila kako to ide u kom pravcu,resili smo treapiju da uzmemo u privatnoj bolnici.
Sve je ok bilo,razgovor,brdoooooooooooooooooooooooooo para,ali reko ajdeeee uzecu i kdreit zajmicu se,,sve samo da stane na noge sa svojih 30 godina,,i krenemo mi prvi dan petak,samo razgovor,,tu ono psihijatri,neuropsihijatri,,cula ovo ono,,i posle te price on ODE po svoju dozu,,,,haooooooooooossssssssssssssssssssssssssss ne treba vam erci sta se tu desavalo,i tu nekako pocnema da izbacujem sve iz stana,slomljena i u bolu,,i nekako ajde dozovem svoj razum i u subotu odosmo mi na prvu terappiju sa suboxonom ibrdo nekih pilula,,,,,dobio je 4 mg pre podne i kao 4 posle podne,,ali posto je proslo samo 12 sati od poslednjeg uzimanja heroina,kriza je bila HAOS I PAKAOOOOOOOOOOOO.ono ja uzivtu nisam videla,ona vredjnja,ono ludovanje ,u trenu sam se uplasila za sebe,,, i tako posle cele price ond posle sat vremena ode po svoju dozu,,kreten ,mislio da ce da se uradi preko suboxona,,,,
ja sam u subotu digla ruke,rekla sam sama sebi,ok probala si, pred bogom si cista,,,eno mu ulica ljudi,dileri neka zivi sa njima,,,i sve,,,
skrhana od bola,i prezivljenih stresova,,,,,,,krenem da se pakujem,i da izadjem na ulicu iz zajednickog stana,jer vidim propast,a on neceeeeeeee da krenes pravim putem,,,,
i posle tih njegovih radovaaaaaa i li pokusaja da se uradi,shvatio je staje uradio,,niti skinuo krizu niti se uradio,,nista,,ostala je realnost,,prazan stan,nema mene,a mene smao ima,,,roditelji ga odbacili,,,problemi i slicno,,,
ja unistena odem~~~~~~~~~~~~~~~~
neka sudi kos ta hoce,i prica sta hoce,ja znam sta sam radila i pokusala,,,,
i na izlazu iz zgrade,dolazi on kumi moli,preklinje,,sve,,,,
i odem ja,,,ali kad sam se okrenula,videla sam decka koji stoji polugol n aulici,vrsiti,place,vidim djavola kako izlazi iz njega...
TEskoooooooooooooooooo jako teskoooooooooooooo,,,,pridjem i vidim ono u ocim sto sam cekala dugoooooooooooooooooo,iskru za zivotom,,,,,,,,,,,
Vratila sam se,kao covek,sta ce medju nama biti ne znam,vratila sam se kao osoba,prijatelj,ili sta ja znam,,,

posldnje uzimanje je bilo u 21 h subota preko suboxona,,,kad je proslo 12 sati,ndeleja u 10 ujutro otisli smo na terapiju,doktorima to nsiam reklajer bi nas izbacili,a amene proglaili nesposobnom,,,kako to vec rade,,,,,i dosli smokuci,plus lekovi,24 sata je spavao kao mrtva,,,par puta sam proveravala da li dise,,, juce je bio na 4 mg suboxona,,jutros,jedva ustaje,,kontuzovan,komiran,,ne zna ni ko sam ja niti gde je,,i odemo opet po sub,,i dobio je je 2 mg danas,,,,evo ga kmiran,lezi,dobio injekicju protiv bolova,hiljadju komiran nekih tableta,,i tako,,,,
Danas sanm je 48 sat,,,Bog neka nam pomogne,,,

eee sad,prica kao svak prica,uvek nadje na osudjivanje ili omalovazavanje,briga me sta ce ko da misli,,,iskrenooooooooo daj da se iscupamo pa cemo lako sve,,,,
Elem,danas kad smo bili u bolnici,onaj tehnicar koji deli lekove,kaze evo vama jos 2 mg da imate kuci,ako zatreba,,,,ako ne zume tih 2 mg danas,,,onda ce sutra kao za njih je to 72 sata,popiti blokator,,,
a ako uzme danas jos tih 2 mg,,onda ce sutra samo 2mg,a prekosutra blok,,,
Sad mene interesuje,eto sve sam vam napisala,,,da li treba tacno 72 sata da prodje pa da se da dan posle,,ili se to daje u toku 72 sata!!!

ne znam sta da radim,plasim se,,,on nije ni us tanju da prica a kamoli da rasudjuje,,a da se nesto ned esi ako mu to sutra daju,,
ili pak da uzmem ja jos tih 2 mg da mu dam,,pa sutra neka ceo dan bude na 2 mg,,pa prekosutra blok,,,

da li je neko ima iskustva,,ili slicno,,,
Hvala svima!!

Verujte u sebe

Posted: **Mon Sep 27, 2010 1:23 pm**

Taj polugoli dječak na ulici koji plače, iz kojeg izlazi vrag, i ta iskra u njegovim očima koja vapi za životom...
Je ODLIČNA manipulacija bližnjima.
Znam ja, probala više puta.
U njegovom slučaju, daj Bože da ja griješim.

Posted: **Mon Sep 27, 2010 2:33 pm**

Ne mogu da izdrzim, a da ti ne citiram sledece...

NaughtyButNice*** wrote:Psiholozi i psihijatri ce ti taj fenomen suzavisnistva pokusati objasniti transgeneracijskom transmisijom ili u manjem broju slucajeva kolektivnim nesvesnim.
U sustini pretpostavka je ( u psihologiji skoro ni jedna teorija se ne moze uzeti kao fundamentalna ) da ce devojka,zena koja je u primarnoj porodici imala model nasilnog, zavisnog (alkoholizam , narkomanija itd) oca pa cak dedu ili starijeg brata u buducnosti traziti slicnog partnera...u vecini slucajeva je potvrdjena ova veza .
Polemika se vodi oko toga da li osoba koja se upusti u brak ili partnerski odnos sa „bolesnom“ osobom ima latentne oblike zavisnosti, ova premisa se pokazala kao tacna u 70% slucajeva, naime ukoliko nije doslo do „zajednicke“ zavisnosti ili prostije receno ukoliko se suzavisnik nije i sam navukao onda se ostanak u takvom disfunkcionalnom odnosu posmatra sa aspekta patologije u suzavisniku ...
Da ne davim, nekim suvoparnim prikazom teorija pokusacu da to objasnim kroz primer:
Recimo, moja majka je u braku sa ocem 31 godinu, on je agresivni alkoholicar (trasgeneracijski obrazac je preuzela od svog oca, mog dede koji je takodje bio alkoholicar) i pored toga sto je finansijski, stambeno nezavisna ona ostaje u braku iako trpi konstantno maltretiranje...patologija dolazi do izrazaja kad se sagleda koja je njena „dobit“ iz takvog braka...Ima je! Ona je dominantna, zena kontrolor kojoj muz posle svakog veceg pijanstva i sranja „ljubi guzicu“ moli je za oprostaj i da ga ne ostavlja. Ova njihova „igra“ zavisnika i suzavisnika ili kako u psihologiji nazivaju alkoholicara i suvog alkoholicara ma koliko bolesno izgledala oboma donosi nekakvu korist.
Njoj –ispunjenje potrebe da bude komadant i sa druge strane prikaz nje kao“zene mucenice“ pred drugim ljudima , njemu-patolosku potrebu za majkom koja ce se brinuti i prastati mu ...
..mogu da dodam da se iz tog njihovog disfunkcionalnog odnosa-igre izrodio jos jedan disfunkcionalni clan drustav-JA...ako analiziram svoju ljubavnu biografiju naci cu mnogo muskaraca slicnih mom ocu ...ili preciznije receno mojim nesvesnim prohtevima jer zavisnicka sklonost (bar po recima mojih psihijatra) ima malih genetskih osnova u sustini ona predstavlja onu drugu stranu transgeneracijskog transmitovanja-odnosno ugledanje na zavisnika/suzavisnika (roditelja) idealizovanje i dovodjenje sebe u istu ulogu...to se dalje oslikalo i na moj izbor partnera – manji broj njih je imao zavisnicki staz , mojoj patoloskoj slici vise je odgovarao neki strejter kome cu biti centar sveta...dakle neko ko vise slici mojoj majci...i tako sam nasla B. Koji je potpuno preuzeo ulogu pasivnog ili suvog zavisnika (ponavlja se nauceni obrazac ponasanja ili ona patoloska igra mojih roditelja i kod nas dvoje , u ovoj podeli uloga ja imam ulogu mog oca a on ponasanje moje majke) Ovakav odnos trajao je prvih 5godina veze da bi on „odlucio“ da mu je „dosta“ i poceo i sam da se drogira...tada je na scenu dosla igra dva zavisnika i sva cimanja koja takav odnos donosi, to je trajalo i trajalo...pa do pre 2 godine kada se B. skinuo i nastavio da me vuce sve dok se i ja nisam ocistila...Eto poslednjih godinu i koji mesec vise skoro pa da se ne podnosimo, psihijatar nam kaze da je osnovni razlog u tome sto smo godima igrali ustaljenu bolesnu igru, i sada kada smo oboje strejt onaj deo nase patoloske licnsti koji je u jednom momentu veze bio Kontrolor u drugom Zavisnik sada je ostao nezadovoljen i tako kljuca i ne da nam mira....
Uh, o ovom „fenomenu“ ima gomila primera u strucnoj literaturi.Malo sam konfuzno sve ovo nabacala ali valjda mozes da zakljucis obrazac ponasanja.
P.s ni jedan suzavisnik nece priznati (bar ne na pocetku terapije) da mu na neki bolesni nacin odgovara zivot sa zavisnikom i da podsvesno ni ne zeli da ovaj prestane sa zavisnoscu jer se onda umanjuje i potreba zavisnika za njim a i njegova patoloska potreba da „pomaze“ ostaje nezadovoljena.
Jos jedna potvrda u prilog ovoj teoriji je procenat razlaza i razvoda posle uspostavljanja duzeg apstinencionalnog staza...mahom su suzavisnici ti koji odlaze!
I da, vise je zena medju suzavisnicima (posebno kod nas ili u tradicionalnim drustvima jer moralne drustvene norme i dalje osudjuju vise zene zavisnike tako da one tu latentnu potrebu zadovljavaju kroz partnera), ali se broj muskaraca u toj ulozi iz godine u godinu sve vise povecava...
Takodje je bitno naglasiti da IMA IZUZETAKA iz svakog pravila pa i ovog...

Razmisli malo o sebi, o eventualnim uzrocima tvoje zelje da budes sa zavisnikom, o tome da li zaista verujes da si bas ti taj pomenuti „izuzetak“...

ljubicica wrote:posldnje uzimanje je bilo u 21 h subota preko suboxona,,,kad je proslo 12 sati,ndeleja u 10 ujutro otisli smo na terapiju,doktorima to nsiam reklajer bi nas izbacili,a amene proglaili nesposobnom,,,kako to vec rade,

Debelo razmisli i koliko ces ga/se jos puta "zastititi" pred zlim lekarima, a sve iz najbolje namere, kako ne bi izgubio pravo na lecenje. Svojom neiskrenoscu vrlo lako mozes postati kontraproduktivna i natovariti mu, pored postojecih, i dodatne probleme na vrat.

Ja nemam prava da ti kazem bezi od njega, a ti sama vidi sta ti je pametno ciniti...
Srecno.

Posted: **Mon Sep 27, 2010 3:41 pm**

Ja se ne uklapam ni u jedan aspekt gore navedene psiholološke analize. Prvo, odgajana sam u potpuno skladnoj porodici, moji roditelji su imali skladan brak ispunjen ljubavlju , ne pamtim ni jedan povišen ton između njih, a kamoli svađu ili ne daj Bože bilo kakvo psihičko ili fizičko zlostavljanje. Đak generacije i u osnovnoj školi i u gimnaziji, prosjek 5.0. Studiranje, biram društvo istog profila, koji nemaju nikakve veze ni sa jednim porokom, a kamoli drogom. Ovako, analizirajući, moguće da je očeva neizlječiva bolest i njegova smrt u mojoj 14. – toj godini vjerovatno ostavila određenu „ traumu „ u mojoj ličnosti, ali nekom logikom prije da bi ne imajući oca, negdje tamo tražila zamjenu za njega, znači nekog „ zaštitnika „ ili šta već, a ne osobu kojoj bi ja izigravala majku.
Ja nikad, ni tad, a ni sad ( da se niko ne uvrijedi ) ne bih izabrala biti u društvu s jednim ovisnikom, a kamoli imati neki dublji odnos. Znači, ja se u svojoj 17. – toj godini upuštam u vezu s momkom koji se obrazuje, radi uporedo u očevoj firmi , odgovoran i savjestan ( i sve to, vidim sad naizgled ). I tako uživam, doslovno uživam u vezi s njim pune 2 godine, po svemu ozbiljna veza, ja upoznajem njegove, on moje, izlazimo, idemo na ljetovanja zajedno, sve super. Znači, dva ravnopravna partnera, niko nikom mama ili tata, ne mogu se evo ni sjetiti da smo u te dvije godine imali jednu ozbiljniju svađu. Njegovo društvo bih birala i za sebe, nikakve veze s drogom. I tako dvije godine. I onda me jedna ženska osoba poziva na kafu i saopštava mi kako je on prije 3 mjeseca prvi put uzeo heroin ( s tamo jednom desetom osobom s kojom se ne znam ni kako našao u društvu ). Ja zaljubljena preko ušiju, volim ga, prvi mi momak, ne mogu ja njega ostaviti, ja ću njemu pomoći ( kako to sad glupo zvuči ) bla, bla, bla itd. Ostatak priče je manje više sličan ostalim pričama.

Dakle, šta sam htjela reći. Ta priča kako sami biramo takve osobe jer smo control freakovi, pomalo mi liči na onu šta je nastalo prvo, koka ili jaje. Jesam li ja postala control freak, dežurni policajac zato jer je on ovisnik, ili sam s njim u vezi baš zato što sam to oduvijek i bila. Ja nisam ušla u vezu s ovisnikom , jedino ako ja nemam neki receptor, pa pronalazim one koji će se za dvije godine početi drogirati.

Posted: **Mon Sep 27, 2010 3:44 pm**

ne verujem da bi ga privatni lekari oterali da si im rekla za recidiv. verovala ili ne, oni to rade za pare i moj bi ti savet bio da ih zaobidjes, i ustedis i vreme i novac.

AnAna_mo wrote:Taj polugoli dječak na ulici koji plače, iz kojeg izlazi vrag, i ta iskra u njegovim očima koja vapi za životom...
Je ODLIČNA manipulacija bližnjima.
Znam ja, probala više puta.
U njegovom slučaju, daj Bože da ja griješim.

+1

iskreno, trebala si da odes kada si krenula, ako mene pitas

tek kada sve izgubi, moze da mu se pojavi zelja za lecenjem

ali, svi smo mi razliciti, i sto kaze Ana, daj boze da gresim

Posted: **Mon Sep 27, 2010 6:49 pm**

Meni ima dosta logike u ovome sto je NaughtyButNice pisala.

Pipi Duga Čarapa wrote:Ta priča kako sami biramo takve osobe jer smo control freakovi, pomalo mi liči na onu šta je nastalo prvo, koka ili jaje.

Ako ne u samom startu, onda kasnije svakako imas mogucnost da biras da li ces ostati u vezi i pretvoriti se u contol freaka u zelji da (pomognes nekome ko pomoc ne zeli) ili ces se okrenuti i otici. To je iskljucivo tvoj izbor. Ti si otisla i mozda se neuklapas i nepronalazis sebe u citiranom tekstu, ali ko zna koliko njih ostaje i trosi se nazalost, u velikom broju slucajeva, uzaludno. Naravno da ima i zena poput Dite, koje su ipak docekale da pocnu da uzivaju u rezultatima zajednickog rada i njihovog, rekla bih, zrtvovanja...
Ne sumnjam da mnogo bolje znas sta znaci biti u vezi ili ziveti sa narkomanom... Tu se ne radi o onim glupavim stvarima tipa ludis sto svaki put prljave carape ostavlja tamo gde ih skine.
To zna i Ljubicica koja ima izbor da ode, ali... Ona bira da ostane... Zasto?

Ne znam, mozda sam ja sebicni skot koji ne zna da voli, ali...
Nije mi normalno da vise volim partnera nego sebe, niti mi je normalno da svoj zivot unistavam radi njega.

Posted: **Mon Sep 27, 2010 8:19 pm**

Ma slažem se ja da jednom kad se suočimo s istinom, sami odlučujemo da li ostati li ne. Nego stekla sam dojam kao da se želi reći da sam eto ja svojim rođenjem predodređena da biram takve osobe, jer je kao dio mog karaktera ta kontrola, briga za druge, ili šta već. Da je to tako, ja bi s jednog narkomana presla na drugog, trećeg ili na nekog desetog mazluma o kojem ću se kao brinuti i tako zadovoljavati tu svoju želju da nekom izigravam mamu, a evo nisam. Ja sam prva prezirala žene koje kontrolišu svoje partnere , provjeravaju im mobitele, ispitujući gdje si bio, što si zakasnio 3 minute....A ja sam bila ta. Sama sam se sebi gadila koliko sam roncala i maltretirala. Ali, sa sigurnošću mogu reći, da koja god ostane, pretvorit će se u tu vrstu žene, jer je nepovjerenje zajebana stvar.

Zašto ostajemo i postajemo takve ? Ne znam razumski objasniti svoje razloge ostanka, nakon saznanja provesti još tri godine svoje mladosti presipajući iz šupljeg u prazno ni meni nije normalno. Tako da ljubičicine razloge tek mogu nagađati, s tim da je mogu razumjeti jer sam „ pronosala njene cipele „.
Poznajući sebe, ne bih rekla da sam ja baš neki altruista, pa ću žrtvovati sebe da bih kao nekog spasila. Tako da to pada u vodu. Vjerovatno sam imala neke svoje sebične razloge, teško se odreći luzije koju si dvije godine gradio. I onda upadneš u zamku, pa nastaviš graditi novu još 3 godine. Danas sigurno ne bi potrošila dana, a ne 3 godine svog života. Ali tada nisam imala iskustvo koje imam danas.

Prvi razlog je mislim neinformisanost. Jedini susret s drogom je ono kad ti svake prestupne u školi podijele brošuru na kojoj piše RECI NE DROGAMA, ili pokoji oronuli narkoman kojeg sretneš na cesti, jače stisneš tašnu , okreneš glavu i nastaviš dalje. Dakle, ne znaš s čim imaš posla. Pa ti kažu kako je to bolest, a ono moralno nije baš lijepo ostaviti nekog jer je bolestan, bez obzira što je taj neko sam uzrokovao svoju bolest. Zajebao se, al eto sad je bolestan. A nije lijepo ostavljat bolesne ljude. Pa onda voliš ga, i ufuraš se kako ćeš ti njega ljubavlju izliječiti, ono Merlin i „ na kakvom sam bio dnu, a ti si me spasila „ fazoni. Dakle, neznanje. Pa se onda malo informišeš, pa saznaš da je moguće se izliječiti, al da je teško. Sve se može ako se hoće. A tebe ovamo uvjeravaju da hoće ( ona manipulacija svima poznata ). Pa kao nešto i proba, pa opet posrne. Pa kontaš, aha, pa to je ono „ teško „, ne može to preko noći , sve je to normalno. I sve tako ukrug. Malo neznanje, malo loša interpretacija informacija do kojih se dodje, malo ljubav i prolete 3 godine.

I jedno jutro se probudiš iscrpljen i potrošen i skontaš da ti više i ne voliš tu osobu, nego je žališ. Kako voliti nekog koga sažalijevaš, kad ono to više nije neko ko ti imponuje, gdje ono „ muško „ koje se zna nositi sa životom i problemima. Onda skontaš kako ne voliš ni ono ko si ti kad si s njim , gadi ti se ono u što si se pretvorila. A sve uzalud, hod u mjestu. I odeš . I ne pokaješ se.

Rekla bih, što ranije otići to bolje. Nismo mi kompententni pomoći nekom u takvom problemu, nismo kompetentni ni biti ispravna podrška, ne znamo se nositi sa svim tim. Zato otići. Čovjek uči na tuđim greškama, majmuni na svojima ! Nek svak sebe spašava.

Posted: **Mon Sep 27, 2010 8:24 pm**

Cekaj malo, oni su mu dali suboxon 12 sati posle zadnjeg sredjivanja??? Koji su to strucnjaci?
Drugi problem je sto ste u lecenje narkomanije u pocetku usli sa lazima, prema tim istim lekarima. Koje ste platili masno, jel da, ali te pare vam oni nisu na silu izvukli....
Ono sto ti pitas je pitanje za te iste lekare, ne za nas.

Posted: **Mon Sep 27, 2010 10:18 pm**

AnAna_mo wrote:Taj polugoli dječak na ulici koji plače, iz kojeg izlazi vrag, i ta iskra u njegovim očima koja vapi za životom...
Je ODLIČNA manipulacija bližnjima.
Znam ja, probala više puta.
U njegovom slučaju, daj Bože da ja griješim.

Slažem se!!

E sad, u vezi onog zašto djevojke ostaju... Samo ću reći da svaki odnos traje toliko koliko u njemu nešto dobijamo za sebe. Nekad nismo ni svjesni šta dobijamo, ali neku svoju potrebu zadovoljavamo, da li je to ljubav (onako kako je mi vidimo u tom trenutku), nekad moć (nekom smo potrebni), nekad zabavu (adrenalin), a nekada slobodu (koliko god to zvučalo suludo, nekome sva ta neizvjesnost, neplaniranje, neznanje šta će se slijedeće desiti može biti znak slobode)...

Uglavnom, kad TAJ NAČIN zadovoljavanja neke od potreba postane neadekvatan, MI ODLAZIMO. Ufff, za takvo nešto treba iskustvo (kao kod Pipi

) ili dobra psihoterapija

Posted: **Tue Sep 28, 2010 9:32 am**

Dobro je sto si se vratila ali nisam siguran kako ce se sve odvijati kada krenu blokatori. Mislim da je za vas lepsi i mirniji zivot decku potrebna duza terapija Subutexom koja se u Srbiji tesko dobija. Ovako su velike sanse da se vrati heroinu. Blokator nije tolika sigurnost koliko svi misle. Moze da se smanji sansa za drogiranjem ako se mrvi pa daje ali ima ljudi koji se rade i preko blokatora cak i ako ne osecaju vise od 30% rada. Ma ni toliko.
Duza terapija Subom bi vam dala sansu da se saberete oboje i vremena da shvati sta hoce od svog zivota. Za 2 nedelje niciji mozak se ne moze oporaviti pogotovu ako su bile i krize koje heroin cine samo jos privlacnijim. Heroin nije heroin kada ga uzmes a nisi u krizi tek tada on pruzi pravo zadovoljstvo kada te u roku od 15 sec promeni.
Mogu vam ovde ljudi pricati da je bolje blokatori ali ti zivis sa njim i ti se boris sa svim tim i tebi je najbitnije da se ne fiksa. Zato ti to i pricam inace ljudi ce kazati blok pa kada on padne reci ce ti odustaj od njega i tako. Tako je drzava odustala i sahranila mnoge ljude koji bi se izvukli kasnije. Neka nedavanjem suba a neke nedavanjem drugih lekova jos efikasnijih ali sa drugim nezeljenim dejstvima.

Forum za podršku u oporavku

48sata

48sata

Re: 48sata

Re: 48sata

Re: 48sata

Re: 48sata

Re: 48sata

Re: 48sata

Re: 48sata

Re: 48sata

Re: 48sata