Forum za podršku u oporavku

necete ovde procitati nista novo.nista sto vecina vas vec nije dozivela.sumnjam da cu bilo koga iznenaditi bilo cime u ovoj prici..
35 mi je godina,a sa gudrom se druzim negde od 20te.dakle,15ak godina staza.naravno,sa pauzama.najduza je bila 2001.kada su oruzane snage tadasnje,valjda SRJ,shvatile da je bezebednost zemlje ozbiljno ugrozena,i da sam im ja tamo apsolutno neophodan.da ne davim mnogo,poneo desetku,razbio se kao bulja,i na onom prvom pregledu kazem da sam djankoza i trazim da me skinu.ali,ona teta doktorka u v.b u nishu mi kaze ovako-"slusaj muto,nas ne zanima jesi li ti zavisnik ili sta si vec,ja gledam ove nalaze krvi,urina i to.a nalazi kazu da si zdrav kao zelena jabuka.vidi,krvna slika,bubrezi,jetra,nemas hep,srce ti je u redu,prema tome,ti si decko SPOSOBAN ZA VOJSKU!!".ok,paljba nazad u svoju kasarnu,ne secam se,ali nesto oko 10,12 dana nisam jeo ni spavao,znaci,na suvo se skinuo sa sve puskom i borbenim rancem na ledjima.uh,kakav je to raspad od zikre bio,ali preziveo sam.i bio cist do 2003.od tada,do septembra 2008.i nema sta mnogo da se prica.tone gudre,cisterne metadona,navlacenja,skidanja,gomila ortaka sahranjenih sto od metka sto od overa,murija,kriminal,dobri momci,losi momci,jedna veza od 2 godine,i tako.standardno narkomansko zivotarenje..
2008.jos tokom leta mi je par puta proslo kroz glavu,ali jedno jutro je sve promenilo.posto bez kafe ne izlazim iz kuce,i tog,kao i svakog prethodnog jutra,ustajem,kuvam kafu,na brzinu je srcem,samo da sto pre izletim.kinta je u dzepu,samo zbog keve moram da popijem kafu,da ne budem sumnjiv.krecem,vrtim telefon,najavljujem se za 5 minuta,i dobijam odgovor-"e,brate,sad si nasao,perem auto.dodji za cuku vremena."..za cuku!?!u zikri?!?tesko ti je da se popnes do prvog sprata?mars u pizdu materinu,pomislim,vratim se u kucu,pozovem kevu u sobu,i izgovorim recenicu-"kevo,ionako znas sve..hocu na lecenje."..
tada mi se prvi put nesto desilo,a i sada mi se prvi put nesto desava,sto je i povod za ovo pisanije.odradio detoks,ovo,ono,i posle nekoliko dana sam napustio onu vilu/kliniku kod partizanovog stadiona,i bio ponosni nosilac onog klikera u ruci..
sasvim slucajno,bez razloga i cilja,krenuo sam niz bulevar mira,stigao do raskrsnice sa k.milosa,i niz one ulicice na senjaku,sisao do sajma,i jos par sati setao pored reke..
bio je treci oktobar.predivan jesenji dan.mislim da nebo nikada nije bilo onako plavo,a drvece u zlatno zutim tonovima.osecao sam se kao pobednik u najvecem ratu.osecao sam takav mir,osecao sam SLOBODU,u najsirem smislu te reci.taj osecaj nikada necu zaboraviti,to je bilo toliko dobro.i nije to bila trenutna euforija.ne.prvi put sam te jeseni odlazio na posao totalno smiren,odlicno sam se osecao.dosla je i zima,i ako je se neko seca,bila je gadna.bilo je snega,a par meseci je bilo ne zna se ispod nule.za novu godinu sam cak stupio i u vezu sa nekom cicom.bio sam slobodan,fizicki sam se popravio,bilo mi je dobro jebote..
a onda,krajem aprila prosle godine,bese neka guzva na poslu,neka nervoza,ja sam negde krenuo kolima,po klopu ili tako nesto,i,udarac.ne znam odakle se stvorio,ali taj rovac me je izrovario toliko da sam posle prve misli,u roku od 15 sekundi drzao telefon u ruci,a u roku od 15 minuta novcanicu u surli.razume se,samo tad cu,samo jednom,nema sanse da se navucem.jel vam ovo poznato?
u septembru,pored posla koji vec radim,pocinje jos jedan projekat od tri meseca,i znao sam,kao i prosle godine,ako u taj posao krenem navucen,bolje i da ne radim.jer,godinama unazad,"mesecnu zaradu za vece ja posmrcem",pocivaj mirno Moskri.ponovo kevu za ruku,i ponovo ista prica.samo druga ustanova.prvi put je bilo metadonom,dugo traje,pa se i met dugo izbacuje.sad odlazim u onu,(da ne reklamiram),gde se primaju infuzije i piju lekovi,i 5.dan se vec pije blok.ok,od 5 dana,ja sam se tri poslednja cackao po malo,ali sam ih nekako sve smutio kako ne pijem dovoljno tecnosti,kako meni inace duze ostaje u organizmu,i slicna sranja.uglavnom,posle nekoliko dana,u stomaku je bio novi implant.samo,ovog puta nisam setao,nisam video nista ni lepo ni ruzno,prosto,skinuo sam se,to je sve..
e,ovog puta,nisam cekao april.nisam sacekao ni novu godinu da nadjem novu devojku,posto me ova automatski odjebala,nisam sacekao cela tri meseca.vec pocetkom decembra sam provalio da je implant izlapeo,i udri.mesec dana sam se razbijao,i negde na pola januara ponovo trk na kliniku,kazem sta sam uradio,i ok.odmah pocinjemo sa lecenjem,dobro je da si se relativno brzo javio,blabla..
popodne na terapiju,uvece na semu.ujutro na semu,popodne na terapiju.petog dana me izvale,naravno,jer sam,umesto da to bude poslednji dan kad se radi test,ja dosao odvaljen kao picka.to lecenje propadne.posle 20ak dana odlazim ponovo.'ajde sad,nema vise zajebancije,sad moras da uspes..
februar,mart,april..sad je jul.
juce,u subotu je trebalo da mi bude poslednji dan terapije.nesto sam smuvao i kevu i sve da sam juce bio hitno na putu (takav mi je posao,cesto putujem),i da cu otici danas,u nedelju..
kad sam poceo da kuckam imao sam luce.evo,vucem poslednju liniju,i pisem poslednja slova ovde..
rekoh na pocetku,nesto mi se prvi put desava.zivo mi se jebe jesam li navucen ili skinut.mesecima radim ono sto se zavrsava za 5 dana.keva je pred slomom zivaca.da,zaboravih,u oktobru,kad sam bio cist,jedna osoba mi se uselila u srce.zavoleo sam je kao nikoga do sada,toliko cisto,nevino,iskreno.sve sam joj rekao o sebi.jedino,nije iz beograda,pa se ne mozemo vidjati cesto.ali,toliko je uz mene,hrabri me,podize,1000 sms-ova i mailova dnevno razmenimo.ona mi je i ljubavnica,i saborac,i najbolji ortak.voli me,svim srcem me voli,i ceka dan kad cu ja biti ok,i kada cemo konacno postati MI..
pat metheny mi gitarom smiruje zivce,povukao lajnu,zavrsavam cigaru,i zavrsavam ovo pismo.toliko o tome da cu danas zavrsiti lecenje..
lazem i ubijam kevu.lazem NJU,koju volim vise od svega.lazem sebe.skidam se,ne skidam se,ne znam zapravo sta radim.sjeban,bezvoljan,bez motiva i cilja..
sve bih dao da sa NJOM hodam niz bulevar,i da setamo pored reke.ali..ne znam..ne mogu..

p.s.pisem sve malim slovima jer me mrzi da pazim gde treba veliko,nisam nepismen.

p.p.s.ONA mi je mozda jedini motiv,jedini cilj.jedino zbog nje mi se zivi i dalje.a to i jeste problem.kao da se skidam i sve ovo pokusavam zbog nje i keve.meni je nekako,ne znam..svejedno.voleo bih,i pokusavam da nadjem neko zrno optimizma,volje,ali nikako da ga pronadjem..

eto,iskukah se ja vama.pade mi sad na pamet mika antic-"nikad se nemoj muciti pitanjem kako preziveti,vec,kako ostati ziv posle svih umiranja".

ne znam koji mi je ovo vise put da sam umro,ali ponavljam,ovo mi je prvi put da uopste ne razmisljam kako da ozivim,i nekako,bas me i zabole hocu li preziveti ili ne.imam problem,zar ne?
to je to..jebiga.

macak_fric wrote:ONA mi je mozda jedini motiv,jedini cilj.jedino zbog nje mi se zivi i dalje.a to i jeste problem.kao da se skidam i sve ovo pokusavam zbog nje i keve.

macak_fric wrote:ovo mi je prvi put da uopste ne razmisljam kako da ozivim,i nekako,bas me i zabole hocu li preziveti ili ne.imam problem,zar ne?

Da, imas problem i srecom sam si ga izdvojio. Imas motiv i cilj zbog NJE i keve, a tebe nema tu. Nemam iskustva sa detokosom, ali meni, u tvom slucaju, to izgleda nesto kao ocistiti organizam, a psiha zanemarena...gdje je tu:

macak_fric wrote:predivan jesenji dan.mislim da nebo nikada nije bilo onako plavo,a drvece u zlatno zutim tonovima.osecao sam se kao pobednik u najvecem ratu.osecao sam takav mir,osecao sam SLOBODU,u najsirem smislu te reci.taj osecaj nikada necu zaboraviti,to je bilo toliko dobro.

...

Ovo sto si gore napisao trebalo bi da bude cilj i motiv, da takav dan i dane, mjesece, godine podjelis s NJOM...Pozdrav

Klara,hvala na odgovoru.i hvala za savet,ali..o tome i govorim,jasno je meni potpuno sta treba da radim i na sta da ciljam i koncentrisem se.samo,problem je upravo u tome sto ovu bedu i bezvoljnost jednostavno ne mogu da pobedim.imam previse godina i iskustva,i trebalo bi da neke stvari mogu kontrolisati,da mi je savrseno jasno kakva je ovo borba,i da sam tu u prednosti u odnosu na neprijatelja.znam sta me ceka,vec sam milion puta prosao skidanja,uspone i padove.sve je to meni u glavi savrseno jasno.samo,jasno mi je kao pojam,nista ne preduzimam da to polako pretvaram u stvarnost.ukratko,jasno mi je sta je problem,znam kako se resava,i imam jasan cilj kuda i kako dalje.samo,ne mogu da se pomerim sa mrtve tacke.prosto,ne mogu.

hehehehhe, gde se seti macka Frica, dobar je,dobar
To valjda zato sto smo ista generacija...Elem, ako kanis pobediti,ne smes izgubiti. I ako se zelis izleciti, moras doneti odluku i krenuti u borbu. Nema tu mnogo mudrosti neke, ti si taj koji odlucuje. Ja sam tu odluku doneo pre deset godina, i dan danas uzivam u bojama i zvucima i u svemu sto sam dobio u ovom novom zivotu...
A Klara je u pravu, ne mozes se skinuti zbog devojke,moras se izleciti zbog sebe.

macak_fric wrote:ukratko,jasno mi je sta je problem,znam kako se resava,i imam jasan cilj kuda i kako dalje.samo,ne mogu da se pomerim sa mrtve tacke.prosto,ne mogu.

Ukratko...
Bilo bi sjajno da mozemo da se zavalimo u fotelju, postavljamo sebi ciljeve i stizemo do njih u rekordno kratkom roku, a da pri tom prstom ne mrdnemo...
E sad... Tu postoji samo jedan mali problem... Ni do jednog cilja se tako ne stize
Prema tome... Ako se vec predstavljas kao macak onda izlazi iz te misje rupe

iz rupe sam izasao jos u februaru,i glavni je problem sto sastavim tri dana terapije,a onda uzmem fuckin' kvoter i sve zajebem.nije mi jasno kako mi vec nisu zabranili ulaz tamo,jer su mi vec par puta rekli-vidi,pa nismo mi bas toliki dusmani da samo otimamo pare,nama je stalo i da izlecimo ljude.ali,sta ti ovo radis,nikome nije jasno..a Pawa,najiskrenije,od srca ti hvala na ovom komentaru.znas zasto?dve osobe su uz mene svih ovih meseci.keva i ta devojka.i od njih imam svu podrsku,najbolje zelje i najlepse reci.a izgleda da mi je potrebno bas ovo sto si rekla.da mi neko svaki dan govori-smrade,misu,nulo,pizdo,pokazi da si musko..veruj mi ili ne,ali sad sam procitao sta si napisala,i nekako sam se trgnuo kako nisam za sve ovo vreme.u svakom slucaju,imam kao neki plan.nekoliko miligrama suba,da preguram sutra i prekosutra,a ostalo mi jos lekova od terapije.i nadam se da ce sutrasnji dan biti bez gudre..jos jednom,hvala svima koji se javljate.nov sam na ovom forumu,ali sam ranije posecivao neke druge sajtove,i znam koliko moze da pomogne prica ove vrste.cuvajte se,pozdrav svima,do kuckanja!!!!!

macak_fric wrote:iz rupe sam izasao jos u februaru,i glavni je problem sto sastavim tri dana terapije,a onda uzmem fuckin' kvoter i sve zajebem.

Ti mozda mislis da si izasao iz rupe, ali... Sve dok se tri dana lecis a narednih pet drogiras, budi siguran da si, nazalost, jos uvek u njoj. Imaj u vidu i to da svako od nas ima svoje granice izdrzljivosti. Verovatno ce, pre ili kasnije, i zenama koje te vole puci film, pa ces ostati sam i bez konkretne podrske. Iskoristi bar to sto su jos uvek voljne da te „trpe“ i uradi nesto za sebe.

macak_fric wrote:veruj mi ili ne,ali sad sam procitao sta si napisala,i nekako sam se trgnuo kako nisam za sve ovo vreme.u svakom slucaju,imam kao neki plan.

Hehe, ovo kao da je pisao Nik Nadam se samo da ces biti odlucniji od njega...
Kad vec pomenuh Nika, ni on se vec neko vreme ne javlja. Valjda je dobro... Sta god to „dobro“ znacilo za nekoga ko se drogira.

macak_fric wrote:a izgleda da mi je potrebno bas ovo sto si rekla.da mi neko svaki dan govori-smrade,misu,nulo,pizdo,pokazi da si musko..

Misu jedan
Jel dosta za danas ili je neophodan rafal "nadimaka za trzanje"

Mačak vrtiš se u krug, kao pas koji si pokušava dohvatiti rep. Lijepo je da imaš mamu i djevojku koje te podržavaju, al najveći posao moraš odraditi sam. Pitanje je želje i volje, te naravno motivacije. Podršku koju imaš sad, nećeš imati vječno. Iskoristi je, bit će ti lakša borba sa samim sobom. Jer, ruku na srce, oko vječnog ovisnika se nitko dugo ne zadržava... Ako želiš, izvući ćeš se, ak želja nije iskrena, nema ti pomoći, i da, kao što je već netko napisao, to moraš napraviti prvenstveno radi sebe, a onda kasnije i drugi dolaze na red

Sretno!

naravno.pa ja sam i rekao da mi je jasno da ne mogu da se skinem zbog nekoga.i poenta i jeste da JA nikako da prelomim,i da mi je previse svejedno.i rekoh da mi je sve jasno,ali da ne mogu da nadjem ono zrno dobrog i normalnog u sebi,i da se pocnem vracati na pravi kolosek.sve je to meni jasno,i hvala svima koji su odvojili par minuta zivota da ovoj budali napisu koju normalnu rec.samo za kraj,ukratko,da ne smaram previse...

1:0 za mene!!!!!dan bez dopa!!!!!prvi korak napravljen,idemo dalje!!!

macak_fric wrote:1:0 za mene!!!!!dan bez dopa!!!!!prvi korak napravljen,idemo dalje!!!

Svidja mi se danasnji rezultat. Cekamo izvestaj i sa sutrasnjeg meca

Ali... Da ne kvarimo tradiciju
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Plz9JxsnhH4[/youtube]
Nadam se da me Vudd nece "odrati" zbog krsenja autorskih prava