1000 pitanja

[Pawa]

Polemika se vodi oko toga da li osoba koja se upusti u brak ili partnerski odnos sa „bolesnom“ osobom ima latentne oblike zavisnosti, ova premisa se pokazala kao tacna u 70% slucajeva, naime ukoliko nije doslo do „zajednicke“ zavisnosti ili prostije receno ukoliko se suzavisnik nije i sam navukao onda se ostanak u takvom disfunkcionalnom odnosu posmatra sa aspekta patologije u suzavisniku ...

NaughtyButNice, pre svega hvala na ovako opširnom i konkretnom odgovoru. Šta god da je u pitanju, da li transgeneracijska transmisija, patologija ili latentna zavisnost, neki vid prevencije prelaska iz suovisničkog u ovisnički položaj bi možda bio da se osoba pre stupanja u partnerski odnos ili brak sa bolesnom osobom prvo pozabavi sobom i otkrije razloge zbog kojih je problematične osobe i problematični odnosi privlače. Znam da si rekla da ni jedan suovisnik u početku neće priznati da mu na neki način odgovara život sa ovisnikom, ali ko zna... Možda se neko nakon čitanja tvog posta zamisli i krene sa razmišljanjima na tu temu. Meni zaista ima logike u svemu što si napisala. Malo sam skeptična za tu sudbinu, nekako mi više piju vodu naučna objašnjena.

[Pawa]

Evo pitala sam sad dragog da elaborira na temu.
Kaže - tako je kako je, šta se sad tu ima filozofirat!
Zlato moje, svaka mu je Njegoševa hehehe

Izgleda da svaka od nas ima po nekog Njegoša. Ja se mom Njegošu ponekad divim jer u njegovoj glavi zna biti sve tako prosto i jednostavno.
Inače nas dvoje imamo problem oko mog drugara iz detinjstva koji je dugogodišnji narkoman. Nije išao onim klasičnim putem preko svih mogućih droga do heroina jer prva droga koju je probao bio je heroin. Prošao sve ono što i većina vas, samo što on, u odnosu na neke, ima i iskustvo više - zatvorsko. Na nalorexu je poslednjih (mislim) 7-8 meseci. Njegoš, pun predrasuda i netrpeljivosti prema dotičnom ortaku (jer ga zna iz lošeg perioda) - neprihvata ga uopšte, posebno što je u njegovom i mom druženju postojala ogromna pauza jer su nam, tih nešto više od deset godina sfere interesovanja bile potpuno drugačije pa, po njegovom mišljenju mi i nismo neki prijatelji. Problem je utoliko veći što Njegoš i ja živimo zajedno. On ga ne želi u našoj blizini, a ja želim da mu pomognem koliko je to u mojoj moći i podržim ga u lečenju, ali istovremeno želim i da sačuvam vezu u kojoj sam. Zbog Njegoševih i mojih svadja, oko dotičnog gospodina, koje su u poslednje vreme dobile alarmantne razmere, bila sam u poziciji da moram da spustim loptu i ovog trenutka zaboravim na obnavljanje drugarstva. Sa ortakom sam razgovarala o tome. Možda nisam trebala baš toliko otvoreno, ali ne umem da lažem. Čak i da sam pokušala, provalio bi me. Prilično se jadno i bedno i odvratno osećam zbog toga. Čovek je stekao poverenje u mene, otvorio se maksimalno, meni su prijali razgovori sa njim jer sam imala utisak da mi se stari i pre mnogo godina izgubljeni prijatelj vratio. Bila sam presrećna zbog njega jer mi deluje odlučno u nameri da se leči, a na kraju mu ja tako presrećna okretoh ledja. Jadno, nema šta.
Možda najvećim delom zbog toga i dolazim ovde u nadi da ću pronaći neko rešenje kojim ću uspeti da napravim balans u tom trouglu i otklonim Njegoševu netrpeljivost prema pomenutom drugaru...
Mada, nakon posta NaughtyButNice ne mogu da se ne zapitam da li su se možda aktivirali neki patološki procesi i kod mene.

[Pawa]

...to je bio najteži period mog života,mislim da bih i deset krizi lakše podnela nego to što sam morala razumom da presečem i kažem više ne može sad je stvarno gotovo.

Razumem te potpuno. Iz mog prethodnog posta možeš da vidiš da kod mene nije bilo u pitanju neko intenzivno dugogodišnje prijateljstvo, već izuzetno draga osoba iz detinjstva sa kojom sam se u tom periodu lepo družila... ali se zbog svoje odluke podjednako loše osećam. Stalo mi je do tog momka, drag mi je. Poznajem ga iz neke druge priče.

[Pawa]

Zanima me, da li mislite da je moguće da se veza sa ovisnikom započinje izmedju ostalog i iz sopstvene (podsvesne) želje za drogiranjem? Mislite li da ima i toga?

Ne da je moguće nego ima dosta takvih slučajeva.....znam dosta devojaka sada već žena,koje su privlačili baš takvi momci.

Evo ja sam jedna od tih pametnih cura. Nakon sto sam probala sve mnoguće droge (osim horsa) koje su mi dosadile, htjela sam nešto novo. Ne nešto, jako sam dobro ja znala šta. I upoznam momka, kriminalca, narkomana i robijaša , našli se - i opa!
Jako, jako čest slučaj.

AnAna_Mo kod tebe ipak u tim trenucima nije radila podsvest, vrlo si svesno ušla u tu vezu.

[AnAna_mo]

Pa to sam i rekla.

[Pawa]

Hm... Tužna opet ja imam pitanje Kada vratiš film u nazad i kada iz sadašnje perspektive analiziraš sopstvena osećanja i ponašanje iz perioda početka vaše veze, da li misliš da si i sama možda već tada imala afiniteta prema drogama, a da toga nisi bila svesna? Da li je i to možda bio jedan od razloga za ulazak u vezu sa ovisnikom?

Uh draga moja greška ja sam zaboravila da napomenem da ni on ni ja nismo bili ovisnici kada samo počeli da se zabavljamo...

Zanima me, da li mislite da je moguće da se veza sa ovisnikom započinje izmedju ostalog i iz sopstvene (podsvesne) želje za drogiranjem? Mislite li da ima i toga?

Ana, možda nisi pročitala sve, pitanje je bilo postavljeno u nekom drugom kontekstu zato sam i rekla da si ti ipak svesno ušla u tu priču.

[Pawa]

Danas sam se čula sa pomenutim drugarom. Zvuči sjajno i kaže da je dobar
Ono što mene kopka i o čemu ne mogu da prestanem da razmišljam je to što vidim da ima dosta vas koji apstinirate više od godinu dana, a pri tom dosta vremena provodite ovde na forumu i pišete o svojim problemima, raznoraznim stanjima, osećanjima, promenama...
Kod njega mi sve to deluje nekako drugačije. Nekad mislim da se više ja bakćem razmiljanjima o narkomaniji od njega. Ne znam da li sam u pravu, ali imam utisak kao da je počeo da se opušta i da se ležerno ponaša i to je ono čega se ja bojim. Ne mislim da neko ko je prestao da se drogira treba čitavog života da živi u nekom grču, ali... Ovo mi je mnogo kratak period za takvu ležernost.
Interesuje me da li je uopšte moguće da se neko ko je na nalorexu 7, 8, 9 meseci tako opušteno ponaša, skoro kao da se nikada nije ni drogirao, a zapravo je to radio više od 10 godina. Još jedna stvar koja mi se ne svidja je to što mi je rekao da ponekad zapali joint. Meni kao posmatraču sa strane su to sve lampice da možda ponovo skreće sa pravog puta. Zbog toga bih ga najradije dovukla na AN sastanak. Ne znam koliko je uopšte pametno o tako necemu i razmisljati. Ja mogu da ga saslušam, ali nisam sigurna da bih mogla i da bih znala na adekvatan način da mu pomognem, ako bih se slucajno nasla u situaciji da to treba da uradim.

[AnAna_mo]

Imam ja jednog takvog prijatelja, koji forsira te stvari duplo više od mene.
Ja znam - milion puta sam se uvjerila da on meni želi samo najbolje, ali nekad je tako naporan da mi ide na živce.
Ponekad me čak i iritira sa svim tim.
Ista stvar sa tobom, znam da mu želiš pomoći i da njemu bude dobro, ali daj popusti malo.
Čuj dovukla bi ga na sastanak. Ako mu se dolazi - doći će.
Ako je sad napokon čist nakon deset godina - pa neka, nek uživa malo u životu.
Nek se opusti čovjek, pusti ga da diše malo, nek počne da živi.

[anfakabl]

Slažem se sa Anom.
Ne volim kada vidim da mi se proučava svaka kretnja, gleda u zenice i to. Čak sam uhvatila samu sebe kako si proveravam veličinu zenica iako znam da ništa nisam uzela. U tim situacijama otkažem sastanak. U tim situacijama bi im baš dala ono od čega svi strepimo.
I nije smak sveta ako čovek popuši džojus tu i tamo.

[Pawa]

...