Povratak na forum
Moderator: sanela
da loshe pogotovo...samo sto u neku ruku i nije lose zaboraviti...na bilo sta "dobro" u vezi dopa. Npr ja se u pocetku nisam smjela sjecatinicega u zevi toga. Niti misliti o tome...nisam mogla ni dane da brojim a ne nesto drugo. Svi smo razliciti i svima nam odgovaraju razlicite metode.
Prema tome svi ste u pravu a i u krivu
ps. pre burna reakcija u svakom slucaju....moze sve i fino-nadam se
Prema tome svi ste u pravu a i u krivu
ps. pre burna reakcija u svakom slucaju....moze sve i fino-nadam se
Da,Luna,post je moj.Drago mi je da ti se svideo.To je bila samo mala upadica jer sam zelela nesto sto je kod mene izazvalo jake emocije podeliti sa vama.
Momci,momci... :smt018
zasto tako ostra reakcija???
Mislim da sam unapred rekla da ne zelim nikoga kritikovati niti omalovazavati Vase razloge za dolazak na ovaj forum,samo sam Vas htela podstaci da razmislite da li su ti razlozi pravi!
Nije moje da pricam o tome, ali svrha ovog foruma je ozdravljenje i povratak u stvarni zivot.A ako cemo svi dolaziti ovde da bi produzili svoj zivot u iluziji ili proslosti-onda forum gubi svoju svrhu.Time bi se postavilo i pitanje zelimo li mi uopste napustiti narkomansko drustvo i kulturu???!
Nadam se da zelimo!
A ako je tako onda nema potrebe posvecivati toliku paznju necemu za sta smo svi shvatili da je trulo!!!
Ili mozda jos nismo??!!
Slazem se da ne treba zaboraviti,ali se ne treba na silu neprestano podsecati i tako zivati u proslosti.
Treba krenuti dalje.
Ali "ja volim doci ovde i PRICATI O HEROINU" !!!!
Ja " MISLIM" a ti????
Momci,momci... :smt018
zasto tako ostra reakcija???
Mislim da sam unapred rekla da ne zelim nikoga kritikovati niti omalovazavati Vase razloge za dolazak na ovaj forum,samo sam Vas htela podstaci da razmislite da li su ti razlozi pravi!
Nije moje da pricam o tome, ali svrha ovog foruma je ozdravljenje i povratak u stvarni zivot.A ako cemo svi dolaziti ovde da bi produzili svoj zivot u iluziji ili proslosti-onda forum gubi svoju svrhu.Time bi se postavilo i pitanje zelimo li mi uopste napustiti narkomansko drustvo i kulturu???!
Nadam se da zelimo!
A ako je tako onda nema potrebe posvecivati toliku paznju necemu za sta smo svi shvatili da je trulo!!!
Ili mozda jos nismo??!!
Slazem se da ne treba zaboraviti,ali se ne treba na silu neprestano podsecati i tako zivati u proslosti.
Treba krenuti dalje.
Ali "ja volim doci ovde i PRICATI O HEROINU" !!!!
Ja " MISLIM" a ti????
Vozdra Kaca!! Ja te ne znam sa tog starog foruma, jer sam za ovaj saznao skoro. Koja je tvoja "prica" i koliko si dugo cista. Kazes pomogao ti je forum e pa otkri mi tajnu i reci kako jer i ja verujem da mi ovo druzenje moze pomoci.
Sto se mene tice imam problem s heroinom (kao i 99% ljudi ovde), trenutno sam cist ali to je izuzetno kratak period tako da pretpostavljas kako mi je.
Pozdrav!!
Sto se mene tice imam problem s heroinom (kao i 99% ljudi ovde), trenutno sam cist ali to je izuzetno kratak period tako da pretpostavljas kako mi je.
Pozdrav!!
Cao Shone,
konacno jedno konstruktivno pitanje
znaci za pocetak moje pravo ime nije Katarina niti bilo sta slicno to je samo nick koji sam koristila na starom forumu.
Imala sam problem sa heroinom negde oko 4 godine(znaci od svoje 18 do 22), i. v. uglavnom svo vreme.Pre toga kako to obicno i ide bili su tu i ecstasy,speed,LSD,vutra(naravno),jedno vreme i kokain.
Sada sam cista skoro 2 godine-uz poneki recidiv-u prvoj godini.
Toliko o mom narkomanskom zivotu.Ne zelim se upustati u dalje opisivanje jer svi dobro znate sta to podrazumeva.
Kada sam pocela sa lecenjem, kao sto rekoh, bila sam prepuna optimizma i pomalo naivna:mislila sam da sam sve zavrsila prvom uspostavljenom apstinencijom.U to vreme tvrdoglavo sam odbijala savete svih ljudi,pa i onih sa ovog foruma koji su mi govorili da se ne zalecem previse.Nisam sebi priznala da sam i dalje slaba.Nisam zelela da prekinem vezu sa deckom(koji usput jos uvek nije priznao sebi da ima problem-ali to vise nije moja stvar),uporno ubedjujuci sebe a i druge da MI TO MOZEMO ZAJEDNO-sto se ispostavilo kao velika zabluda.
Sve mi je islo na zivce kako to obicno i izgleda na pocetku(ali samo na pocetku
),nisam imala strpljenja i iako su mi moji pruzili punu podrsku,ja sam ih odbacila.Vratila sam se da zivim u Bg sama tj sa tadasnjim deckom-sto je moglo skupo da me kosta.naravno vrlo brzo tu se vratilo i staro drustvo i stare navike-ponovo smo upali u problem.
Da ne duzim,u tim trenutcima setila sam se reci ljudi sa ovog foruma( Sarkicu,likuj!!!)i shvatila koliko sam u stvari slaba i koliko su bili u pravu kada su mi govorili da od skidanja u dvoje nema nista.Posebno kada jedno to uopste ne zeli.
Ostavila sam decka,ostavila drustvo,ostavila nacin zivota i pobegla.
Bila sam ocajna,mesecima sam lutala po vrtlozima svojih konfuznih misli,ne znajuci kako da nadjem put iz tog bezdanaZnala sam samo da ovog puta nema nazad, ali nisam imala predstavu gde je to napred.Vrtela sam se po sobi punoj uspomena i dalje odbijajuci da bilo kog pustim u svoj svet.Krivila sam sebe za neuspeh svog zivota, fakulteta, i najgore neuspeh ljubavi za koju sam mislila da je neunistiva.Nisam znala kako da se pomirim sa tim.
Onda sam jednog jutra ustala i upalila komp na kom se prasina skupila tokom dugih meseci nekoriscenja,i otvorila jednu poznatu stranicu
gde su bili saveti ljudi kojima sam nesto znacila iako me nikad nisu videli ni upoznali,ali koji su mi zeleli dobro.Tek onda sam bila sposobna da ih prihvatim-tek onda sam se pomirila sa tim da je taj deo zivota za mene zavrsen.
Sada sam srecna,uzivam u nekom novom svetu koji me svojim malim carima raduje iz dana u dan.
Ali i dalje ne verujem sebi.I nikad vise necu.
konacno jedno konstruktivno pitanje
znaci za pocetak moje pravo ime nije Katarina niti bilo sta slicno to je samo nick koji sam koristila na starom forumu.
Imala sam problem sa heroinom negde oko 4 godine(znaci od svoje 18 do 22), i. v. uglavnom svo vreme.Pre toga kako to obicno i ide bili su tu i ecstasy,speed,LSD,vutra(naravno),jedno vreme i kokain.
Sada sam cista skoro 2 godine-uz poneki recidiv-u prvoj godini.
Toliko o mom narkomanskom zivotu.Ne zelim se upustati u dalje opisivanje jer svi dobro znate sta to podrazumeva.
Kada sam pocela sa lecenjem, kao sto rekoh, bila sam prepuna optimizma i pomalo naivna:mislila sam da sam sve zavrsila prvom uspostavljenom apstinencijom.U to vreme tvrdoglavo sam odbijala savete svih ljudi,pa i onih sa ovog foruma koji su mi govorili da se ne zalecem previse.Nisam sebi priznala da sam i dalje slaba.Nisam zelela da prekinem vezu sa deckom(koji usput jos uvek nije priznao sebi da ima problem-ali to vise nije moja stvar),uporno ubedjujuci sebe a i druge da MI TO MOZEMO ZAJEDNO-sto se ispostavilo kao velika zabluda.
Sve mi je islo na zivce kako to obicno i izgleda na pocetku(ali samo na pocetku
),nisam imala strpljenja i iako su mi moji pruzili punu podrsku,ja sam ih odbacila.Vratila sam se da zivim u Bg sama tj sa tadasnjim deckom-sto je moglo skupo da me kosta.naravno vrlo brzo tu se vratilo i staro drustvo i stare navike-ponovo smo upali u problem.Da ne duzim,u tim trenutcima setila sam se reci ljudi sa ovog foruma( Sarkicu,likuj!!!)i shvatila koliko sam u stvari slaba i koliko su bili u pravu kada su mi govorili da od skidanja u dvoje nema nista.Posebno kada jedno to uopste ne zeli.
Ostavila sam decka,ostavila drustvo,ostavila nacin zivota i pobegla.
Bila sam ocajna,mesecima sam lutala po vrtlozima svojih konfuznih misli,ne znajuci kako da nadjem put iz tog bezdanaZnala sam samo da ovog puta nema nazad, ali nisam imala predstavu gde je to napred.Vrtela sam se po sobi punoj uspomena i dalje odbijajuci da bilo kog pustim u svoj svet.Krivila sam sebe za neuspeh svog zivota, fakulteta, i najgore neuspeh ljubavi za koju sam mislila da je neunistiva.Nisam znala kako da se pomirim sa tim.
Onda sam jednog jutra ustala i upalila komp na kom se prasina skupila tokom dugih meseci nekoriscenja,i otvorila jednu poznatu stranicu
gde su bili saveti ljudi kojima sam nesto znacila iako me nikad nisu videli ni upoznali,ali koji su mi zeleli dobro.Tek onda sam bila sposobna da ih prihvatim-tek onda sam se pomirila sa tim da je taj deo zivota za mene zavrsen.
Sada sam srecna,uzivam u nekom novom svetu koji me svojim malim carima raduje iz dana u dan.
Ali i dalje ne verujem sebi.I nikad vise necu.
ja jebi ga ne volim....pricati o naucenim lekcijama, posljedicama, iskustvima, nocnim-morama, mozda i nekim (rijetkim) lijepim iskustvima...ok!
Ali iskreno, kad je bilo tema tipa "otpakujem paketic-izvrsim sve pripreme-pripremim se za flash"-blah blah...i to sve mnogo vividnije, i sa "vodom u ustima"....e to vec ne mogu. Ne mogu slusati tj citati niti raspravljati o tome. Mislim da tome nije mjesto ovdje. Jer sve i da to zasiti tvoje "opiatske receptore"...moze biti jako kobno za druge. Pogotovo one koji su u "prvi, drugi dan stadiju". ALi kao sto smo vec rekli-ima i za to mjesto-harm reduction-pa mastajte do mile volje.
Ima i to svoje slazem se...mozda je bolje i mastati i sjecati se nego to uraditi...ali opet..sjecanje na "ljepse" momente drogiranja, i kreiranja, ponovo, pogresne slike-o tome kako je zivot gotivan na dopu i kako je sve uzitak-je kardinalna greska.
Jer tokom lijecenja...mi ustvari pokusavamo zgaditi sebi taj zivot...tj zgadio nam se vec. ALi nakon izvjesnog vremena mi zaboravimo na uzas i vec sledeceg trenutka smo sa dilerom.
To nam je svima jako poznato. I bas zato mislim da bilo sta "dobro" i "lijepo" u vezi toga-a ne znam i da ima ista- je sranje i kontradiktno oporavku.
A mi zelimo oporavak? zar ne?
e pa za one koji to zele...oni ce to i uraditi....a za one koji se jos neckaju ili jednostavno ne zele da prestanu...e pa to je onda njihov izbor i trebali bi ga koliko toliko drzati za sebe ili barem odvojeno od onih koji zele oporavak.
svi imamo svoje...zar ne?
Ali iskreno, kad je bilo tema tipa "otpakujem paketic-izvrsim sve pripreme-pripremim se za flash"-blah blah...i to sve mnogo vividnije, i sa "vodom u ustima"....e to vec ne mogu. Ne mogu slusati tj citati niti raspravljati o tome. Mislim da tome nije mjesto ovdje. Jer sve i da to zasiti tvoje "opiatske receptore"...moze biti jako kobno za druge. Pogotovo one koji su u "prvi, drugi dan stadiju". ALi kao sto smo vec rekli-ima i za to mjesto-harm reduction-pa mastajte do mile volje.
Ima i to svoje slazem se...mozda je bolje i mastati i sjecati se nego to uraditi...ali opet..sjecanje na "ljepse" momente drogiranja, i kreiranja, ponovo, pogresne slike-o tome kako je zivot gotivan na dopu i kako je sve uzitak-je kardinalna greska.
Jer tokom lijecenja...mi ustvari pokusavamo zgaditi sebi taj zivot...tj zgadio nam se vec. ALi nakon izvjesnog vremena mi zaboravimo na uzas i vec sledeceg trenutka smo sa dilerom.
To nam je svima jako poznato. I bas zato mislim da bilo sta "dobro" i "lijepo" u vezi toga-a ne znam i da ima ista- je sranje i kontradiktno oporavku.
A mi zelimo oporavak? zar ne?
e pa za one koji to zele...oni ce to i uraditi....a za one koji se jos neckaju ili jednostavno ne zele da prestanu...e pa to je onda njihov izbor i trebali bi ga koliko toliko drzati za sebe ili barem odvojeno od onih koji zele oporavak.
svi imamo svoje...zar ne?