Forum za podršku u oporavku

Pozdrav namuceni ljudi. Odlucio sam da se registrujem i da podelim sa nekim svoju pricu posto se nikad losije nisam osecao u zivotu.
U kontakt sa gudrom sam doshao prvi put '98 godine. Bio sam osmi razred i sa jednim svojim ortakom iz odeljenja sam spushio prvi dzoint. Osecaj je bio odvratan, bio sam paralizovan i nisam znao gde je levo, dok je ovaj lik vrishtao od smeha gledajuci me. Posle toga sledi pauza do bombardovanja, kad se iz Bosne vracam u Beograd. Javljam se svom ortaku iz odeljenja (ne onom s kim sam dunuo prvi put), on me poziva kod njega na gajbu. Posle odusevljenja sto smo se videli i ponovo smo zajedno, krece pricha o vutri, lik pocinje da mota i krece duvka. Krece odusevljenje, smejanje i zajebancija. Od toga dana pocinjem sa njima da duvam kao nenormalan. Po ceo dan. Ekipa se shiri, krecemo da se druzhimo sa starijim likovima i duvanje se nastavlja i u srednjoj, non stop. 2000. Odlazim na praksu i sa mnom na praksi je bio jedan stariji lik iz shkole i ja provaljujem da je sav 'euforichan' i 'brz'. Bio je na ekseru, to mi je i saopstio. Ja odusevljen njegovim ponasanjem, cimam ga da mi zavrsi eks, sto smo posle prakse i odradili. Oko 4 popodne se rastajemo i posto je uvece trebalo da se ide na zurku neku, ja odlazim gajbi i sav nestrpljiv odlucujem se da zgutam ja mnogo pre zurke da ja vidim shta je to, pa cu na zurci kao da se snadjem za jos. Eks sam zgut'o cim smo se rastali, otisao sam gajbi i cekao. Proslo je 2 sata i nista. Mislio sam da me je zajebao al' odjednom sledi takav flesh da nisam znao gde se nalazim. Pun sam energije, skachem sa stolice i krecem da radim sklekove. Telo nisam osecao. Toliko sam bio uradjen da sam otisao kod caleta i poceo nesto da kenjam, sa sve onom zakochenom vilicom i shirokim zenkicama. Brzo sam shvatio shta se deshava i zapalio u sobu (mislim da me nije provalio) posto nikad to nije pomenuo, a znam da bi, da jeste. Varenje se nastavlja i krecem da sve cesce idem na zurke i da zabadam ijeve. Provuche se tu i neki spid ponekad. Mada taj spid mi je uvek bio 'tupava' gudra, nista nisam video dobro u njegovom 'radu' pa sam ga izbegavao. Uradio ga mozda 10ak puta. I takav zivot je trajao do, cini mi se, 2003. kada sam se zaposlio. Prvi put sam imao kintu, posto mi cale nikad nije davao pare, mozda nekad za pljuge. Obicno su me drugari finansirali. Varenje pocinje da me smara iz razloga sto je kroz tu firmu prolazilo mnogo razlicitih klijenata, a znao sam koliko sam bio opusten sa duvanjem, da me je bolelo uvo da li ce neko na ulici da me vidi. Ponasao sam se kao da sam u Amsterdamu, pa zbog toga i smanjujem i duvanje je bilo samo na gajbi (mojoj ili nechijoj od ortaka). Sto se eksera tiche i njih takodje smanjujem iz istog razloga. Deshavalo mi se da odem ponekad na zhurku da se zgutam ali nije to vishe bilo intenzivno kao na pochetku. Sam bi mi eks "govorio" da nije to vishe za mene. Jer jebesh ti rad kad imash paranoju da ce neko da te izvali. 2004. prestajem da varim skroz, kod jednog lika u studiju sam zavario vrhunski shit i rekao sam, to je to, neka ostane u lepom secanju, da ne kvarimo. Gudru menjam novim zlom - alkoholom. Svaki petak ja i ortak po vodku i po guaranu pa na zurke a onda tamo po pivce (govorili smo pivo je gorivo). Nekako mi se to chinilo kao, ne gudriram se, ne sekiram se da ce neko da me provali a lepo mi je, opusten sam, nasmejan, nema paranoje. Zaboravih da dodam da sam u ovom periodu kada pocinjem da pijem jedno 30ak puta fino nashibao i koksom, al' moja sreca pa nisam mogao da pratim tu prichu finansijski pa se nije desilo da se navuchem iako bih ga sada uradio kad bi mi neko ponudio za dz. 2006. gubim posao i krecem sve vishe da cepam alkohol, deshavalo mi se prechesto da to bude svaki dan. Pa onda kao iskuliram par dana pa opet ponovo. Cale iako me nije provaljivao, dize ruke i pali za drugu drzavu da zivi tamo. Dodje jednom mesecno, ostavi neku kintu i ode. Ta kinta odleti na alkohol i onda krece zaduzivanje u prodavnici koju drzi moj ortak koji me je cekao da mi ponovo dodje cale da mi da pare pa da mu vratim. A desavalo se da mi ponekad uleti neka privatna sljaka bi bih mu vracao i ranije. Pijenje vise nije predstavljalo ono kao "zezanje ludilo" na zurkama. Postalo je anestezija. Uvek sam pio izmedju 0.2l do 1.5l dok ne padnem u komu. Nikada se nisam tukao tako uradjen, al' sam bio agresivan i vredjao sam ljude koji su me najvise gotivili, devojku, ortake. Osecao sam se ujutru kao govno i svaki put bih govorio STOP i nastavljao ponovo da cirkam. Retko, skoro nikad preko dana, obicno uvece bih kretao i desavalo mi se cesto da pijem do jutra. Da, zaboravih da kazem. Alkohol kao alkohol mrzim, ukus, miris -sve. Uvek bih ga pio na silu i nikad samog, uvek sa energetskim picem. Preko neta sam nalazio devojke najgotivnije i najcistijih dusa u univerzumu al' sve su me ostavile iz razloga koji sam napisao gore. Prastale su mi, al' ja bih se ponovo odvalio i opet sve upropastio. Vec par dana nemam devojku, trpela me je 9 meseci alkoholisanog. Ne svaki dan, ali cesto. Bio bih dusa od coveka dok se ne napijem a zver kad se napijem. Nisam je zlostavljao nikad fizicki jer bih sebi odsekao ruku da jesam, ali psihicki da. U njoj sam video jedini spas i motivaciju da prekinem sa ovim sranjem ali jednostavno alkohol je popio svoju moju energiju. Sada kad je otisla, razocharan sam u zivot i ne vidim izlaz i nemam ni motivaciju da prestanem. Pijan sam par dana vec, svaki dan. Ne po ceo dan, uveche, jer mi prokleta psiha ne daje da spavam. Vecheras sam popio gutljaj vodke koja mi je ostala od juche, nisam stigao da je popijem jer sam se kontuzovao, a blam me je bio da pitam ortaka da mi da josh. Chak sam i bio dole, nosio se mislju da uzmem kolichinu dovoljnu da mogu da zaspim al' sam na kraju odustao. Ovo me nije ni chachnulo i videcemo kako cu nocas da pregrmim, mozak ce me sa'raniti crnim mislima. Pozdravljam Vas sve i nadam se da cemo uspeti da pobedimo ova zla jednog dana.

Shabane, moras da potrazis strucnu pomoc. Procenat izlecenja od alkoholizma nije zanemarljiv. Ne znam odakle si, ali idi do prve zdravstvene ustanove, oni cete uputiti dalje. Znam da nije preporucljivo da se covek sam, na suvo cupa, ako pije tolike kolicine alkohola svaki dan.

Samim tim sto si svestan svog problema i zelis pomoc, pola puta si vec presao. Zato ti preporucujem da krenes dalje do strucne osobe koja ne bi krenula sa osudom, nego sa razumevanjem. Cini se da nosis u sebi neki problem koga nisi ni svestan i sam ga sebi ne mozes priznati i to te tera da stvari resavas na ovakve nacine. ( droga, alkohol).

Zelim ti da uspes.

Yesenia wrote:Shabane, moras da potrazis strucnu pomoc. Procenat izlecenja od alkoholizma nije zanemarljiv. Ne znam odakle si, ali idi do prve zdravstvene ustanove, oni cete uputiti dalje. Znam da nije preporucljivo da se covek sam, na suvo cupa, ako pije tolike kolicine alkohola svaki dan.

Iz Beograda sam. Zbog čega misliš da nije preporučljivo, posledica usled naglog prekida ili nečeg drugog ? Jel misliš da je najbolje da prvo odem kod lekara opšte prakse ili postoji posebna ustanova?

Yesenia wrote:Samim tim sto si svestan svog problema i zelis pomoc, pola puta si vec presao. Zato ti preporucujem da krenes dalje do strucne osobe koja ne bi krenula sa osudom, nego sa razumevanjem. Cini se da nosis u sebi neki problem koga nisi ni svestan i sam ga sebi ne mozes priznati i to te tera da stvari resavas na ovakve nacine. ( droga, alkohol).

Zelim ti da uspes.

Hvala na iskrenim željama.

Nemam nekog iskustva u lecenju alkoholizma, tako da nisam ni sigurna zasto je opasno skidati se alkohola bez terapije, ali tako sam cula od ljudi koji su se lecili.

Sto se tice klinika, znam da se leci u Palmoticevoj i u Drajzerovoj. Mozda je najbolje da ih nazoves i pitas koja je birokratska procedura, mozda nema potrebe da ides u dom zdravlja, ja stvarno ne znam. Mislila sam da si mozda iz nekog malog mesta, pa da ti dom zdravlja bude neka polazna tacka.

U svakom slucaju, pokusaj da odradis detox, a posle mozes da se ukljucis u neki vanklinicki program. Otom, potom. Najvaznija je tvoja zelja za izlecenjem, a zatim da i nesto preduzmes. Drzim ti palceve.

shabanizam brate moj znam kako ti je sve se skoro isto odvijalo i kada sam i ja poceo da duvam, kada sam ostavio trebala mi je zamena, nisam mogao jednostavno da podnesem sebe kao normalnog decka, trebao mi je stimulans da bi mogao da funkcionisem. al ta prica uvek na kraju vodi u kurac.

to je jednostavno stvar koju moras da resis sa samim sobom, da dokazes sebi da vredis, da nisi ispod nivoa, kao sto svi mi cesto mislimo i zato posezemo za narkoticima, alkoholom.. stvar je u tome naci put i slediti ga, tako jednostavno a u isto vreme tako tesko...

showbiz wrote:shabanizam brate moj znam kako ti je sve se skoro isto odvijalo i kada sam i ja poceo da duvam, kada sam ostavio trebala mi je zamena, nisam mogao jednostavno da podnesem sebe kao normalnog decka, trebao mi je stimulans da bi mogao da funkcionisem. al ta prica uvek na kraju vodi u kurac.

to je jednostavno stvar koju moras da resis sa samim sobom, da dokazes sebi da vredis, da nisi ispod nivoa, kao sto svi mi cesto mislimo i zato posezemo za narkoticima, alkoholom.. stvar je u tome naci put i slediti ga, tako jednostavno a u isto vreme tako tesko...

Hvala care na podršci, baš znači. Nisam stigao da se javim neko vreme, imao sam pakleni festival, po 3 dana konstantno. Nikad mi se to ranije nije desilo da pijem 3 dana bez prestanka. Ali eto, izgleda da ipak "za sve postoji prvi put" . Pakao kad otvoriš oči i silaziš do radnje da uzmeš turu da bi ublažio sve to. Evo sad sam par dana kul, ne pijem, radim po kući sve i svašta, gledam da se zaokupiram čime god je moguće, s' tim što sve ovo vreme dok ne pijem imam tako realne košmare da kad ustanem po 15 minuta mi treba da skapiram da je sve to bio samo ružan san. Ne daj Bože nikom! Kapiram da je zbog naglog prekida, ne bi trebalo to baš tako (po lekarima). Al' ni lekari "više nisu kao što su bili i oni su pobesneli i zapenili", tako da cu ja da probam na "suvarak" ili ti na svoju ruku pa shta visha sila da .Jbg, možda 'rsnem, možda se izvučem. Vreme će pokazatai, a Šabanizam će vas obaveštavati!

Pre svega, dobrodosao na forum dragi Shabanizam!!!
Ja sam Naca i ja sam alkoholicar i zavisnik, u oporavku.

Posto kazes da si iz Beograda, evo pozivam te od srca da dodjes na sastanak Anonimnih Alkoholicara.
Pomocu tog udruzenja ja sam trezna i cista punih 8 meseci i sjajno se osecam - STVARNO.
Ne treba ti ni knjizica, ni uput ni pratilac, ni ... nista ti ne treba,
OSIM ISKRENE ZELJE DA PRESTANES DA PIJES!

Vuk wrote:I da...to je taj simptom pojave na forumu, pronalaženja NA (AA) pa nestanka sa foruma na neko vreme...
Ja sam imao par meseci pauze,a poslednji post mi je bio nešto tipa: Idem sutra na NA sastanak pa ću baš odmah napisati kako je bilo zarad onih koje zanima...
...nekoliko meseci kasnije ipak eto me ponovo, pun zahvalnosti, reko da vratim, što sam dobio!

Bash bedak, ja od onda strejterica, pa samo da pozdravim, i da pokusam da ulijem po neki atom snage Ne daj se Vuchino!

Izvinjavam se sto izostavih najbitnije, otkako sam napisao onaj poslednji post, blejim i dalje sa ekipom koja cirka 24/7, namerno i teram inat. Nisam zapalio, blejim i mirisem alkohol al ga ne pijem. Voleo bih da i vi to isto uspete. Mozete, znam, nego svirate kurcu Dokazimo da nismo sisice! Da ne moze mrtva tecnost da upravlja nasim zivotima
Peace yo!