Forum za podršku u oporavku

Pozdrav svima,

Moja pricha je manje-vishe jedna vec hiljadu puta vidjen shablon. No, ova stvar koja nam je svima zajednicka nekako te navede da mislish da si ti posebna, da se sve to deshava samo tebi i da niko ne zna shta je to shto ti dop donosi. Kakva glupost.
Necu previshe detalja otkrivati jer je ovaj grad ipak jedno veliko selo i svako zna nekog i vrlo brzo se sve stvari otkriju. A mi smo prilicno veliki malogradjani i jako smo skloni da osudjujemo sve koji se ne uklapaju u shablon zivota kakav treba ziveti.
Elem, imam 32 godine, zavrsila sam fakultet, zaposlila se u super firmi, imam super radno mesto, super platu. U mladosti sam tu i tamo koketirala sa svim i svacim ali nekako sam sve probala a opet ostala "nedirnuta". Mislim, nisam se navukla. Moja najbolji drug je u to vreme umro od prevelike doze, poceo je fakultet, i ja sam skroz prestala da imam veze sa time.
Onda sam se i udala. Za bivseg ovisnika. I zivot mi je zaista bio mogu reci idilican. Sve smo imali. Automobile, svoj stan, super poslove, dobre plate....On mi je tu i tamo pricao o svojim "narkomanskim" danima, kako je bio navuchen, tadasnja devojka ga je navukla. O njihovom zajednickom drogiranju, paklu koji su prolazili, roditeljima koji su pokushavali da ih razdvoje, skidanjima, recidivima.... Onda su se zaista i razdvojili, raskinuli, svako je otishao na svoju stranu, svako se skinuo, od tad je proshlo 9 godina. Ona se udala i ima dete i muza i cista je. On se eto ozenio sa mnom, nemamo decu, i on je cist.
A onda smo jednog dana sreli nekog njegovog druga iz vojske u gradu. naravno odvaljenog od dopa. Malo smo procavrljali, otishli na pice sa njim i vratili se kuci. Sledeci vikend smo pokushali da zavrshimo neku shemu za duvanje, ali poshto je izgleda mi, u ovom gradu lakshe naci dop nego vutru, pozvali smo tog druga. On nam je rekao da ne moze da nam zavrshi travu ali moze dop. Moj muz, tada je josh bio decko, me je pogledao i ja sam rekla, pa shto da ne. Ajde da se uradimo zajedno. Uh, kako sada znam da sam se tako prokleto zeznula. I otishli smo da se nadjemo sa tim likom, zavrshili dop i doshli kod nas na gajbu. Izvukli smo crte, secam se da sam prokomentarisala kako je to jeftino. Covece, secam se kada sam ja experimentisala sa time, bila sam josh u srednjoj shkoli, bilo je mnogo skuplje. Anyway, izvukli smo crte i ja sam se prisetila svega. Taj lik je otishao kuci a mi smo otishli na spavanje. Sutradan sam se ponashala kao da nishta nije bilo ali moj muz, t.j. tada mi je josh bio decko, je bio vidno neraspolozen. Rekao mi je da razmishla samo o tome i da nam je bash bilo lepo i da bi mogli da se opet uradimo. Nije me trebalo dva puta ubedjivati. I meni je bilo lepo i htela sam da nam opet bude lepo. Pa shta, mislila sam. Dva puta kao nishta. Sve je vrlo brzo odmaklo kontroli, pocelo je ucestalo drogiranje....svaki dan, novca je naravno uvek bilo.... Vrlo brzo smo otkacili tog lika jer nam je uzimao dop kada nam nabavlja, i povezali smo se direktno sa dilerom. Diler naravno najsrecniji na svetu jer je dobio dve budale, netipicne narkomane, sa mesecnim platama kakve malo ko ima. Davao nam je kad god smo hteli. Dolazio je kolima gde god hocemo. Donosio nam je na posao. Vrlo brzo su apetiti porasli i pocelo je da se novac daje samo za to. Na dopu smo se i vencali. Toga mi je uzasno zao jer cu celog zivota kada gledam slike sa vencanja gledati nas dvoje uradjene. Nismo hteli da stanemo. Moj muz je vrlo dobro znao sve to jer je bio navucen ranije ali meni je bio prvi put. Preklinjao me je da se izvucemo iz svega toga, da moramo da prestanemo, a ja sam bila neumoljiva. Pa zashto da prestanemo? Super nam je, imamo para za dop, ne moramo da krademo, sve je super. Necu da prestanem. Dobro mi je. Kakav lazni osecaj da je sve u redu. A odavno je prestalo da bude u redu.
Jedno skidanje, na cisto najpre. Pakao pakla. Prvo skidanje u zivotu i to josh na suvo. Kukala sam da je soba odjekivala. No krizu vam necu opisivati, svi ste je vec proshli i svi vec sve znate. Posle toga, opet navlacenje. Pa skidanje, ovaj put sa spidom. Pa navlacenje, pa skidanje sa trodonima. Pa navlacenje, pa skidanje sa metadonom. Najbolje skidanje u zivotu. I ovom priliko zaista tvrdim da je metadon lek ako se kao takav koristi. A ja sam ga zaista koristila kao lek. I ja i moj muz. Prvi dan krize mi idemo na posao. Drugi dan krize, nakapamo nekoliko kapi u sok i na posao. Normalno sam radila od 9 do 5. Metadon mi je pomogao da to prebrodim. No muz mi je rekao da ne treba dugo da ga koristimo jer je navlacenje na metadon josh gore od dopa. Vec 4. dan sam pocela da nam smanjujem kapi i posle jedno 8 dana sam nam ga skroz ukinula. I zaista nam je pomogao. Posle toga ja dobijem onaj stomacni virus shto je bio proshle godine aktuelan i bash zaglavim na urgentnom. Onako malaksala od krize, pa nja sve to povracanje u nedogled, temperatura, dehidriranje...pa urgentni i infuzije. Moj muz pocne da rovari ajde josh jednom da se uradimo....Ja sam zaista htela da se skroz skinemo. Prvenstveno jer mi je frka, pocece da sumnjaju roditelji, koji jadni ne slute shta se deshava, pa posao...ali on je uvrteo tu fiksideju i uradimo se. I opet navlacenje. O detaljima koje prati zivot zavisnika necu mnogo pisati jer ste ih svi vec sigurno sto puta doziveli. Dakle to cu da preskocim. U medjuvremenu novca postaje sve manje i manje. Cak i sa nashim sjajnim platama nismo uspeli da nahranimo tu zver koju smo hranili evo vec dve godine. A tako sam mislila da cu imati para da se drogiram vecno. Kakva glupost.Vrlo brzo smo poecli da ostajemo duzni dileru. Tolerancija se razvila i vishe nije moglo tako lako da se drogira. Josh nas je dvoje. Inace smo uzimali iskljucivo na nos, mata je moj muz ranije bio navucen na iglu. Diler nam je naravno davao sakom i kapom jer je znao da cemo oboje kada primimo platu da mu sve vratimo. I tako je i bilo. Ubrzo smo doshli do toga da primimo platu, i celu damo dileru. I onda se ceo mesec drogiramo na crtu i radimo u stvari za dilera. Zlatne koke koje niko ne bi tako lako ispustio. Onda opet skidanje za novu godinu. Ah da, zaboravih da kazem da je skidanje uvek bilo vezano za vikend jer oboje radimo i ne mozemo da priustimo da budemo kuci a tek ne da radimo na krizi. Dakle, nabavilo smo subotex, od dilera naravno, i skidanje za novu godinu. Inace sam ja bezuspeshno jurila metadon da bi se skinuli ali u ovom prokletom gradu, u ovoj prokletoj zemlji Srbiji je nemoguce dobiti ga. Morash da imash treci stadijum raka, da se raspadash da bi ti ga dali. Kao zloupotreba. Ma nemoj. Drzava prodaje dop pa im se ne isplati da se ljudi izlece. Metadona nema. Zato uredno mozesh da ga kupish od dilera. Kakvo licemerje. Zdravstvo boli uvo za nas ali zato kod dilera ima svega. I dopa i subotexa i metadona i trodona i svega. Jezivo.
Prolazi nova godina, opet navlacenje. U medjuvremenu treba li da kazem da nam brak postaje pakao. Od onog divnog para punog ljubavi postajemo stranci. Svadjanja, pocinjem da kradem dop od njega, sigurna sam da je i on mene krajcovao. Nema, shto neko rece, heroin je ljubavnik koji ne trpi nikog. Treba li da kazem da sa svojim muzem nisam vodila ljubav godinu dana. Legnemo u krevet kao drugari, u nekom polu stondu - polu snu i ujutru ponovo ista prica. Dugovi postaju nepodnoshljivi. Pocinjemo da sa nashim platama zivimo kao psi. Roditelji primecuju da neshto nije u redu jer moj muz ima 20 kila sa sve krevetom a ja sam se takodje skroz osushila. I hronicno nemamo para. A znaju da imamo super poslove. Neshto se tu ne slaze. Meni i njemu pocinje da se gadi sve, i mi i nash zivot i cela ova uzasna prica. razgovaramo, molimo jedno drugo da se iskuliramo, da izadjemo iz ovoga jer je put vec poznat. Heroin je shablon koji je hiljade ljudi proshlo i svaka je prica ista. Nema veze da li si mushko ili zensko, star ili mlad, obrazovan ili ne, iz Turske ili Japana. Svi zivimo iste price. I kada to skapirash, skapirash u stvari da tu nema niceg posebnog. Zlo koje me je obuzelo, oteralo sve prijatelje i ostavilo me je da zivim kao pas. I mrzela sam i sebe i muza zbog toga. Smucilo mi se i cimanje i jurnjava i nemanje para i cela prica. Pocelo je da ima gorak ukus. Rekla sam muzu da ovo vodi samo jednom - potpunom kraju, razvodu. A ja ne zelim da ostanem bez njega. Bilo je tu lepih stvari. Nismo uvek bili navuceni. Pobogu, imamo super uslove, super poslove, super kintu, svako svoj auto, svoj stan...toliko toga mozemo da radimo a da ne ukljucuje dop. I on se slozio.
Zvala sam i ja bezbroj klinika ali mi ni jedna nije ulivala poverenje. Treba da se razdvojimo, kaze ljupka devojka sa one strane telefona. Ma dop je tako svuda oko nas da je nemoguce ziveti izolovan. A ja nemam nameru da idem u manastir. Ja moram da zivim normalan zivot. Droge ce uvek biti. Ma sigurna sam da u mojoj zgradi ima bar jedan diler droge a da ga ja ne znam. Toliko je puno ima u Beogradu. Cini mi se, nikad je vishe nije bilo.
Anyway, da skratim, pishem vec prilicno dugo, mada ima tona stvari o kojima mogu da pishem, ali htela sam i ja da podelim svoju pricu sa vama. Pre nekoliko dana smo vratili sve dugove i opet smo hronicno bez para. I oboje smo se dogovorili da tako vishe ne moze. Po cenu razvoda, ali ovo se mora zaustaviti. Rekli smo jedno drugom da se moramo skinuti zauvek i da jedno drugom dajemo slobodu da odemo od ovog drugog ako taj krene sa istom starom pricom. Nismo imali neke lekove, kao shto rekoh, metadon je nemoguce naci. Imali smo trodone. Ajde, nije loshe, bolje i to nego nishta. Barem nema onog tupog glupavog bola u krizi. jeste uzasno i najvishe mrzim to hladno-vruce, te nalete topline, znojenja pa onda jeze i hladnoce, ali bolje i trodon nego nishta. Pregurali smo nekako krizu za vikend. Jbg, mora da se radi u ponedeljak. Tempirali smo da kriza pocne u petak, pa nekako odradimo posao u petak ali onda bar subotu i nedelju se skidamo u svojoj kuci, u svom krevetu. Ponedeljak je josh uvek bio losh, ali realno, nema vishe onog bola, samo jeza i znoj i hladnoca i tupost svega. No, na posao se mora ici. Josh uvek se osecamo prilicno slabo, ali svakim danom je sve bolje i bolje. Prosto je dobro shto znam da sve to shto mi se desava prolazi. Nece trajati vechno.
Nije mi cilj da ikog od vas ubedjujem da cemo ovaj put istrajati, to je uostalom nash zivot i nemam nameru da lazem ikog, jer prvenstveno lazem sebe. Ne znam ni sama zashto je ovaj put bash poseban i poslednji, prosto jeste. Znam da jeste. Nekako, kapiram covek se skine onda kada on to hoce. Sve bolnice ovog sveta nisu svemoguce ako ti to sam ne zelish. Znate i sami kako to ide. Uvek cete naci nacina da dodjete do prokletog dopa. I njega ce uvek biti oko vas. Kao shto ce kroz zivot biti uvek problema, teshkih situacija...bash pricam muzu pre neki dan, bice losheg vremena, kishe, hladnoce, smrt roditelja...sve su to sastavne stvari zivota...i sve u zivotu moze da bude okidach za recidiv. Ali i ne mora. Ja mogu da kazem da se meni sve smucilo. Ja sam se samoj sebi smucila. Smucilo mi se shto sa svojim parama zivim kao pas. Shto mi se kvare zubi a nemam para da odem kod zubara. Shto svoju jadnu majku i svekrvu umesto da izvedem na rucak, a to mogu da priushtim sebi, ja dajem pare dileru. Shto me nepismeni debeli gmaz od dilera gleda kao manje vrednu a ja sam za njega intelektualna elita jer ja ne moram da prodajem dop da bih imala para. Ja sam zavrshila fakultet i radim fin posao za super pare. Shto moj muz i ja treba da razmishljamo o deci a ne da nam padaju glave ispred TV-a. Shto hocu da zivim zivot dostojan coveka a ne da vegetiram. Shto ce mi propasti svi organi zbog svoje gluposti.
U svakom slucaju da zavrshim, mislim da je volja neshto kljucno u celoj prici vezanoj za ovo zlo. Ako neshto silno zelish, cela ce se vasiona zaveriti da se ta zelja i ostvari, shto bi rekao Paolo Koeljo. I ako verujesh da neshto mozesh, ako imash volju, mislim da je moguce cak i nemoguce. Ljudi bre pobedjuju rak snagom volje. Kada medicina vec digne ruke, eto, deshava se. Moje kume muz je imao rak testisa i lekari su ga vec otpisali, rekli su joj da nema nade, decko je imao 27 godina. Cak su i njegovi roditelji digli ruke, ali ona i on nisu hteli da veruju da ce to biti tako. I on se zaista izlecio. Vratio se iz mrtvih. I vec osam godina je zdrav, rak se nije vratio. Posle toga su dobili i sina. Dakle rak se moze pobediti, sve se moze pobediti. Ne sme da jedan prah bude jaci od kompletne licnosti. Shto bi rekao Isus Hrist svojim ucenicima kada su ga pitali kako to on moze da hoda po vodi a oni nikako ne mogu, da imate vere velicine zrna grashka i vi biste to mogli.
Verujte u sebe, pozdrav svima i samo napred!

Dobro nam doša ,tj. oboje u paru iako znam da pišep ti,enama to valjda nekako lakše ide.
Draga bubice,nema se tu šta pametovati,shvaila si šta si trebala shvaiti,imala si lijep život bez droge,znala si se smijati,radovati i ludovati bez ičega tako da je samom tim tebi i lakše da se skineš,jer postoje mnogi koji nisi lijepo živjeli prije droge i tek su na njoj8sa njom) počeli uživati,ti dakle samo trebaš svoj prošlost da vratiš u sječanje,tebe nitko ne treba ubjeđivati kako se može biti sretan bez ičeg jer si ti to osjetila na svojoj koži i zato ti je situacija uveliko olakšana.
jedino što bih ti imala za reći a vjerujem da će se većina kolega složiti samnom da se sami vas dvoje bez ičije pomoči i nečete možda moći skinuti,rekoh možda jer je to uglavnom tako.
Fizička kriza je zahebana ali ona je mala maca naspram psihičkih kriza koje su tek pred vama..u tum krizama zaboravlja sve,SVE osim želje za tim prahom e zbog toga,vama i svima nama je potrebno nešto treče a to treče je dobar psihoterapeut kojemu se odlazi redovno i koji vam prepisuje terapiju.
Ako već imate pristojne plate koje više nećete davati na dop,ja vam mogu preporučiti izuzetno dobru,mladu,nekonvencijalnu i po svjetskim standardima educiranu doktorku koja ima svju privatnu kliniku u blizini slavije....ona je nekad prije često dolazila i ovdje na forum,pomagala besplatno mnogima ali je zbog toga imala problema sa kolegama i mrala je da s povuče.
To je žena koja je svoj život posvetila nama ovisnicima,naravno samo onimaza koje procjene da se stvarno žele liječiti zato što se žena daje maximalno.Svojim pacijenitm daje svoj broj telefon i uvijek i noću je dostupna....nju vam najtoplije preporučujem a vi razmislite,da sami nećete moći,toćete ubrzo uvidjeti jer narkomanja nije grip za koi se zna standardno šta se pije pa odeš u apoteku i ljičeš se,to je vrlo kompleksna blest i zahtjeva ozbiljan pristup.
dakle,ako budete zainteresovani za nju,obratite mi se preko privatne poruke.

Svako dobro,snagu i vjetar u leđima želi vam eksica

Dobrodosla! Nik ti je za 10, bas sam se zadevero oko nikova kad me tvoj pravo iznenadi. Fakat! Prvo sam konto ta si toliko dobra da provociras. Kad ono. Mislim postanem svjestan okruzenja u kojem zivim, skontam koliko su bitni mali kolutici u jednom velikom mehanizmu. To je ono kad osjetis da nemas kontrolu ilti opustis se i uzivas.
Iz razloga na koji nemas uticaj. Bas obicna prica...ono kao banovan iz zivota:) Sad treba da se sekiram, izvinjavam, molim? Ma ja! Mislim da nije bitno...ime i prezime su tu samo da bi nas raspoznavali...Mogu dati veliku prednost u zivotu a boga mi su u stanju citav zivot oduzet. Mnogima nije bitno sta pise taj nik, ali eto...Kako jodlutam, za ne povjerovat, hehe
Drago mi je da smo se upoznali:)
Bubice imas slicnu pricu kao moja zena, samo sto ja svojoj drugi put nisam dao dop. Ne znam, fakat, jesam li je toliko volio ili sam samo bio sebican. Ma nije bitno....
Pozdrav!

Da je dovoljna samo naša jaka želja, svi bi se odavno skinuli. ja sam takvu želju imao puno puta. Da ti sad nešto uvijam u oblande i farbam u divne boje-ne ide. Narkomani ste. Klasična vam je i priča. Zajedno se nećete uspeti izlečiti. Eventualno samo skinuti. A nećete uspeti ni sami, bez stručne pomoći. Tražite neplaćeno ili šta god,spasavajte život.

da ti što Sale stari uvk reće,rekoh i ja slično jedan dio...ako vam sad posao bude prioritet,shvatićete ali ksno a ste izgubili i živote i poso....obavazna jaka stručna pomoć jer ste vi tek na pragu borbe.....a i to što ste zajedno vam je otežavajuća okolnost ma koliko vi sad mislili suprotno.....znajte samo ovo,liječenje moe uz puno truda,napora i rada na sebi trajati godinu,plafon dvije a ako ne postupite ispravno to neće biti liječenje nego produžavanje agonije kroz koju će te izgubiti jako mnogo,možda posao,zdravlje sigurno,povjerenje i podršku porodice i na kraju jedno drugo.
TRažite stručnu pomoć i sve otalo mora u drugi plan.

Hvala svima na odgovorima.
@eksica: hvala puno na tvojim komentarima. Sto se tice psihoterapeuta, moj muz je prvi put isao kod terapeuta, zena se zvala Ksenija, isto je imala ordinaciju kod Slavije. Mozda je ista osoba na koju ti mislis.
@sasaex: Vec sam napomenula da mi nije cilj da ikog ubedjujem da cemo ovaj put izdrzati. Ja znam sta mi se desava, znam dokle sam dovela svoj zivot. Dozivela sam da sa platom koja je cetvorocifrena u evrima, stojim ispred kioska gde se prodaju pljeskavice i tuzno gledam ljude jer sam gladna a nemam para da kupim pljeskavicu. NIKO ne moze da izdrzi tempo koji dop namece. Ni multimiolioneri. Vrlo brzo porastu apetiti i sve postane malo.
Sto se psihoterapije tice, moja vencana kuma je psihoterapeut, ona zivi u Nemackoj. Njoj sam sve rekla i ona sve zna. Cujemo se telefonom, mejlovima, komuniciramo, pricamo, ragovaramo, savetujemo se. Nemam nishta protiv terapije, ali kao shto moj muz kaze, sve to vec i sama znam. Nishta nisam ja specijalnija i posebnija od svih ljudi koje je zadesilo ovo zlo. Svi smo iste price doziveli, svima nam iste gluposti prolaze kroz glavu. O, da, vrlo dobro ja znam shta znaci crv u glavi. Barem znam da ga prepoznam. Znam kako je zivot kada se skinesh prazan i nikakav i sve je bolje i lepshe i samo da se uradim josh jednom pa necu nikad vishe. Sve te zamke sam vec proshla i pala mnogo puta na tim ispitima. Nema jednom pa nikad vishe. Ima samo nikad vishe. Svo ovo zlo postoji mnogo godina unazad, mnogo jachi i bolji ljudi od mene su pali, sve ja to znam.
Shto se tiche razdvajanja, ja ne zelim da se razdvajam od svoga muza i time pustim dop da pobedi. Ne zelim da on pobedi. Pri tom ne mislim da sam ja pametnija od njega. Lukav je to neprijatelj, ali prosto znam shta me sve ceka, i znam da nije lako, ali nije ni zivot lak. Jbt, toliko ljudi zivi na ivici siromashtva, imaju decu, jedva sastavljaju kraj sa krajem, nemaju para za hranu. A ja se glupiram i razbacujem pare na te gluposti. Necu vishe. Besna sam na sebe shto izigravam holivud. Zivot mi je toliko dobar da moram da se drogiram. Ma nemoj? Verujte samu bih sebe dobro izlupetala po dupetu da mi vishe takve gluposti ne padnu na pamet. Ali, kao shto rekoh, nije mi bio cilj da vas ubedjujem da ja mogu niti da sam istha bolja od vas. Svi smo mi kao shto sam i rekla u svojoj prici isti u ovoj gluposti. Cilj mi je bio, kada sam procitala neke price na ovom forumu, eto prosto da se oglasim i ja. Da podelim to sve sa vama i da vas ohrabrim i podrzim da se covek moze uhvatiti u koshtac sa svim shto zivot nosi. Zivot jeste tezak i pun problema i iznenadjenja ali je isto tako i lep. A zivot sa dopom je nemoguc. Malo sam se i uplashila za nashe zdravlje. Pa nemamo mi vishe 16 godina. 32 godine mi je, shta cu ja matora ako mi ne daj Boze otkazu bubrezi....ili jetra? A tek treba da zivim, da radjam decu.....
pozdrav svima i cuvajte se sami sebe

Bubice, hvala ti za ovu pricu. Toliko hrabrosti je u njoj i tako je dobro sagledana situacija. Ne moras mi vjerovati, ali evo brisem suze iz uglova ociju.

Navijam svim srcem za tebe i tvog muza. Vi ste moji heroji.

Pokusavate ono sto nikome do sada na planeti Zemlji nije uspjelo i sigurni ste da bas vi mozete ici do kraja. Skidate se u duetu, bez ikakve strucne pomoci osim supersposobnog psihoterapeuta kume online. Sigurni zato sto znate gdje dop vodi. Znate da narkomanski zivot ne donosi nista lijepo, vec samo patnje i muku do kraja zivota. Propast porodice i vas pojedinacno... Bravo, mislim da je ta spoznaja zapravo i najbitnija stavka u borbi. Svi mi koji smo jednog dana shvatili u kakav ponor nas narkomanija baca, lagano smo odjebali brojeve telefona dilera, zakucali desetak trodona u sebe, pregrmili krizu i lagano odsetali u mnogo suncanije i ljepse egzistencije...

Imas 32 godine i jos uvijek vjerujes u bajke, Bubice.

Ja ne vjerujem u bajke. Navijam za vas, a smio bih na Heroin, a protiv vas, staviti stan, sve pare koje imam, oba bubrega i guzu... To kao iskusni kladionicar i narkoman ti kazem.

Vase sanse su hiljadu puta manje od jednog promila. Zavrsila si fakultet, znas sta to znaci.

Sve najbolje.

Dragi Vlado M,

Veruj mi da je upravo tvoja prica me posle dugog razmisljanja i navela da se ukljucim na ovaj forum. Bash sam prekjuce prepricava muzu kako sam citala tvoju pricu na forumu. I pridruzicu se mnogima koji su ti uputili cestitke za pricu. Zaista imash dara za pisanje i mislim da bi bilo zaista pametno da je objedinish i izdash knjigu. Nije nikakvo shlihtanje, prosto zaista tako mislim.
E sad, nekako mislim da bash i nije lep nacin na koji si mi odgovorio u tvoj postu. Puno ironije, cinizma, satire...mogu ja da nabrajam sinonime do sutra, after all jezik je moja struka 8)
Shto se tiche toga shto si napisao, necu troshiti sada reci da te ubedjujem u svoju odluchnost, jer necu biti dosadna i ponavljati da mi NIJE CILJ NITI ZELA DA SE IKOM DOKAZUJEM I DA IKOG UBEDJUJEM!
Tvoje je pravo da mislish kako mislish. Uz rizik da zvuchim bezobrazno (a to mi nije namera) znash ja kao vaga u horoskopu imam dva tasa. Sa jedne strane je dop i dvogodishnji zivot na njemu uz sve shto on nosi, a sa druge strane je moj tridesetogodishnji zivot koji je, nemoj se ljutiti, predivan. Ja zaista mogu da odshetam u lepshu i srecniju buducnost jer je ja zivim. Dodushe trenutno ne, trenutno zivim pakao na dopu, ali ja imam debeli razlog da se izvucem iz svega ovoga. Ja nisam besposlena, siromashna, praznih dana, sedim i blejim u stanu kod roditelja i nemam ni dinara.
Ja imam super posao, platu od 1.200 EUR, svoj automobil, i znam kakav sam zivot zivela pre ovog sranja. Imala sam svoju kozmeticarku, pedikira, frizerku, maserku koja mi je dolazila kuci svake subote, zenu koja mi je cistila stan i peglala vesh, rucala sam iskljucivo po restoranima, ishla na odmore u Egipat, Tunis, Tursku, Dubai. I veruj mi da bih kada pogledam taj tas i ovaj tas na kome je dop, pojela sopstvenu nogu od muke shto sam dozvolila da sada nemam para za zubara!
A mislim da greshish kada kazesh da pokushavam to shto nikome na svetu nije poshlo za rukom. Jeste da dosta ljudi propadne, ali isto tako se i dosta ljudi izvuklo. Pa najlakshe je dici ruke, iskopati raku i leci u nju i cekati da umresh. Ja ne zelim da dignem ruke. Mozda ti mislish da sam ja naivna, to je prosto tvoja stvar, uostalom, ti me i ne poznajesh da bi sudio o meni. Ja nisam pocela da se drogiram jer mi je zivot bio losh. Meni je zivot bio super pre dopa. A moj zivot na dopu je postao losh tako da je potrebno da samo sabresh dva i dva.
pozdravljam te i zelim ti zaista svako dobro

jako dugo se nisam oglasavao na forumu ali sad moram.ne znam zasto sve ovo sto ti ljudi kazu shvatas kao napad na sebe,vecina njih ti govori iz licnog iskustva da to ne ide bas tako lako.i ja sam bio jedan od onih kojim nije trebala nicija pomoc i koji je mogao sam da se skine,na kraju da nisam otisao u komunu sad bi vjerovatno bio mrtav.nisi ti jaka toliko koliko mislis jer da jesi vec odavno bi prestala sa heroinom.i vjeruj mi ta tvoja plata,auta,stan i sve ostalo su nista naspram ljubavi prema dopu i ta tvoja vaga jako brzo moze da pretegne na pogresnu stranu.problem je mnogo kompleksniji nego sto ti mislis u tvom slucaju puta dva

@Dovla ko je tebi pomogao? Ne fakat ako izuzmem knjizevno djelo napisano na forumu, sta je sa sranjima koja si potpisao.
Gdje je izlaz iz sranja u koje smo upali? Komuna, AN, psihoterapija, fensi privatne klinike, blokatori za glupost...???

@Bubice nesto bi i rekao, ali znam da trenutno nista ne znam.

Izvinite, malo sam glup, mozda bi me neko mogao uputit...
Pozdrav!