Ispovest jedne ovce/krave muzare
Posted: Mon Mar 16, 2009 1:02 pm
Kao prvo, veliki pozdrav svim članovima ovog veoma poučnog foruma! 
Kao što se može videti u naslovu imam mali problem sa jednim ortakom. Naime, poznajemo se već neko vreme, upoznali smo se u vojsci, varili smo zajedno n puta, sve je bilo manje više normalno, sve dok njemu nisu počeli da isrsavaju različiti "problemi". Prvo su mu (kao) isključili struju, pa mu je bilo potrebno 2000 dinara. Pošto lika viđam svakodnevno, naravno, dao sam mu. Onda mu je crkao telefon, nema problema, dao sam mu svoj stari. Posle sam išao na kraći poslovni put, i čuli smo se par puta. Tada mi je rekao da mora da se zaposli, i da mu je za posao bio potreban depozit od 3000 dinara. OK, rekao sam da ću mu dati, samo da se vratim. Tom prilikom mi je rekao, vrlo "uvijeno" da mora da ide kod nekog lika da pozajmi 300 evra sa kamatom. Instinktivno sam mu ponudio da mu ja dam bez kamate, kad se vratim. Otišao sam, vratio se i dao mu kintu. On je posle bio miran dva dana, šatro njegovi su mi veoma zahvalni, zvao me na ručak kod svojih (naravno, do toga nikada nije došlo
), ne lezi vraže, posle dva dana evo njega opet. Sada mu je ćale trebao da ide na "operaciju ramena", trebalo mu je 6000 dinara, iste večeri je kobajagi dobio temperaturu 41, trebalo mu je 800 dinara za lekove. Stvar mi je postala sumnjiva, i ja sam se lepo ponudio da mu ja uzmem lekove. Ne, kao keva će po "lekove", daj bar 500 dinara. Da se rešim bede dao sam mu. E pa sve mogu da verujem, ali da neka porodica ne može da napabirči 800 dinara, e to ne mogu... Kada evo njega sledeći dan, šalje SMS "jesi li ljut na mene". Ja sam ga pitao na čemu je, a on se šatro uvredio, kao nemamo šta da jedemo, moj pas dva dana ništa nije jeo. Ja sam mu ponudio da odem do radnje, da mu kupim sve šta mu treba. Pristao je, pa sam mu kupio dosta hrane, što je on preuzeo odmah ispred, nije hteo da idem do njega, jer šatro videće komšije, pa da ne pukne bruka... 
Naravno, kontam da je rekao svojim da ide u kupovinu, uzeo je kintu, a od mene robu, pa je imao za još jedan shot.
OK, i toga sam se rešio, ali evo njega juče opet. Ja bio sa ortakom, išli smo u pozorište, eto opet njegov SMS, pas mu je uganuo šapu, pa je on u frci, jer kobajagi nema kinte za veterinara. Ja isto imam psa, pa kontam da je to još jedna lukava emocionalna navlakuša. Ignorišem ga, eto njega opet sutra, treba mu 400 dinara za fudbal. Tu stvarno idemo, ali kontam da uzima od svojih istu svotu, pa onda mu ja platim fudbal, a on ima 400 da se uradi. Ovo se sve dešava od 25. februara, znači nema ni mesec dana, on je spičkao 300 Evra, i preko 5000 dinara (ne računajući šoping koji sam odradio za njega). Pa mislim, ako u tako kratkom roku ne može da stane na noge sa tolikom sumom, onda stvarno i treba da nestane sa lica zemlje, da ne kvari genetsku sliku ove ionako retardirane zemlje. :axe:
Juče sam ga elegantno odjebao, a on je počeo da mi šalje srceparajuće SMS-ove, "moji nisu buržuji kao nekom", "dođe mi da skočim sa mosta" i tako to... Uz sve to plaćao sam mu i telefon, samo u Februaru je spi3dio 3300 din (uplaćivao sam mu kredu preko SMS), i oko 1000 u Martu. Ukratko, lik je vreća bez dna (da sam barem gej, pa da mi je plaćao u "naturi", ali, jbg, nisam
). Onda je tražio cigare, ja kažem nema frke kupiču ti cigare, posle od njega stiže SMS "jebeš cigare, daj mi za fudbal". Lik je uneverovatnom spidu, šalje mi i po 10 poruka dnevno, pokušava da me navlači na razne "ganutljive" fazone, još to traje. Poslao sam mu broj telefona generacijskog odgovora drogama, od onog Ivana Radojčića koji vodi onu emisiju na radiju 202, i juče mi stiže poruka da se skida sa vutre. Ali, ja kontam da je na nečemu žešćem od trave, jer i ja povremeno duvam, tako da sam jako dobro upoznat sa tim, tako da kontam da je na dopu. Dečko izgleda sasvim normalno, i vrlo je pristojan, gledam da ga odjebem, ali opet me malo grize savest. Nije da mi nije stalo do njega, ali jednostavno ne znam kako da mu pomognem. Čitajući vaše ispovesti, čini mi se da je to nemoguće. Šta da radim? Da se elegantno povučem i ignorišem ga, ili šta?
Kao što se može videti u naslovu imam mali problem sa jednim ortakom. Naime, poznajemo se već neko vreme, upoznali smo se u vojsci, varili smo zajedno n puta, sve je bilo manje više normalno, sve dok njemu nisu počeli da isrsavaju različiti "problemi". Prvo su mu (kao) isključili struju, pa mu je bilo potrebno 2000 dinara. Pošto lika viđam svakodnevno, naravno, dao sam mu. Onda mu je crkao telefon, nema problema, dao sam mu svoj stari. Posle sam išao na kraći poslovni put, i čuli smo se par puta. Tada mi je rekao da mora da se zaposli, i da mu je za posao bio potreban depozit od 3000 dinara. OK, rekao sam da ću mu dati, samo da se vratim. Tom prilikom mi je rekao, vrlo "uvijeno" da mora da ide kod nekog lika da pozajmi 300 evra sa kamatom. Instinktivno sam mu ponudio da mu ja dam bez kamate, kad se vratim. Otišao sam, vratio se i dao mu kintu. On je posle bio miran dva dana, šatro njegovi su mi veoma zahvalni, zvao me na ručak kod svojih (naravno, do toga nikada nije došlo
), ne lezi vraže, posle dva dana evo njega opet. Sada mu je ćale trebao da ide na "operaciju ramena", trebalo mu je 6000 dinara, iste večeri je kobajagi dobio temperaturu 41, trebalo mu je 800 dinara za lekove. Stvar mi je postala sumnjiva, i ja sam se lepo ponudio da mu ja uzmem lekove. Ne, kao keva će po "lekove", daj bar 500 dinara. Da se rešim bede dao sam mu. E pa sve mogu da verujem, ali da neka porodica ne može da napabirči 800 dinara, e to ne mogu... Kada evo njega sledeći dan, šalje SMS "jesi li ljut na mene". Ja sam ga pitao na čemu je, a on se šatro uvredio, kao nemamo šta da jedemo, moj pas dva dana ništa nije jeo. Ja sam mu ponudio da odem do radnje, da mu kupim sve šta mu treba. Pristao je, pa sam mu kupio dosta hrane, što je on preuzeo odmah ispred, nije hteo da idem do njega, jer šatro videće komšije, pa da ne pukne bruka... Naravno, kontam da je rekao svojim da ide u kupovinu, uzeo je kintu, a od mene robu, pa je imao za još jedan shot.OK, i toga sam se rešio, ali evo njega juče opet. Ja bio sa ortakom, išli smo u pozorište, eto opet njegov SMS, pas mu je uganuo šapu, pa je on u frci, jer kobajagi nema kinte za veterinara. Ja isto imam psa, pa kontam da je to još jedna lukava emocionalna navlakuša. Ignorišem ga, eto njega opet sutra, treba mu 400 dinara za fudbal. Tu stvarno idemo, ali kontam da uzima od svojih istu svotu, pa onda mu ja platim fudbal, a on ima 400 da se uradi. Ovo se sve dešava od 25. februara, znači nema ni mesec dana, on je spičkao 300 Evra, i preko 5000 dinara (ne računajući šoping koji sam odradio za njega). Pa mislim, ako u tako kratkom roku ne može da stane na noge sa tolikom sumom, onda stvarno i treba da nestane sa lica zemlje, da ne kvari genetsku sliku ove ionako retardirane zemlje. :axe:
Juče sam ga elegantno odjebao, a on je počeo da mi šalje srceparajuće SMS-ove, "moji nisu buržuji kao nekom", "dođe mi da skočim sa mosta" i tako to... Uz sve to plaćao sam mu i telefon, samo u Februaru je spi3dio 3300 din (uplaćivao sam mu kredu preko SMS), i oko 1000 u Martu. Ukratko, lik je vreća bez dna (da sam barem gej, pa da mi je plaćao u "naturi", ali, jbg, nisam
). Onda je tražio cigare, ja kažem nema frke kupiču ti cigare, posle od njega stiže SMS "jebeš cigare, daj mi za fudbal". Lik je uneverovatnom spidu, šalje mi i po 10 poruka dnevno, pokušava da me navlači na razne "ganutljive" fazone, još to traje. Poslao sam mu broj telefona generacijskog odgovora drogama, od onog Ivana Radojčića koji vodi onu emisiju na radiju 202, i juče mi stiže poruka da se skida sa vutre. Ali, ja kontam da je na nečemu žešćem od trave, jer i ja povremeno duvam, tako da sam jako dobro upoznat sa tim, tako da kontam da je na dopu. Dečko izgleda sasvim normalno, i vrlo je pristojan, gledam da ga odjebem, ali opet me malo grize savest. Nije da mi nije stalo do njega, ali jednostavno ne znam kako da mu pomognem. Čitajući vaše ispovesti, čini mi se da je to nemoguće. Šta da radim? Da se elegantno povučem i ignorišem ga, ili šta?
