Forum za podršku u oporavku

Bok Astrid,evo samo da te pozdravim,i kao što sam ti rekla kad se budem bolje osjecala par rici o meni.
Ne znam zašto sam ni pocela s heroinom al nekako se to cinilo sasvim normalno za mene,odrastla sam u centru grada (St)gdje su se cili moje djetinjstvo skupljali narkomani,tako da sam kao dite o tom stekla neku totalo pozitivnu sliku.Ne mogu rec da potjecem iz razorene obitelji bez osnova,poštivanja,ljubavi,razumjevanja,lagala bi sebe i druge.Štoviše imala sam sve.Ali uvik sam kao posljedica svojih pubetertskih kompleksa i želje da udovoljim svima bila spremna na sve.Pocelo je i lito tj.krajem osmog razreda osnovne škole kad su se slucajno mojoj ekipi približila dva starija đankija pitavški da im se ucine usluga-operu igle,te da ce taj biti nagrađen,na tren svi smo zastali,dok me prija nije gurnila naprid rekavši ona ce.I tako sam se prvi put ufurala,pomalo banalno zar ne?Osjecala sam se super,svi moji kompleksi su nestali,a ja sam dignite glave,samo zatvorenih ociju s ekipom krenila ka centru,pa brale mislila sam ovo svi moraju vidit.Do tada sam bila standardno na apacima,lipilu,travi,al ono što mi je pružio dop pokopalo je sve to.Dva dana sam bila zviznuta uz ispriku da sam pojela nešto pokvareno,no cim sam došla sebi ponovo sam se našla na Peristilu tražeci nacin da se ubodem ponovo,i pomovo i ponovo.Svaki dan sam bila na necem.Moji su kužili da nije sve ok al su mislili da se radi o prolaznoj fazi puberteta.Sve je nekako guralo dok nisam završila srednju i to s vrlo dobrim uspjehom,samo onda sam tek prolupala.Te 93ce poceli su i prvi partiji u St-u,tako da sam stalno bila gore dolje,misleci kako mi je život super.Prva komuna koju sam posjetila je bio Reto u Španjolskoj,ostala sam 8miseci,i uz podršku roditelja došla kuci,docekali su me otvorenih ruku,što sam ja odma iskoristila.Dopu sam se vratila ma ni za 2miseca.Opet me skuže,oduzimaju motor,ukidaju povjerenje,al isto su bili slipi,kao i ja.Jedno vrime sam se i skinila kad mi se momak ubio posli glupe svađe,te sam ostala u kuci 8miseci,da su se cak i moji poceli brinit,te su me preklinjali da izađem,i jesam.Tada sam upoznala savršenog momka s kojim sam uskoro pocela i živit,no pošto smo prodavali bonbone i speed naš život je bio nered,volila sam ga puno,al nisam mogla sakrit cinjenicu da volim i dop,te sam ga pocela lagat,pucat se sa strane,i normalno uvatila san se u mrežu laži dok ga napokon nisam cak i prevarila.Na kraju mu je sigurna san neko od mojih dopaša namistija zatvor,tocno na dan kad sam mu se pognute glave vratila.On u cuzi ja na ulici.Raskinili smo svaki kontakt kad je moja stara od njegove dobila savjet da ga ne posjecujem jer mu to smeta slucaju i da ce prije izac ako ga ne gnjavim.Raspižđena sam poludila još više i niko mi nije moga stat na kraj.Usljedila su brojna ljecenja,od psihijatrije u jankomiru(Zg) do Remara u Puli i tako u krug.Na kraju toliko zaokupljena sobom,sa svojih 20 hepti dnevno nisan ni kužila da mi mama umire,znala sam da je u bolnici,al moj mozak nije shvaca koliko je ozbiljno.Na kraju me stari skupija s ulice na suvo me skinija sa 20hepti,ko zna koliko leponeksa,dopa. . .,cak me i hitna kupila 2puta zbog zatajenja bubriga.Nikad necu zaboravit tu krizu,korak do smrti,cak sam i pokušala iskidat vene da okoncam al stari bi se uvik naša tu.Spremija mi je kufercic,odveja da se pozdravim s mamom,te me ukrca na avion za Reto(zamisli ista kuca me docekala).Posli 2 miseca mi je javija da je mama umrla i sklopija slušalicu,te se nismo culi skoro 4miseca.Ja sam za to vrime dala sve od sebe i gurala naprid,mamu nikad nisan uspila ni oplakat(u Retu nema vrimena za to),momka koji me naucio što je ljubav nikad nisam prežalila.Ostala sam 4 godine,došavši do odgovorne osobe. . .i tada sam odlucila da je vrime za povratak,nisam ni slutila što me ceka.Stari se nada da cu tamo ostat zauvik,al moje srce je pripadalo nekom kog nisam bila vrijedna.Našla sam posal,malo se muvala po kršcanskoj crkvi,i tada se pojavio on u moj život,moja izgubljena ljubav.I evo nas ponovo zajedno,borimo se,gori pa doli.Bili smo na sub. samo smo u zadnje vrime zaredali sa dopom,pa smo zakaceni na jedno i drugo,srecom on nije slabic ko ja,nije tabletoman sad on je moja obitelj,živimo zajedno,i guramo iako sad situacija ne izgleda super virujem da ako me voli samo 10% od onog koliko ja njega da možemo pobjedit sve.UPs evo mi srice kuci idem,znam predugo sam se raspisala,al možda ipak iko bude ima volje za citat,pozdrav,svima sve najbolje!!!! :rock:

Koliko me ova priča podsjeća na moju,grad,liječenja,zatvor,
stvarno,koliko god je svaka osoba posebna,narkomanske priče su jako,jako slične.
Želim Vam sve najbolje,i da se izvučete iz sranja.
Mi smo uspili sa subom,zasad ide dobro,ali nikad se ne zna.U zajebanu igru smo se uvalili,zar ne?

Pozdrav Fey. Upoznao sam puno Splićana baš kroz Reto. I čuo puno priča kao što je tvoja. I istina je da kada se vrati u očišćenu kuću dođe sa sedam još gorih. Ali dobro je da tu nije kraj, rešenje uvek postoji. Čuvaj se.

Samo da te pozdravim.
Pisi !

Hvala na pozdravu i smajliću,eto vidim da ima ljudi koju nisu tu samo da blate jedan drugog,to mi je drago.Znaš stvarno sam mislila skinit se sa foruma,jer mi je bilo neugodno od nedavnih prepucavanja s "jednom cudnom" osobom.Ali,kad sam dobila poruku od Astrid i Sagitariusa,odlučila sam ostati pa šta bude.Zato sam inapisala svoju duguuuu ispovijest koja je možda i bila duga ,al' viruj da sam napisala još milion stvari koje su mi se desile,bio bi to roman,kojeg niko ne bi imao strpljenja pročitat.Ne kužim,svi smo mi manje više u istom problemu,i umjesto da budemo podrška jedni drugima,kad imaš kakav problem,ili kad ti tribaju riči ohrabrenja,odgovor na neko pitanje šta te muči,puf nabiju ti nos na zid,a viruj nos mi je ionako dobio previše udaraca.Stoga hvala na pozdravu i nadam se da se citamo.Pozdrav iz suncanog St-a.

Alo F.
Samo da ti prijavim da volim Stafforde i pitove.Vidim stavila si jednog na avatar,pa...
Drago mi je sto si ostala,isplatice se,vjeruj.
Pozdrav iz hladnog i polusnjeznog Sarajeva.

samlo napredpisi ako ti je lakse ima nas dosta koji citamo i dajemo podrsku zato pisi. ja u kriznim trenucima nisam pisao svoju ipovest odvojeno vec kod nekoliko ljudi sada sam na subu radim, doduse juce popusih otkaz na najlepsem poslu na svitu, ali ko zna zasto je to dobro i neopterecujem se puno.
jel moze jedan savjet ne ocekuj da te voli 10% kao ti njega vec svih 100 zasluzujes da te voli isto toliko kao i ti njega. eto i ja sam nasao ljubav posle prelaska na sub pojavili su se lepi osecaji, doduse prema vise njih u nekolio meseci ali sada postoji jedna za koju vredi se boriti 2 meseca smo zajedno i divno je za sada
drzi se

Pozdrav Igra!
Ma molin te nemoj mi rec da si dobija otkaz,to se i meni jucer desilo,ma ovo je nevjerovatno.A toliko sam bila oduševljena poslom,ali se isto mislim izborit za njega ponovo.Tražili su da napravim test na drogu,al kao odma s njima,šta sam ja odbila jer mi se ni dalo ic na hitnu u njihovoj pratnji ko idiot,te sam im rekla da cu isto napravit sutradan na za to predviđeno misto,i tako ti ja to draga napravim,sve negativno(dobro mokraca ni bila moja)predam omotnicu cila ponosna i nastavim radit,kad evo ti šefice ducana oko 7h sa papirima za otkaz,koje sam odbila potpisat jer je sadržao nesuvisle recenice i ko zna šta još.Samo rekla sam im da cu ih prijaviti za maltretiranje i obratit se mobingu jer mislin da imam pravo na to.Što ti misliš?Baš su mi digli živce,a baš mi je i momak dobio super posao.i izgledalo je da nam je krenulo.
Sad je normalno i on ljut na mene(dobro s pravom)al isto malo više podrške bi mi dobro došlo,jer iako se pravim da me ne boli toliko,srce mi se slama,opet sam ja ta koja je glupa i neoprezna i koja ga ne sluša,e -ebiga,da samo zna kako se osjecam,evo sva srica šta ne može držat oci otvorene pa ne vidi što pišem.Baš se jadno osjecam kao da sam ga izdala,iako sam i sebe povrijedila neman vrimena mislit na sebe vec na njega.Puno pozdrava nadam se da kad se iduci put cujemo da ce svako biti na svom radnom mistu.

E jbt.. Kakwo sranje...... Zaebano bash!!
Iskreno, iz prwe mi je bilo pegla da chitam ceo "toliki" text .. Ali sada mi je jako drago da jesam jer je ziwot nekad prawi gad... Mrzim ga nekada zaista!!
Jbg, ne znam ni ja shta da ti kazem.. Ti iz sranja u sranje.. Taman se iz jednogh izwuchesh i upadnesh u drugo josh wece...
Kontam da i nisi bash u najzdrawijoj sredini i okruzenju.. Otkud znam!! I ja serem na weliko, a u stwari me jako zanima shta cesh i kako dalje, shta planirash, shta te muchi , boli i kako se osecash.. Zato molim te pishi i primi ogroman pozdraw od mene.. Jbg, na neki nachin saosecam sa tobom, ili se bar trudim ... :goodman: PDT_Love_18

P.S. Avatar ti je perfekcija, moram dodati