Život poslije dopa
Moderator: sanela
Meni se takve situacije ni ne desavaju,prvo jer sam raskrstila sa starom ekipom,drugo,i da sretnem nekoga taj mi trazi pare (zicka) a kamoli da me pocasti...Da bas naletim na nekoga da mi ponudi,uzela bih ,sto da ne uzmem,ionako ce sledeca takva situacija biti za godinu dana...a da tako jednog dana (sto kaze jelena) budem u punoj kondiciji i sa parama to nije moguce jer imam cirozu jetre i gotova sam ionako i ovako,a para imam oko 4000 din.mesecno,pa jedva se i hranim a kamoli sta drugo. Imala sam mnogo vise para dok sam bila narkoman jer sam ujedno bila i kriminalac,sad sam beda najgora...uh...ali da se udaljavam od tebe-znaci,da mi neko ponudi ,uzela bih makar da se opustim 3 sata od ove bede od zivota. Ja sam vec dugo cista,nekih godinu dana,pa jos uvek mislim da je ovaj zivot (mislim MOJ ZIVOT) totalno besmislen. Tacno sutra da crknem ni na sahranu ne bi imao ko da mi dodje. Mozda vasi zivoti imaju smisla,pa onda vi nemojte uzeti,moj nema.
Joj,ne znam sta mi je...nije samo zbog prijatelja,nego uopste...ok je izdrzati biti strejt ako imas za sta da zivis..kazu da su samoubice sebicne,pa bolje ikakav zivot nego nikakav,jeste,ali meni je stvarno grozno a i ne vidim kako i na koji nacin moze da mi bude bolje,smislenije...neko je napisao ovde negde na forumu (ironicno) da je danas JEFTINIJE DUVATI NEGO SE BAVITI FOTOGRAFIJOM ,pa to je tako...sta god da pozelim nemam mogucnosti (finansijskih)...pocele su da mi se vracaju zelje,ali sta to vredi...kad sam bila drogirana,makar sam smela da kradem,ne samo zato coveka bas zabole kad je uradjen nego zato,ne znam jeste li primetili to,ZAKON JE TAKO UDESEN DA OMOGUCAVA NARKOMANIMA KRIMINAL! evo na primer,ako si narkoman i izvrsis razbojnistvo,dobijes uslovno ili nesto minimalno,ako si strejter dobijes dve tri godine...kao fazon :"u trenutku bitne smanjene uracunljivosti pod dejstvom psihoaktivnih supstanci" bla bla...pa ja sam to znala i bolelo me uvo,sta ako me uhvate,dobicu 6 meseci uslovno...sad ne mogu da kradem da ne popusim mardelj par godina...zivim u malom gradu,nema gde da se izadje,mesecima nisam izasla nigde,trulo mi je da sednem na voz u petak popdne i odem u BG,pa posle da opet cekam voz ujutru,ma daaaaaj,nisam klinka tako da idem,ne mogu...u BG imas makar krs mogucnosti,ako nista drugo,mozes non stop da trazis posao,ides na razgovore za posao,blabla,jedan probas,drugi...ovde ne mozes naci posao nikad,ovde ljudi ne rade po 10 godina (sad cete misliti da lazem)majke mi..ucmala sredina me ubi psihicki...jedino sto imam ovde je video klub,hehe...imam i internet i kablovsku tv,i odem ponekad na bilijar i to je sve. Imam 30 godina,i kad do sda nisam nasla kakav-takav koliko-toliko siguran posao,sta cu...matorci mi pomzau,sreca,ali nemaju ni oni,keva nema posao vec 17 godina (opet cete misliti da lazem) a cale ima 16 000 i sa tim zivi cela porodica...prima platu iz dva dela,pa dva puta mesecno pred platu 2,3 dana bukvalno trpimo gladni...zamisli kad ja planiram 3 meseca da kupim kremu za lice,sve vam je jasno...nije meni vise problem dop,nego ista prica koja je bila razlog sto sam i pocela...ne znam zasto zivim...dva puta sam sekla vene,prvi put kad sam imala 19 godina,nisam jela bukvalno nista nedelju dana,drugarica mi donosila kuvano jaje od kuce u dzepu od jakne,to je bila 93/94...znam,bilo je svima tako za vreme one ludacke inflacije,a sve cekaj kao bice bolje..promenila se vlast-isti kurac...ljudi,kad jedete svaki dan jaja i krompir,ponekad nesto drugo...nije da samo kukam za hranu,nisam ja sad neka izelica,nego pokusavam da docaram svoju situaciju kad za to nemam,a kamoli garderoba....kad trebam da kupim sampon ili uloske ja to ubrajam u "vanredne troskove"...ima godinu dana kako ne mogu da odem kod zubara...tesko mi je da mislim da ce biti bolje,ovako mi je od 8.razreda a sad imam 30 godina,radila sam kao konj po 15 sati dnevno,i opet jedva prezivljavala...ne zelim ja da budem bogata,zelim samo da se ne tresem svaki put kad vidim da nestaje sapuna i dezodoransa...ovo me je bas bilo SRAMOTA da napisem,majke mi...eto,vise me je sramota od ovog nego od narkomanije....
p.s. jedino pozitivno je to da su mi matorci otisli na selo,a ja sam sama na gajbi...mir,ako nista drugo..jeste da imam manje para,bilo bi bolje da smo svi zajedno,ali eto,to me raduje sto matorci ne mogu da me gledaju pa su otisli,hehe...daje mi otac nesto para,oko 4000 mesecno,ali tesim se sto makar ne zvocaju nego su zadovoljni sto se ne drogiram. Eto sad bas znate kako zivim.
p.s. jedino pozitivno je to da su mi matorci otisli na selo,a ja sam sama na gajbi...mir,ako nista drugo..jeste da imam manje para,bilo bi bolje da smo svi zajedno,ali eto,to me raduje sto matorci ne mogu da me gledaju pa su otisli,hehe...daje mi otac nesto para,oko 4000 mesecno,ali tesim se sto makar ne zvocaju nego su zadovoljni sto se ne drogiram. Eto sad bas znate kako zivim.
M4m4 veruj mi da isto tako živim i ja,zato i imam 39 kila,nemam posao,istina tražim ga ali potrudi se da ga i ti nađeš,najlakše je ubiti se i ćao,život jeste nekom majka nekom maćeha ali ti se potrudi da ti bude majka,probaj da nađeš posao,pa bre ljudi iz Obrenovca dolaze u Beograd da rade i svaki dan putuju tamo vamo ako već ne možeš da nađeš posao u mestu gde živiš probaj u prvom mestu ili malom gradiću sigurno ćeš nešto naći...nemoj tako olako odustajati od života bori se za njega pa jebemu mater tvoj je ko će da se bori,život i jeste borba,zamisli da imaš decu pa šta bih onda jel bi se i onda ubila i ostavila njih gladne i žedne,bez krova nad glavom...Samo se malo trgni i kreni u spas same sebe 
Znam da vam je svima tesko, ja imam posao, a opet grcam u petnaestogodisnjem kreditu. Odrekla sam se same sebe kako sam dobila curicu i sve mi je krenulo naglavacke... Ali, imam SEBE, sebe sam vratila, poslije dugo vremena cujem cvrkut ptice, smijeh djeteta (priznajem da sam u prednosti zbog toga), mirisem cvijece, a ne izgledam glupo zbog toga. Cak i da izgledam, briga me, sebe sam vise krivila kada sam bila drogirana... Ne zelim ja mnogo, samo da sa svojom platom mogu da zivim od 01. do 01., a ni to ne mogu, pa me pukne savjest: GDJE SU OTISLE SVE ONE PARE KOJE SAM ULUDO TROSILA? Bilo mi je dobro, i opet bih taj zivot ponovila, ali vjerujem da bih bila daleko opreznija. Ja se nicega nisam bojala, nisam bila svjesna sta me je sve moglo snaci. A sad znam i trudim se svim silama da nadoknadim ono izgubljeno vrijeme i da povratim snagu. Mozda smo se i drogirali. jer smo skloni depresijama... IZADJIMO IZ TE TAME!!!
Tacno je da vrijeme sve lijeci. Meni je mnogo bolje nego prije nekoliko godina, kada mi se sve vracalo, od krize, preko griznje savjesti do flashbackova. Bilo je groznih dana. Sada sam toga svjesna, pustim da me prodje, rijetko popijem nesto za smirenje (iskljucivo na bazi trava ili minerala) Da ne povjerujes, kako se sve mijenja. Ranije sam unosila sve moguce otrove u organizam (samo nek se manta!),a sad vodim miran, zdrav, porodicni zivot... ko bi rek'o?
