SVE se može :)
Posted: Tue Dec 30, 2008 5:55 pm
Pozdrav svima 
Ja sam jedna obična gradska cura, djevojka, žena i prije svega MAMA...Moja priča nije drugačija od ostalih...Premlada počela, radila sranja doma, radila sranja u školi, radila sranja na poslu
Sada imam 30 godina i čista sam 3,5 godine. Skidala sam se više puta sa dopa i popratnih supstanci ali jedina stvar koja mi je pomogla bila je- komuna. Nakon što sam dobila dijete i nakon što sam skoro ostala bez ruke zbog nesretnog auta, probudila sam se jednog jutra u bolnici i odlučila da idem u komunu. Mislim da svatko od nas treba sam odlučiti ali onako čvrsto od srca, ne dok smo razvaljeni pa trabunjamo...Rekla sam svoju odluku mužu (koji je bio u istim govnima kao i ja) i na moje veliko veselje i on je rekao da gdje ide naš sin i ja- ide i on. Brzo smo otišli u Reto i još brže otputovali u Španjolsku. Tamo smo proveli skoro 2 godine. Zadnjih nekoliko mjeseci smo bili u istom gradu i počeli se često viđati. Za sve to vrijeme provedeno tamo, stekli smo dobre prijatelje, naučili puno stvari koje inače ne bismo nikada. Ne, nismo se preobratili- poštovali smo njihov izbor i oni su poštovali naš. Sada smo prava mala obitelj, sretni jer imamo jedni druge...Ima tu još dosta neriješenih stvari ali korak po korak...Nakon toliko godina drogiranja nije se samo tako skinuti...Ali barem smo napravili onaj najveći korak...Htjela bi svima poslati poruku- svima koji se dvoume, to je jako malo vremena koje ionako prođe za život koji je pred nama...Probajte, nemate šta izgubiti, možete samo dobiti...Sretno!
Ja sam jedna obična gradska cura, djevojka, žena i prije svega MAMA...Moja priča nije drugačija od ostalih...Premlada počela, radila sranja doma, radila sranja u školi, radila sranja na poslu
Sada imam 30 godina i čista sam 3,5 godine. Skidala sam se više puta sa dopa i popratnih supstanci ali jedina stvar koja mi je pomogla bila je- komuna. Nakon što sam dobila dijete i nakon što sam skoro ostala bez ruke zbog nesretnog auta, probudila sam se jednog jutra u bolnici i odlučila da idem u komunu. Mislim da svatko od nas treba sam odlučiti ali onako čvrsto od srca, ne dok smo razvaljeni pa trabunjamo...Rekla sam svoju odluku mužu (koji je bio u istim govnima kao i ja) i na moje veliko veselje i on je rekao da gdje ide naš sin i ja- ide i on. Brzo smo otišli u Reto i još brže otputovali u Španjolsku. Tamo smo proveli skoro 2 godine. Zadnjih nekoliko mjeseci smo bili u istom gradu i počeli se često viđati. Za sve to vrijeme provedeno tamo, stekli smo dobre prijatelje, naučili puno stvari koje inače ne bismo nikada. Ne, nismo se preobratili- poštovali smo njihov izbor i oni su poštovali naš. Sada smo prava mala obitelj, sretni jer imamo jedni druge...Ima tu još dosta neriješenih stvari ali korak po korak...Nakon toliko godina drogiranja nije se samo tako skinuti...Ali barem smo napravili onaj najveći korak...Htjela bi svima poslati poruku- svima koji se dvoume, to je jako malo vremena koje ionako prođe za život koji je pred nama...Probajte, nemate šta izgubiti, možete samo dobiti...Sretno!
hvala ti još jednom na podršci- i ja sam tu za tebe