dajte mi savet!
Posted: Fri Sep 02, 2005 3:14 pm
Dragi ljudi,
zdravo svima! evo, vec vas nekoliko dana neregistrovana "posmatram" - bolje reci citam vase postove na sve moguce teme.. i prosto ne mogu da verujem da je problem koji vi imate toliko.. pa, veliki.
iako sam zaljubljenik, da ne kazem ovisnik
o internetu, jasno vam je da ljudi na sajtove poput ovih ne dolaze ako ih nesto ne natera...
takodje, pretpostavljate, cim pisem u odeljku "suovisnika" - sta me je snaslo... ok, ne bas mene, ali nekog meni dragog... i ok, nemam bas puno iskustva sa drogama, ako izostavimo onih par eksperimenata sa marihuanom.... sad znam, na svu srecu da nemam iskustva... odavno ih vec ni ne zelim, mada vidim da se ljudi i u mojim godinama (29) navlace...
dakle, brat mog momka je navucen evo vec par meseci... on ne zivi u bg, vec u novom sadu... ja nisam bas nesto preterano sa njim pricala o tome... ustvari, pricala sam iskljucivo o buducnosti, nisam htela preterano da se udubljujem u pricu o tome kako je poceo, kad, koliko, zasto... jer mislim da ja nisam adekvatna osoba za takve price... bojim se da ne napravim kontraefekat... mislim da on nema jos uvek toliko poverenja u mene... a i trudila sam se da u svemu ovome budem optimisticna, da se ne osvrcem u proslost, vec da mu svojim stavom i svojom energijom pokazem da je lepsa i pametnija buducnost moguca...
uglavnom, uspela sam da povezem da dop koristi od nove godine, da je prvo krenulo kao zezanje, da bi na kraju doslo do toga da ne moze jedan dan da izdrzi a da ne uzme.... ne znam kolicinski koliko je uzimao, kaze za oko 1.000 din dnevno... e sad, koliko je to? da, nije nikada uzimao intravenozno... ako je to uopste bitno... Uglavnom, obzirom da je moj momak, prilikom jednog obilaska rodbine u ns, sklopio kockice i shvatio sta se desava, pa ga i pitao da li je droga u pitanju, ovaj je bez pogovora, bez lazi i ostalih gluposti rekao da jeste, da ima nameru da prekine, da je hteo da kaze citavoj porodici i da nije znao kako i da zeli da se skine... moj momak ga je u roku od dva dana spakovao za beograd, iskljucio je sve telefone, prekinuo sve kontakte sa svima, osim sa devojkom, koja je ustvari devojcica (17god), koja je straight i koja nema pojma sta se desava sa njim, vec misli da je iz zezanja otisao u bg.
Poslednji put dop je uzeo 23.08. Prva dva dana je bilo malo teze - nisam ja na njemu prepoznala nikakve znake neke katastrofalne krize... recimo da je izgledao i ponasao se kao da ima neki jak grip - povracanje, dijareja, znojenje, buncanje u snu i sl...
Posle toga, jos jedno 4 dana se na njemu moglo videti da i dalje izgleda "bolesno", ali poslednjih par dana je skroz ok... da, skidao se skroz na suvo.... on je trazio da mu nabavimo trodon, jer je cuo da je to dobro, ali sam mu ja uzela neke bezveze tablete u apoteci koje pocinju na "tro..." a za reumu su ustvari, i rekla sam mu da je to zamena za trodon... jer sam eto mislila da je bolje da ga sad sve boli i da prezivi pravi mali pakao, da bi bio oprezan kad mu, ako mu, a ne daj boze da mu, to ponovo padne na pamet...
Ipak, on kaze da mu ne pada na pamet da ikada uzme drogu, moli da ga testiramo kad god pozelimo i slicne price... ja sam ovih dana bukvalno opsednuta tim problemom jer sam sad vec svesna koliko ozbiljan moze da bude, pa sam citav Internet cini mi se prosurfovala, pricala sa hiljadu ljudi koji su imali nekakav kontakt sa narkomanijom i jako sam uplasena... bojim se povratka u staru sredinu, bojim se toga da ce posustati - premda kaze da mu ne pada na pamet....
Poslusala sam sve vase savete, i naravno prenela ih svom decku, ovih dana, odkad je on malo bolje, zivimo sasvim normalan zivot - izlazimo, smejemo se, pravimo vecere, trudimo se da mu pokazemo da postoji jedan normalan, opusten i pre svega LEP i miran zivot, koji uopste nije tako "truo" kao sto se njemu cini... on ne kaze da mu se cini, ali ja znam da da...
I ja sad ne znam ustvari sta trazim od vas... i ustvari, ne znam sta dalje i kako dalje... on u ponedeljak, za 2 dana, mora da se vrati u staru sredinu i ja sam uplasena vezano za to sta ce dalje biti.... znam da sve zavisi od njega, ali, postoji li nesto sto mi mozemo da uradimo da on sve ovo lakse prodje... znam da je ljubav, razumevanje i podrska jako bitno, ali, ima li jos nesto malo "egzaktnije"!?
Zelim vam svima sve najbolje! Ja znam, sigurna sam, da svaki covek ima tu snagu da se iz svega izvuce - samo ako zeli!
E, zelim vam da zelite!
Aj cao sad
M.
zdravo svima! evo, vec vas nekoliko dana neregistrovana "posmatram" - bolje reci citam vase postove na sve moguce teme.. i prosto ne mogu da verujem da je problem koji vi imate toliko.. pa, veliki.
iako sam zaljubljenik, da ne kazem ovisnik
o internetu, jasno vam je da ljudi na sajtove poput ovih ne dolaze ako ih nesto ne natera...takodje, pretpostavljate, cim pisem u odeljku "suovisnika" - sta me je snaslo... ok, ne bas mene, ali nekog meni dragog... i ok, nemam bas puno iskustva sa drogama, ako izostavimo onih par eksperimenata sa marihuanom.... sad znam, na svu srecu da nemam iskustva... odavno ih vec ni ne zelim, mada vidim da se ljudi i u mojim godinama (29) navlace...
dakle, brat mog momka je navucen evo vec par meseci... on ne zivi u bg, vec u novom sadu... ja nisam bas nesto preterano sa njim pricala o tome... ustvari, pricala sam iskljucivo o buducnosti, nisam htela preterano da se udubljujem u pricu o tome kako je poceo, kad, koliko, zasto... jer mislim da ja nisam adekvatna osoba za takve price... bojim se da ne napravim kontraefekat... mislim da on nema jos uvek toliko poverenja u mene... a i trudila sam se da u svemu ovome budem optimisticna, da se ne osvrcem u proslost, vec da mu svojim stavom i svojom energijom pokazem da je lepsa i pametnija buducnost moguca...
uglavnom, uspela sam da povezem da dop koristi od nove godine, da je prvo krenulo kao zezanje, da bi na kraju doslo do toga da ne moze jedan dan da izdrzi a da ne uzme.... ne znam kolicinski koliko je uzimao, kaze za oko 1.000 din dnevno... e sad, koliko je to? da, nije nikada uzimao intravenozno... ako je to uopste bitno... Uglavnom, obzirom da je moj momak, prilikom jednog obilaska rodbine u ns, sklopio kockice i shvatio sta se desava, pa ga i pitao da li je droga u pitanju, ovaj je bez pogovora, bez lazi i ostalih gluposti rekao da jeste, da ima nameru da prekine, da je hteo da kaze citavoj porodici i da nije znao kako i da zeli da se skine... moj momak ga je u roku od dva dana spakovao za beograd, iskljucio je sve telefone, prekinuo sve kontakte sa svima, osim sa devojkom, koja je ustvari devojcica (17god), koja je straight i koja nema pojma sta se desava sa njim, vec misli da je iz zezanja otisao u bg.
Poslednji put dop je uzeo 23.08. Prva dva dana je bilo malo teze - nisam ja na njemu prepoznala nikakve znake neke katastrofalne krize... recimo da je izgledao i ponasao se kao da ima neki jak grip - povracanje, dijareja, znojenje, buncanje u snu i sl...
Posle toga, jos jedno 4 dana se na njemu moglo videti da i dalje izgleda "bolesno", ali poslednjih par dana je skroz ok... da, skidao se skroz na suvo.... on je trazio da mu nabavimo trodon, jer je cuo da je to dobro, ali sam mu ja uzela neke bezveze tablete u apoteci koje pocinju na "tro..." a za reumu su ustvari, i rekla sam mu da je to zamena za trodon... jer sam eto mislila da je bolje da ga sad sve boli i da prezivi pravi mali pakao, da bi bio oprezan kad mu, ako mu, a ne daj boze da mu, to ponovo padne na pamet...
Ipak, on kaze da mu ne pada na pamet da ikada uzme drogu, moli da ga testiramo kad god pozelimo i slicne price... ja sam ovih dana bukvalno opsednuta tim problemom jer sam sad vec svesna koliko ozbiljan moze da bude, pa sam citav Internet cini mi se prosurfovala, pricala sa hiljadu ljudi koji su imali nekakav kontakt sa narkomanijom i jako sam uplasena... bojim se povratka u staru sredinu, bojim se toga da ce posustati - premda kaze da mu ne pada na pamet....
Poslusala sam sve vase savete, i naravno prenela ih svom decku, ovih dana, odkad je on malo bolje, zivimo sasvim normalan zivot - izlazimo, smejemo se, pravimo vecere, trudimo se da mu pokazemo da postoji jedan normalan, opusten i pre svega LEP i miran zivot, koji uopste nije tako "truo" kao sto se njemu cini... on ne kaze da mu se cini, ali ja znam da da...
I ja sad ne znam ustvari sta trazim od vas... i ustvari, ne znam sta dalje i kako dalje... on u ponedeljak, za 2 dana, mora da se vrati u staru sredinu i ja sam uplasena vezano za to sta ce dalje biti.... znam da sve zavisi od njega, ali, postoji li nesto sto mi mozemo da uradimo da on sve ovo lakse prodje... znam da je ljubav, razumevanje i podrska jako bitno, ali, ima li jos nesto malo "egzaktnije"!?
Zelim vam svima sve najbolje! Ja znam, sigurna sam, da svaki covek ima tu snagu da se iz svega izvuce - samo ako zeli!
E, zelim vam da zelite!
Aj cao sad
M.
svakog člana... i nekako iz tvojih postova vidim da si ozbiljna u nameri da napraviš sebi normalan život... i ja ti stvarno želim da uspeš!
,to možeš i na privatnoj da mi kažeš a možeš i ovde kako hoćeš...Ozbiljna sam da sebi sredim život ali to tako sporo ide,i teško je sve ispočetka graditi...Ja sam jako srećna što sam ovoliko izdržala i izdržaću još sve dok mi iz glave ne izađe dop,kad prestanem u potpunosti misliti na njega e onda sam mirna,znaš uhvate me bubice i u tom trenutku bi se uradila ne razmišljajući niočemu ali uvek se tu javi neka misao "budalo šta posle" ja nemam para da se ponovo lečim i meni je ovo prva i jedina šansa a i muka mi je od svakodnevnog cimanja da se dokopam dopa...Sve u svemu istrajaću ja 
,Što se tiče ovoga jednog dana će mi možda biti smešno,neće nikada veruj mi bar u mom slučaju to ostaje do kraja života u glavi...Hvala na podršci,već sam rekla da mi je potrebna,pozdrav 