Retro
Posted: Tue Sep 30, 2008 10:47 am
Zdravo ja sam Sanjin i ja sam iz Sarajeva.Ovdje cu da napisem neku kao moju pricu,kako i sta sam radio u zivotu i kako se sve to ticalo droge.Sada sam cist oko sest godina,ali sam pio ,do prije neke 2 i po godine, ponekad alkohol,tako da je postenije reci da sam cist taj period.Ovo pisem da sebi pomognem i ucinim svoj zivot kvalitetnijim i ljepsim ,a ako se neko zakaci za ovu pricu i vidi da se moze-super.Ali moji motivi su,kao i uvijek,sebicni.Dakle,rodjen sam u nekoj normalnoj gradjanskoj porodici u centru Sarajeva,bilo nas je cetvero,mama ,tata,sestra i ja.Stari je bio kreten i uvijek je bio pjan ,volio je da se izivljava na meni i mislim da su tu poceci mog kompleksa nize vrijednosti.Mama je bila super,ali preblaga zena,jednostavno stalno me je stitila i prelazila olako preko svega.Pretpostavljam da ima jako mnogo drugih ljudi na ovom svijetu kod kojih je otac bio alkos i volio da kinji djecu,ali eto kod mene je to imalo jako los efekat.Tako da se razumijemo,ne krivim roditelje za moj put u zivotu.Cak sam im i zahvalan,jer da nije sve bilo kako je bilo,ja ne bih bio gdje sam sad.Nista u svom zivotu ne bih mijenjao,ni sekund.Uostalom to je bio i skup okolnosti.Sjecam se da kad sam bio jako mali klinac me je isto tako napala grupica djece i jako su me istukli.To me je bas,bas zabolilo.Jednostavno,ovdje kod nas sredina,ili barem ona gdje sam ja rastao je bila surova,a jebiga moji su htjeli da ja idem na privatne casove gitare.:)Djeca to brzo saznaju.Joj jesam mrzio te casove ,isao sam 4 godne i iz nekog inata nista ,ama bas nista,nisam naucio.Onda sam odjednom otkrio da ako uradim neko sranje,dobijam i prijatelje i ,ja sam to tako tad mislio,postovanje.E tako je sve pocelo.Onda sam ja poceo da radim sranja...nasao sa drugara koji je bio otprlike isti kao i ja i poceli smo da krademo i bjezimo od kuce,da se tucemo i trazimo one najgore sa kojima bi se druzili.U moje vrijeme to su bili Dado Metalac i Hase i Saba i Mujin ili neki tako likovi.Hehehe kad se sjetim.Oni su svi bili dosta stariji od mene ,jebiga ja sam imao 14 godina,i bili su bas kul.Posto je Sarajevo prije rata bilo dosta urbana sredina,u to sve je moglo i da se uklopi to da sam bio panker i recimo da sam licio na neku tao propalicu Sida Viciousa i onda sam tako morao i da se ponasam.I ja sam se bas bio trudio.Kada bi postigao nesto kretensko onda bi moj kompleks nize vrijednosti nestajao i ja bih se tada osjecao super.Naravno nisam imao samo jedno drustvo,vec mnogo njih i svuda sam zelio da ostavim pravo dobru sliku sebe samog.Tada sam poceo da duvam sintelan.Ponekad bih se napio,ali imali smo,ovaj drug i ja,prave sintelanske seanse.Ono svaki dan u skoli uzmemo para i kupimo kod jednog kozara na Carsiji sinisu i zastekamo se u zgradama u naselju Sunce(sad su taj prostor zazidali).Pih kakve smo sve tripove imali.:)Naravno ,kako je vrjeme odmicalo,poceo sam da duvam i hasis,tada je trave bilo malo.Za to sam imao posebnu raju sa Kosevskog Brda(bas sutra idem po jednog od njih u zatvor:)),oni su sto bili neke teske propalice,slicne meni.Sada kad malo razmislim,mislim da su se svi navukli i da su danas zivi samo njih dvojica ili trojica.Dobro bio je tu i rat.Kad samo vec kod rata,mene su iz 1 razreda srednje skole izbacili po ko zna koji put i,ali ovaj put sam napravio bio neko tesko sranje,tako da sam trebao da idem na Hum(to vam je kao neki vaspitno-popravni dom za maloljetnike),ali me je tu spasio rat.Naravno, da napomenem da sam prije toga probao heroin.Probao sam ga na nekom derneku,koji sam ja bio napravio u svom stanu.Sjecam se jedne cure Snjeze,ona ga je bila donjela.I svi su isli,ustvari oni najkul u wc da se srede.Naravno i ja sam zahtjevao da budem dio njih.I puko sam se,tj ona me pukla.I bilo je povracanje i cudno i super i ono jebiga heronski,ali na to sam se ja jos 300 furao da budem sto vise ,jebiga,kul.I nesto odmah da napomenem,ja se u tom periodu nisam bas ni navlacio ni drogirao pretjerano,mislim dogira sam se,ali nije to bio taj smisao zivota,kao poslije.Vise mi je bio fol da kradem,ili da se tucem,pa da se prica.Uzivao sam kada me milicija uhvati,to je bio moj sou.Tada sam bio u centru paznje i mogao sam se dokazivati,a poslije price prepricavati.I kao sto rekoh,onda je poceo rat.Rat je za mene bio super.Imao sam bezbroj prilika za dokazivanje.Bio sam jos dijete,imao sam 16 godina,ali su me primili u vojsku i poslije par jednica izmamunisao sam da me prime u neku IDC cetu.To je za mene bilo kao da mi se svako san ostvario-isli smo gdje smo htjeli,radili smo sta smo htjeli,imao sam super oruzje i opremu ,respekt drugih jedinica i najvaznije ja sam se tu uklopio savrseno.Naravno trave smo imali u izobilju i na terenima i u gradu.Pa jebote imali smo,sad se sjetih, dilera u jedinici!:)Naravno da se i pucalo,to mi je bio najomiljeniji dio,tada sam bas mogao da se dokazem.I brate,dokazivao sam se.Otkrio sam da mi taj osjecaj poslije akcije i kada sam u jednom komadu ne moze nista zamjeniti.I danas mislim tako.Mozda sam zato aplicirao da idem u Irak.Ma nije,sad sam pametniji,pare su u pitanju.:)Uglavnom,ja se u ratu i nisam bas nesto pretjerano drogirao,ponekad kodenski sirupi negdje na terenima,pa kad nam je dosadno ja i ovaj drug(isti onaj sto idem sutra po njega u Zenicu)odemo do stacionara i trazimo tramale ili te sirupe.To je bilo to.Nisam se heroinom ili morfijem,jednostavno nije me zanimalo.A bilo je heroina ,cak i u ratnom Sarajevu.Jebo majku ,kad bi ljudi zivjeli na Marsu i bilo ih 300 ,opet bi nekako dosao.Cesto sam pusio travu,ali ne iz neke potrebe,vec zato sto su to svi radili i zato sto smo u bazi nocu cesto pravili derneke gdje su dolazili kojekakvi likovi razne cure.Eh da,sto se tice cura tu sam bi tabula rasa.Da mi neko kaze da skocim sa nebodera na glavu il da pridjem curi koja mi se svidja-neboder.Jednostavno bio sam jako preplasen.Imao sam jednu u koju sam cijel rat bio zaljubljen.Na kraju se izjebala sa svima a ja sam je negdje iz najvece moguce daljine volio.:)Ej sad odoh jest,pa na trening,nastavicu ovo malo poslije.Citamo se:)
