uh, pa da krenem i ja
Posted: Sat Aug 23, 2008 5:18 pm
pozdrav ljudi
imam 22 godina i zivim u beogradu. odmah zelim da vam skrenem paznju na to da je moj problem, iako nekima mozda nece zvucati strasno, meni trenutno uzasno velik i ne znam kako cu da se izborim sa njim. jos sam u 6. razredu osnovne skole otkrio chari psihoaktivnih supstanci, i tada mi je sve krenulo nizbrdo. ekseri, lekovi i sav alkohol su bili moji. bilo mi je super jer je mlado telo uspelo da se odupire mamurluku toliko dobro da nisam ni bio svestan koliko sam se trovao. hemikalije sam prestao da koristim kad sam upisao srednju i pobegao od loseg drustva. negde u 2.godini srednje skole sam otkrio marihuanu i tu pocinje ovaj problem zbog kojeg vam pisem. MASNA VUTRA!!! skoro pet godina varim maltene svakodnevno. u pocetku sam i dosta pio, ali sam vremenom batalio alkohol jer se mamurluk nije mogao takmiciti sa osecajem opustenosti koji pruza gandza. dok sam isao u srednju skolu, nije bilo vecih problema. kako sam nju zavrsio i upisao fakultet, pritisak pod kojim sam se u tom trenutku nasao me je naterao da se od vrlo komunikativne osobe pretvorim u coveka koji retko izlazi, njie u stanju da izvrsi obaveze kako valja.... gomila drustva, koje sam vrlo rado menjao za jedan dzok je prestalo da zove i sada sam ostao sam. mislim, nisam sam. imam ja i devojku i najboljeg druga, ali celo moje okruzenje je zavisno od marihuane. jednostvavno se ne secam kad sam sa tim drugom blejao poslednji put a da nismo nesto zadimili. uzas! ne znam ni sam koliko puta nisam mogao sebe da podnesem posle nekog prenapusavanja i koliko sam se puta zarekao da necu duvati ( ne u zivotu, vec bar na meces dana) a onda vec sutradan uhvatim sebe kako okrecem po deset telefona ne bih li nasao negde masnog heda. mislim da i okruzenje pocinje da me izvaljuje i etiketira, a to je nesto sto stvarno sebi ne bih hteo da dozvolim. ali, ja ne znam kako da izadjem iz toga. kao sto sam rekao, izgubio sam mnosstvo dobrih ljudi, a ovaj jedan sto mi je ostao je u istim govnima kao i ja, s tim sto ja za razliku od njega priznajem da imam problem. shvatite da se trenutno vrlo ocajno osecam kad moram da se jadam svom kompjuteru, ali ja stvarno vise ne znam sta da radim. dani mi prolzae, a ja blejim u oblaku dima. i nije to bas tako lepo kao sto sam ranije mislio da jeste
ovo je samo ocetak, morao sam da krenem odnekud
imam 22 godina i zivim u beogradu. odmah zelim da vam skrenem paznju na to da je moj problem, iako nekima mozda nece zvucati strasno, meni trenutno uzasno velik i ne znam kako cu da se izborim sa njim. jos sam u 6. razredu osnovne skole otkrio chari psihoaktivnih supstanci, i tada mi je sve krenulo nizbrdo. ekseri, lekovi i sav alkohol su bili moji. bilo mi je super jer je mlado telo uspelo da se odupire mamurluku toliko dobro da nisam ni bio svestan koliko sam se trovao. hemikalije sam prestao da koristim kad sam upisao srednju i pobegao od loseg drustva. negde u 2.godini srednje skole sam otkrio marihuanu i tu pocinje ovaj problem zbog kojeg vam pisem. MASNA VUTRA!!! skoro pet godina varim maltene svakodnevno. u pocetku sam i dosta pio, ali sam vremenom batalio alkohol jer se mamurluk nije mogao takmiciti sa osecajem opustenosti koji pruza gandza. dok sam isao u srednju skolu, nije bilo vecih problema. kako sam nju zavrsio i upisao fakultet, pritisak pod kojim sam se u tom trenutku nasao me je naterao da se od vrlo komunikativne osobe pretvorim u coveka koji retko izlazi, njie u stanju da izvrsi obaveze kako valja.... gomila drustva, koje sam vrlo rado menjao za jedan dzok je prestalo da zove i sada sam ostao sam. mislim, nisam sam. imam ja i devojku i najboljeg druga, ali celo moje okruzenje je zavisno od marihuane. jednostvavno se ne secam kad sam sa tim drugom blejao poslednji put a da nismo nesto zadimili. uzas! ne znam ni sam koliko puta nisam mogao sebe da podnesem posle nekog prenapusavanja i koliko sam se puta zarekao da necu duvati ( ne u zivotu, vec bar na meces dana) a onda vec sutradan uhvatim sebe kako okrecem po deset telefona ne bih li nasao negde masnog heda. mislim da i okruzenje pocinje da me izvaljuje i etiketira, a to je nesto sto stvarno sebi ne bih hteo da dozvolim. ali, ja ne znam kako da izadjem iz toga. kao sto sam rekao, izgubio sam mnosstvo dobrih ljudi, a ovaj jedan sto mi je ostao je u istim govnima kao i ja, s tim sto ja za razliku od njega priznajem da imam problem. shvatite da se trenutno vrlo ocajno osecam kad moram da se jadam svom kompjuteru, ali ja stvarno vise ne znam sta da radim. dani mi prolzae, a ja blejim u oblaku dima. i nije to bas tako lepo kao sto sam ranije mislio da jeste
ovo je samo ocetak, morao sam da krenem odnekud
