BELESKE JEDNE DEWOJKE KOJA SANJA....
Posted: Fri Jul 25, 2008 1:43 pm
Pozdraw ljudi!S obzirom da sam pesnicka dusa,mnogo mi znaci kada nesto napisem,jer papir trpi swe.Imam neodoljiwu potrebu da pisem o swom ziwotu i osecajima kojih dugo,dugo nije bilo,ali sada se wracaju i secanja nawiru.Cisto da uputim onoga ko cita da cu mozda pisati malo nepowezano pod owom temom ali u delowima koji su u mojoj glawi sawrseno powezani....Ljubim was. NNNNNN :rock:
Nepomicno lezim u krewetu.Ne znam da li da se probudim.
Kako to wec ide iz dana u dan,popijem prwu jutarnju kafu,ugasim poslednju cigaretu....Onda onako u nekoj izguzwanoj majci tumaram po stanu i stanem pored prozora.Gledam....i gledam kako se prokleto nista u mom propalom ziwotu ne desawa...Tek po koji prolaznik uzurbanim korakom negde juri,ima swoj cilj ka kom se krece...a ja ...Ja nemam nista.Osetim uzasan pritisak u grudima,uzasnu potrebu da nekog uhwatim za ruku,ali odawno wise nikog nema....Sama sa sobom.Swojim najwecim neprijateljem. :snakeman: Osecam neodoljiwu potrebu da wrisnem,ali toliko sam otupela da glas ne izlazi....Zelim da zaplacem,ali suze ne teku.....I suze imaju swoj wek trajanja....Bacam pogled na sat,bez ikakwog razloga i shwatam da do uwece nemam sta da radim.Uwece idem u klub,na posao.Prilazim stolu i uzimam spric i ostali pribor,kuwam dop iako sam skroz cool.Jos uwek me sljaka dop koji sam spustila pre par sati...Jbg,prewise sam prazna,a i nekako je bolje da to uradim sada pre nego sto me sustignu secanja od prosle weceri...Pokusawam da nadjem wenu koja jos uwek radi...ali ne uspewam.Konacno,prilazim ogledalu i spustam lek za swoju iskriwljenu licnost u wrat....Sedam na pod...Lednog pogleda dizem glawu i zurim u jednu tacku nepomicno....Glawa mi je prazna...Telo mi lebdi...Iznenada cujem zwono koje ne zwoni i shwatam da je moja mrtwa prijateljica ponowo stigla....Dobro je,nisam sama.....
Nepomicno lezim u krewetu.Ne znam da li da se probudim.
Kako to wec ide iz dana u dan,popijem prwu jutarnju kafu,ugasim poslednju cigaretu....Onda onako u nekoj izguzwanoj majci tumaram po stanu i stanem pored prozora.Gledam....i gledam kako se prokleto nista u mom propalom ziwotu ne desawa...Tek po koji prolaznik uzurbanim korakom negde juri,ima swoj cilj ka kom se krece...a ja ...Ja nemam nista.Osetim uzasan pritisak u grudima,uzasnu potrebu da nekog uhwatim za ruku,ali odawno wise nikog nema....Sama sa sobom.Swojim najwecim neprijateljem. :snakeman: Osecam neodoljiwu potrebu da wrisnem,ali toliko sam otupela da glas ne izlazi....Zelim da zaplacem,ali suze ne teku.....I suze imaju swoj wek trajanja....Bacam pogled na sat,bez ikakwog razloga i shwatam da do uwece nemam sta da radim.Uwece idem u klub,na posao.Prilazim stolu i uzimam spric i ostali pribor,kuwam dop iako sam skroz cool.Jos uwek me sljaka dop koji sam spustila pre par sati...Jbg,prewise sam prazna,a i nekako je bolje da to uradim sada pre nego sto me sustignu secanja od prosle weceri...Pokusawam da nadjem wenu koja jos uwek radi...ali ne uspewam.Konacno,prilazim ogledalu i spustam lek za swoju iskriwljenu licnost u wrat....Sedam na pod...Lednog pogleda dizem glawu i zurim u jednu tacku nepomicno....Glawa mi je prazna...Telo mi lebdi...Iznenada cujem zwono koje ne zwoni i shwatam da je moja mrtwa prijateljica ponowo stigla....Dobro je,nisam sama.....
