MOZAK KAO POKVARENI KOMPJUTER

Na ovom forumu ćete moći čitati stručne tekstove u vezi narkomanije, tretmana i drugih srodnih tema. Korisnici foruma neće imati mogućnost komentarisanja tekstova.
User avatar
netko
Posts: 187
Joined: Fri Nov 09, 2007 2:01 pm
Location: dvije obale

MOZAK KAO POKVARENI KOMPJUTER

Postby netko » Wed May 21, 2008 10:34 pm

M.V. neuropsihijatar, doktor medicinskih nauka, asistent na
Medicinskom fakultetu u Beogradu i načelnik Centra za porodicu u Zavodu za
bolesti zavisnosti, osetljiva, naravno, na nesreću svojih pacijenata, bezmalo je
prinuđena da, nakon terapije njima, pristupa "terapiji sebi"...

- Sa narkomanima radim svakodnevno. Čini mi se da sam sa hiljadama njih
razgovarala, a tek ih je deset odsto u stanju da razmišlja o suštinskim
životnim pitanjima, o vlastitoj sadašnjosti i budućnosti. Neugodno je
predvidljivo da će se cela njihova priča, s početka okolišno a do kraja
posve otvoreno, svesti na pitanje mogu li da dobiju još metadona...

- Katkad me obuzme osećanje besmisla, uzaludnosti celog mog rada. Čak i kad
uložite najviše znanja, snage i požrtvovanja (da ste hirurg, uz isti ulog
izveli biste najbriljantniju operaciju), rezultat može biti suprotan: baš
zato što je osetio požrtvovanje, narkoman može ponovo da uzme drogu, jer se
i sam boji - izlečenja! Možda je imperativ droge najjači...

- Narkomanija mi se - kaže doktorka - čini jednim od najzanimljivijih
područja neuropsihijatrije. Nema preciznog odgovora na pitanje zašto se
neko opredeljuje za drogu, a činjenica je da svaki čovek, ako se izloži
zloupotrebi droge, može postati zavisnik. Moj je utisak da je porodica
veoma važna za nastajanje, još više za održavanje narkomanije, a naročito
je bitna pri lečenju i prevenciji.

- Dejstvo droge je uistinu fascinantno, ali je još fascinantniji ljudski
mozak, koji je u narkomaniji "nesavršeno savršen". Nesavršen je zato što je
toliko pod uticajem hemijskih sredstava, toliko biološki programiran, da
ponekad reaguje i glupavo, navikava se na nešto na šta čovek i ne bi želeo
da se navikne. S druge strane, u njemu je uskladišteno ogromno iskustvo
individualnog, familijarnog i kolektivno nesvesnog, pa reakcije na pojedine
droge kao da otvaraju nekakve klapne u mozgu...

- Stari narodi su koristili droge, ritualno, sa kontrolisanom upotrebom.
Namenjene privilegovanima, onima koji poseduju životnu mudrost, droge su sa
mozgom bile u izvesnom komplementarnom odnosu. Ali, kada ih se domognu
mladi, čiji je mozak nerazvijen, koji su uplašeni, nesigurni, bez životnog
iskustva i mudrosti, droge brzo njima zagospodare, a mozak se svede na
skupinu hemijskih jedinjenja, počinje da funkcioniše kao pokvareni
kompjuter! Apatija i gubitak sposobnosti da se doživi zadovoljstvo
(anhedonija) kazna je ovakvim ljudima što su zagolicali zmajev rep.

- Kada razgovaram s narkomanima, imam utisak da im se mozak sveo na puke
biohemijske reakcije, a da su svi sadržaji, životne vrednosti, vrednosti
emocija, apstraktnog mišljenja, volja za život, saznanje, strast - sve je
to kao zbrisano, ili tinja u nekom krajičku duše bez nade da se rasplamsa.

- Bespomoćnost lekara u nesreći čiju neumitnost svakodnevno gledaju
izbliza, kao i varljivi, kratkotrajni usponi snage volje pacijenta u odnosu
na snagu droge koja je i samu tu volju porazila jednostavno iscrpljuju.
Last edited by netko on Wed May 21, 2008 10:46 pm, edited 2 times in total.
....Ipak bit će bolje, naucila sam nesto iz proslosti one....

User avatar
netko
Posts: 187
Joined: Fri Nov 09, 2007 2:01 pm
Location: dvije obale

Re: MOZAK KAO POKVARENI KOMPJUTER

Postby netko » Wed May 21, 2008 10:35 pm

Vaš pacijent je prevario sopstveni mozak,
pa sad on vara njega, i vi to gledate. Ponekad me ljuti besmislica da je
mlad čovek, na pragu života, posegao za drogom kao pomoći, ili sredstvom
dokazivanja... Odavno znam da su narkomani vrlo skloni manipulacijama,
lažima i prevarama, čak i svojih najbližih, ali ni dan-danas ne mogu da se
pomirim sa tolikim gubitkom dostojanstva. No, narkomanske su porodice često
veoma nesrećne, pa kada se svi, skupa sa narkomanom, uhvate u koštac sa
svojim problemom, tada za njih imam izuzetno osećanje odgovornosti...

- Poznato je da je lečenje narkomana mukotrpno. Zavod za bolesti zavisnosti
osnovan je maja 1987. godine. Šta nam kazuje troipogodišnje iskustvo
lekarskog tima u ovoj ustanovi?

- Narkoman apstinent ima, po pravilu, krizne trenutke nakon šest meseci
apstinencije, nakon devet meseci, dve godine i, čak, nakon pet godina!
Uzrok ponovnom uzimanju droge posle duge pauze znan je samo narkomanskom
mozgu. Može se dogoditi da neko ugleda kuću u kojoj se pre pet godina
drogirao, pa da mu sam taj prizor podstakne želju. Jedan naš pacijent, kad
god bi susreo bivšeg druga, koji ga je i uveo u narkomaniju, dobio bi želju
da se ponovo drogira. "Voleo sam tog druga", kaže, "i sad ga volim, pa
odmah volim i drogu." Droga je, izgleda, poput neke izuzetne, posebne
ljubavi...

-Kroz Zavod za bolesti zavisnosti dosad je prošlo mnoštvo narkomana, i među
njima je mnogo onih koji su neprestano na početku lečenja. Neki od njih već
su toliko bolesni od side da im je Zavod postao drugi dom. Vraća nam se oko
osamdeset odsto pacijenata, sa učestalošću od tri do osam pokušaja lečenja!
Procenat izlečenja je između jedan i tri odsto. U Beogradu i okolini
registrovano je oko dve hiljade narkomana, premda se procenjuje da ih je
oko jedanaest hiljada! U 1989. godini kroz Zavod je prošlo oko trideset
hiljada ljudi, odnosno toliko smo u tom periodu pružili usluga. Dnevno nam
u dispanzer dođe sto do dvesta narkomana, a šezdesetak njih neprestano leži
u bolnici. Zavod ne odbija nijednog narkomana sa područja Jugoslavije,
izuzev, naravno, agresivnih, sklonih fizičkim obračunima, zastrašivanju i
manipulacijama s metadonom.

- Svuda u svetu ovakve ustanove imaju veoma stroga pravila kojih pacijenti
moraju da se pridržavaju, a i to spada u njihovu resocijalizaciju,
prihvatanje normi društva. Jer, narkoman, večito dete, odnosno karikatura
deteta, izdvojivši se u subkulturu narkomana, izgubio je korak sa svojom
generacijom, koja je otišla dalje u sazrevanju, pa mu prevladavanje fizičke
zavisnosti od droga ne predstavlja toliki problem koliki ga tek čeka:
glavno, prevladavanje psihičke zavisnosti je uistinu mukotrpno i zahteva
dobro razvijen sistem resocijalizacije. Zračak motivacije ugašen drogom
ponovo treba da zatinja i zasja, uz pomoć porodice, škole, prijatelja koji
nisu narkomani, saradnika na poslu, proširene porodice, kao i dobre komune,
gde se uči život od početka, kroz rad, obaveze, odgovornost, prava i
dužnosti. Narkoman, jednostavno, mora da promeni životni stil i životnu
filozofiju, što je veoma teško. Medicina tu ne može biti od posebne
koristi, ali društvena zajednica može. Društvo najpre mora da shvati da
život svakog mladog čoveka vredi, i da niko ne sme biti otpisan. U svetu
postoje takve komune, i resocijalizacija u njima traje od šest meseci do
dve godine. Naš pacijent prinuđen je da se vraća u Zavod na kontrolu, a
ovakvo okruženje pokreće mu ceo mehanizam asocijacija koje ga vuku natrag,
u bolest...

- No, dok društvo ne ushte i ne osposobi se da valjano brani život svake
svoje jedinke, šta roditelji da čine kako bi odgojili dete otporno na
iskušenja s drogom, ono koje će nepokolebljivo odbiti ponuđeni "snif" ili
"fiks"?

- Otpornost prema teškoćama i negativnim izazovima izgrađuje se od početka
detetovog života. Osećanje sigurnosti je jedno od najbitnijih osećanja
čoveka. U dete ga ugrađuju roditelji, kako svojim odnosom prema njemu, tako
i međusobnim odnosima. Ljubav, briga, zaštita i poštovanje za ličnost
deteta podstaći će osećanje sigurnosti. Međusobno poštovanje, razumevanje,
tolerancija i usaglašenost u pogledu vaspitanja deteta, koje mora da shvati
vrednost rada, potrebu poštovanja pravila i odgovaranja obavezama u školi i
kod kuće, učiniće da dete postane poverljivo i sklono da u vlastitim
krizama, promenljivim psihološkim stanjima, zatraži pomoć od svojih
roditelja.

- Sigurnost, dakle, samopoštovanje, poverenje u roditelje i druge ljude,
planiranje vremena (tako se najbolje odoleva napadima dosade), topla i
zaštićujuća ali ne i prezaštićujuća! - atmosfera u kući, stvoriće osnovu
dečjem otporu na pritisak vršnjaka koji nude drogu. K tome, roditelji treba
da budu podrobno obavešteni o drogama, da imaju jasan stav protiv njihove
upotrebe, ali i da znaju tačne razloge svog protivljenja. Sa detetom o
drogama treba razgovarati još od njegovog najranijeg detinjstva. Skupa sa
školom, roditelji treba da nauče dete da zavoli sebe i da mu najveći
kvalitet bude zdravlje.

-Činjenica je da su, u traganju za jedinstvom sa samima sobom, sa prirodom,
sa porodicom, sa društvom, hemijska sredstva koja koriste mladi dvadesetog
veka, zapravo izraz nemoći da se pronađe put u budućnost. Narkomanija
zaustavlja tok vremena, vraćajući mladog čoveka na nivo deteta, realnost na
princip zadovoljstva, kulturu na puke okvire civilizacije. Bunt protiv
ponuđenog sistema vrednosti sveo se na istu polaznu osnovu: sreća se može
kupiti novcem. Svetlucavi svet droge nije se približio nijednoj bajci.
Čarobni štapić droge nije izmenio svet - naprotiv, samo ga je još više
učvrstio u njegovoj hipokriziji.
....Ipak bit će bolje, naucila sam nesto iz proslosti one....

User avatar
sanela
Posts: 3731
Joined: Mon Apr 11, 2005 11:01 am
Location: Sarajevo

Re: MOZAK KAO POKVARENI KOMPJUTER

Postby sanela » Thu May 22, 2008 3:01 pm

Ovaj tekst je odličan!
Hvala ti što si ga postala :)

User avatar
netko
Posts: 187
Joined: Fri Nov 09, 2007 2:01 pm
Location: dvije obale

Re: MOZAK KAO POKVARENI KOMPJUTER

Postby netko » Thu May 22, 2008 4:48 pm

Molim Sanela! meni je tekst preodlican,jedan najjaci i istinski prikaz narkomanije.
....Ipak bit će bolje, naucila sam nesto iz proslosti one....

africa
Posts: 2
Joined: Tue May 26, 2015 11:13 am

Re: MOZAK KAO POKVARENI KOMPJUTER

Postby africa » Tue May 26, 2015 4:38 pm

maaa :rolleyes: :drinkers: oce covjek da kaze da onaj ko prestane se drogirati ostaje dozivotni retard,ja mu kazem :drinkers:

Hemfri
Posts: 204
Joined: Mon Feb 06, 2012 5:49 am

Re: MOZAK KAO POKVARENI KOMPJUTER

Postby Hemfri » Tue May 26, 2015 10:36 pm

Drago mi je da imam saznanje ,da ja spadam u "onih 10 posto" koji ,razmišljaju o bitnim stvarima u životu,u kojima ima strasti,želje,emocija....bar nešto :|
"Ne ljutim se ja Što TI Mene Lažeš-Već Što Misliš da ti ja Verujem!" - (PRA stara Kineska poslovica)

User avatar
sanela
Posts: 3731
Joined: Mon Apr 11, 2005 11:01 am
Location: Sarajevo

Re: MOZAK KAO POKVARENI KOMPJUTER

Postby sanela » Tue Jun 02, 2015 6:21 pm

africa wrote:maaa :rolleyes: :drinkers: oce covjek da kaze da onaj ko prestane se drogirati ostaje dozivotni retard,ja mu kazem :drinkers:

Baš suprotno...

Hemfri
Posts: 204
Joined: Mon Feb 06, 2012 5:49 am

Re: MOZAK KAO POKVARENI KOMPJUTER

Postby Hemfri » Wed Jun 03, 2015 4:20 am

NARKOMANIJA JE TEŠKA ALI IZLEČIVA BOLEST!

Druga i Treća i ...PETSTOTA stvar je što na izlečenje utiču mnogi faktori i naj zaebaniji su oni na koje nemamo ili imamo ne primetno malo uticaja (Porodica,okolina-društvo,perspektiva....generalno podrška okoline ovisnika,ja ne NEMAM pa opet nekako "taljigam"...
:(
"Ne ljutim se ja Što TI Mene Lažeš-Već Što Misliš da ti ja Verujem!" - (PRA stara Kineska poslovica)


Return to “STRUČNI TEKSTOVI”

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 0 guests