Forum za podršku u oporavku

Bok svima, ja sam iz Zagreba. Imam 15 god, al imam 1 problem. Problem je u mom najboljem prijatelju. Znamo se oduvijek. I uvijek smo bili najbolji prijatelji. On je prije 2-3 već počeo pušit travu, malo i ja, al sam ja prestala, ono, niš posebno, al on nije. U početku mi to nije smetalo, ionako je većina ekipe već nešto pušila (inače živimo u kvartu punom droge), al kasnije je sve to postalo gore. On se počeo družit sa par starijih tipova iz kvarta koji u okolini negdje sade travu i to. Čak sam se i ja s njima držila, bili su oni ok inače likovi dok nisu na ničemu. Povodili za onom sex, drugs & alcohol, u doslovnom smislu riječi. Imali su neke trebice koje su fukali i ostavili. Jedan je čak htio nešto sa mnom. Uglavnom, bili su na travi, al znali su dofurat i LSD i X kad se nađe, samo povremeno. Naravno, to se sve radilo, ja sam žmirila na jedno oko misleći da će ga proć to i šutila sam. OK, da ne duljim, brzo je on prešo na X na ljeto. Ja sam bila na moru, a on mi je i Zagreba pričao što se događa tamo. Navuko se na to, al nije htio priznat pa smo se posvađali. A tu sam ja kriva jer sam ga napala da se drogira i da ga molim da to više ne radi. A on je reko da to nije moja briga (?) i da on zna kaj se s njim događa, da mu ne trebam ja solit pamet. I tu smo se mi polako počeli razilaziti.

On me molio da nikom ne kažem, pogotovo njegovim starcima (koji su btw strašno strogi i konzervativni), prodavo mi je fore da sam mu ja najbolja prijateljica otkad zna za sebe i da ne želi da se sad rastanemo i tako... A ja sam ipak malo glumila nedodirljivu misleći da ću ga malo odvuć od tog s time, da će onda poslušat da prestane s tim, jer znam da je to još dobro vrijeme za stat i blabla te spike. Al sam bila u krivu. On me tad otpiso. Više mi ništa nije govorio. To je bilo sad u rujnu. Upisali smo oboje istu, i to dobru školu (imali smo super ocjene u osnovnoj), a upali smo u različit turnus. Tek tad smo se razdvojili. Onda je jedno vrijeme bilo zatišje. Nismo se čak ni na cesti pozdravljali. Mene je to tuklo. Falio mi je. Stvarno mi je bio najbolji prijatelj. Potegla sam prijateljstva sa nekima iz njegovog razreda da vidim kako je on. Rekli su mi da se ne druži baš s ljudima iz razreda, ali da znaju da ima on neku svoju ekipu. Nemaju oni pojma...Al su onako, kroz priču rekli da ne pazi pod satom, uvijek luta negdje u mislima (na što sam se ja smrzla, al ne mora ništa značiti zapravo). Da se sigurno nije snašo u novoj školi, loše ocjene i to.. Poslali su ga kod školske psihologice zbog nezainteresitanosti za školu. A ona je utvrdila da se on samo malo izgubio u novoj školi, da će bit bolje s vremenom. Ma kurac, mislim si ja. Kako se nije uklopio, on je prije bio otvoren. U osnovnoj je sve OK bilo. Meni došlo da se ubijem. Stvarno mi je falio.

Sada prije mjesec dana sam ga srela ispred škole na razmjeni smjena. Puklo mi je nekaj i otišla sam do njega. Po njemu mi se činilo da mu se ne priča sa mnom. Nisam ga uspjela nagovorit ni na kavu ni ništa. Bio je hladan dok sam pričala s njim. Ko da ga nije briga. A meni je srce lupalo ko ludo, bila sam ushićena dok sam pričala s njim(naravno, prikrivala sam to praveći se i ja hladnom). Sad me već ozbiljnije brine. Znam isto tako da u školi dila vutru i haš. Dolazili su mi poznanici i pitali me jel mogu ja od njega (znaju da smo si prije bili super) nabavit travu, kažu da je pustoš u Zagrebu, da je nigdje nema. Čula sam glasine da se može svašta kod njega nabavit, al ne znam baš dal da vjerujem u to. Ne vjerujem da baš tolko droge prodaje.. Nemoguće je da je tako daleko doguro. Ja njega ne mogu zamislit negdje vani s ekipom da se drogira nečim ozbiljnim. Ma plaši me to. I to što ne znam ništa apsolutno osim nekih nagađanja. Najradije bi mu uvalila neki test pa da vidim kaj se to s njim događa. Znam da već odavno ne puši travu jer je s njom presto odma kad je počeo sa bonkasima. A ne znam...Uopće ne znam što da radim, da opet odem do njega? Il njega stvarno boli briga više za mene? Da kažem ovo sve toj psihologici? Mislim, usudila bi se to napravit. Ustvari, kako to da njegovi starci ne znaju ništa o tom? Ili znaju al ja o tome ništa ne znam? Možda ga doma tuku il neš. Ne bi se čudila, izubijali bi ga da sve saznaju..Stvarno.. Ne znam što bi. Stvarno ne znam. Nije sirugno još kasno da se makne od tog.
Please, help

ja mislim da i nije lose da kazes njegovima sta se desava, jer i oni imaju pravo da znaju i samo oni ga mogu izvuci odatkle, ti mu veoma malo mozes pomoci, jer te ne slusa. moj savjet ti je da kontaktiras njegove jer sama tako nista neces postici! sretno!

I ja mislim da ti je jedino rešenje da kažeš njegovima, tačno znam kako se osećaš, i ja sam mislila ma mogu ja sama da se izborim sa tim, sama ću da mu pomognem, ali...Moraš da kažeš njegovima, samo oni mogu da mu pomognu, naravno i ti ćeš mu pružati podršku, ali samo uz njihovu pomoć!Veruj mi da je to jedino rešenje!
Možda možeš da se raspitaš u školi kakav je taj psiholog pa da i njemu izneseš problem, to sama moraš da proceniš.
Srećno, i piši šta si uradila!

E Azraaa, kad sam video tvoj avatar setio sam se jednog dogadjaja od pre 4-5 godina, mozda i nesto vishe. Naime, radio sam u jednoj firmi i trebalo je da namestim sa drugarom neku telefonsku centralu, mislim nisam ja nista radio nego sam imamo vremena i pomagao mu. I kaze meni taj ortak da odem i prikacim neke zice na telefonsku uticnicu, a ja prebijen od pajdoa, a josh smo i zapalili joint pre nego sto smo uopste poceli da radimo, umesto da ukljucim te zice gde mi je receno ladno ih gurnem u strujnu uticnicu, i sve ode u 3PM, sreca pa mi sem shoka nista nije bilo, ili mozda nesreca, ko zna.

hehe, a ja se pucam elektrosokovima, najbolja droga...

slažem se s mysti, svakako reci roditeljima, reci i psihologinji u školi. Moguće je da je on vrlo daleko već otišao, ne želim te sada plašiti, ali moguće je. On je jednostavno ušao u jedan novi svijet koji ti ne razumiješ i on misli da s tobom nema više šta razgovarati. Jasno mi je kako se osjećaš i stvarno mi je žao zbog toga ali on će te i dalje odbijati, vjeruj mi, ne zbog tebe nego zbog toga jer on misli da sve ima pod kontrolom, da je cool to što radi, da je pronašao nešto što nitko nije. .

Ja ti živim u Zg,ako hoćeš možemo se naći i porazgovarati..... javi se!!!

Pusa i drži se.

..ali on će te i dalje odbijati, vjeruj mi, ne zbog tebe nego zbog toga jer on misli da sve ima pod kontrolom

Apsolutno se slažem!

Ali na kraju kad on bude shvatio da ima problem, da je put koji je on izabrao skroz pogrešan, da mu je potrebna pomoć ti ćeš biti tu, kao njegov pravi prijatelj i veruj mi potražiće te i vratiće ti se sigurno!!!

Wau, moram priznat da nisam očekivala tolko odgovora..fala (:
Međutim....lakše mi je reć to psihologici njegovoj, znam koja je. Jer su mu starci stvarno...ubili bi ga da znaju. Nemrem njima reć. Uostalom, nemrem se sam pojavit pred njihovim vratima i reć da zapravo ne znam ništa al da mislim da im se sin drogira pa ak bi ga mogli testirat il nešto.. :S
Da ja ipak psihologici odem? Ona mora znat što će s njim..

Cekaj, a sto ne bi otisla kod svog skolskog psihologa, ili psihologa negde drugde van skole, i lepo pitala za savet? Da li ti znas kakav je psiholog u njegovoj skoli, i kako bi primio/la tvoje informacije? Da li postoji mogucnost da on posle tvoje price bude ,,obelezen`` u skoli, a da niko nista ne preduzme oko njegovog problema, jer se za to, bar kod maloletnika, moraju kontaktirati roditelji? Meni se cini pametnijim da se prvo posavetujes sa nekim van NJEGOVE skole, jer ipak, ima raznih i psihologa i direktora skola, i uvek postoji mogucnost da mu iz najbolje namere natovarish josh trista problema na vrat. Pozdrav, i lepo je sto brines za prijatelja

Mi idemo u istu školu. Al ovo ti je dobra ideja..Otić ću ja kod svoje psihologice, one za moj turnus..
Hvala puno!
ona neće valjda ništa reć..tj..ja njoj ne ću reć točno o kom se radi..da tako?