Forum za podršku u oporavku

Mislim da ovo moze biti jedna prilicno zanimljiva, ali i jako korisna i vazna tema.
Zanimljiva - i sa fenomenoloskog aspekta, ali i individualnog.
I sto je najvaznije, sigurna sam (a u to su me uverili i mnogi razgovori na tu temu sa dragim ljudima u problemu) da ce nekome nesto od toga na neki nacin pomoci, da ce uciniti da se neko zamisli ili cak donese i neku odluku. Malu, ne mora odmah veliku. Samo da je pozitivna.

Ovo bi, takodje, moglo biti od velike koristi onim mladim ljudima koji su tek poceli da shvataju u kakvu su strahotu upali, onima koji jos nemaju iskustva

Dakle, radi se o sledecem:

Hajde da probamo nesto, ako ste raspolozeni.
Da svako ko zeli napise "Top 5" listu stvari koje su, po njegovom\njenom misljenju neophodne, esencijalne, a u cilju skidanja, ozdravljenja i uspostavljanja normalnog zivota. Stvari koje su nekome vec pomogle da ispliva, tj. "provereni recepti", ali i bilo sta drugo u tom smislu.
To moze biti npr. 5 najvaznijih stvari koje covek mora da uradi, ili 5 stvari koje mora da eliminise, sve jedno.
Treba samo da bude ono najvaznije, oni najvazniji (i verovatno najteze dostizni) ciljevi.

Po mom licnom misljenju i iskustvu, te najvaznije stvari (bar za onaj prvi i najtezi period) su:

1. Potpuno eliminisanje iz svog zivota svih ljudi koji imaju veze s gudrom!

Znam koliko je tesko i podeliti svoju pricu sa nekim ko ne zna o cemu se tu stvarno radi, pa su samo NEKAD izuzeci oni ljudi koji su prosli - ali zaista (odavno) PROSLI - to lose iskustvo, za koje ste sigurni da nemaju nikakve veze vise s tim, a sa kojima mozete da podelite svoju muku i iskustva.
Mada je, po mom iskustvu, najbolje i njih zaobici, rizik je rizik, narocito u tom prvom periodu skidanja.

2. Potpuno eliminisanje (postepeno, ali sto brze) svih losih navika koje je stari nacin zivota doneo sa sobom. Tipa - spavanje po ceo dan, fizicka i mentalna inertnost...
Uostalom, cim se telo ocisti, i interesovanja se opet sama bude... sve se najzad budi... a to treba odmah iskoristiti

3. Ulaganje maksimalnih napora da se (malo po malo) sto manje vremena provodi u dokolici. Ne dozvoliti sebi duge sate-dane-noci-nedelje samosazaljenja i prepustanja... Tako sami sebi otezavamo, i to mnogo. Znate i sami

4. Osmisljavanje svakog dana tj. pronalazenje aktivnosti koje nam odgovaraju, pa makar i ( u prvo vreme) na silu to radili.
Nekada je ok i samo setati u parku, ili ici na bazen, ili satima razgovarati...pisati (sto je sjajna terapija)...ili ici u bioskop... cak i kad nam se ne ide.
A narocito je dobro kada imamo nekog bliskog i zdravog (u know what I mean), da idemo s njim

5. Idealno bi bilo naci posao, raditi ono sto volimo, dati ispite... ali to je nemoguce ili suvise tesko za vecinu ljudi u tom prvom periodu.
Naci nacina da sebi damo tu inicijalnu volju, elan i snagu. Na bilo koji nacin. Nekada najbanalnije i glupave stvari pomazu.
Meni je licno pomogla sveska, u koju sam upisala brojeve od 1 do 30, po jedan broj na svakoj strani, a onda sam ih precrtavala, dan za Zdravim danom, i osecala se sve bolje svaki put kad bih videla da je jos jedan Dobar Dan iza mene, da sam uspela. Dan za danom. Mesec po mesec.
I to mi je davalo snage.
Posle deset-dvadeset (teskih, teskih prvih) dana bilo me je sramota i da pomislim na to da krenem iz pocetka, da "pogazim" i upropastim "precrtano".
I pri svakom iskusenju, imala sam taj fizicki dokaz (sto mi je iz nekog razloga bilo bas vazno; da to ne bude samo osecaj i misao u mojoj glavi), da ga otvorim, pogledam, da ucini da se bolje osecam i izdrzim jos malo... i jos malo...
I tako su prosli dani i meseci i godine... a svesku i dalje cuvam. I uvek cu je cuvati, kao najintimniju i najbolniju uspomenu na sopstvenu najvecu slabost i sopstvenu najvecu snagu.
Verovatno zvuci jako glupo, ali mi je to zaista pomoglo da, nakon dugo dugo vremena, osetim prvi tracak sopstvene snage i volje...

Eto.
Nadam se da sam nekome dala neku ideju, a jako bih volela da cujem i vase misli i utiske o ovome. Sigurna sam da ce necija ideja nekome pomoci.


Katarina S

Svaki dan(najbolje po budjenju ujutru) podsetiti sebe koliko su te otrovne materije stetne, ne samo po telo vec po ono sto mi zaista jesmo. Koliko one uticu na nasu suptilnost, nasu intuiciju, nasu sposobnost da se opustimo. Vremenom ce se taj nacin razmisljanja toliko duboko urezati da kada pomislite na drogu necete vise misliti o njoj sa tolikom dozom zudnje vec ce se javiti osecaj da to nije resenje, da si tako samo stetimo, da to nema veza sa srecom, da je to tako PROLAZNO a tako MNOGO stetno.

To nije glavobolja koja traje par dana. Njen uticaj na nas moze trajati mesecima. Citava ta igra je suptilna, ogleda se u nasim reakcijama, nasoj sposobnosti da se kontrolisemo. Droga nas uznemiruje i donosi jedno turbulentno stanje. Vezbajte smirenost, budite kul.

Nemojte puno gledati TV, to vas cini tupim. Nemojte gajiti ruzna osecanja ka drugima jer tako ne stetite njima vec sebi. Setajte, igrajte fudbal, basket.. idite na kupanje, druzite se.

Naucite da se ponekad i osamite jer to je takodje VRLO vazno. Budite sa sobom, slusajte se, pisite dnevnik.

Kada ste tuzni i nemate nikoga pricajte sa Bogom, za razliku od SVIH ostalih On je UVEK tu.

Posle nekog CISTOG vremena misli ce se smiriti i glas intuicije bice sve glasniji.

Ja sam takodje piskarala tako po jednoj mojoj svescici po kojoj i sad piskaram to je pod broj 1 jer nisam htela nisakim da pricam, pod 2 bilo mi je neophodno bilo kakvo drustvo samo da nisam sama iako nisam mnogo pricala, pod 3 bilo mi je potrebno ispunjeno vreme iako ja nisam htela da prihvatim da kad odem negde da mi to ustvari prija,neke druge teme itd. samo da nije u pitanju gudra, pod 4 morala sam skoro svaki dan da se isplacem jer mi je tako bilo lakse, pod 5 "krenuti zivot ispocetka" sto ni malo nije lako,treba steci nove prijatelje(koji su upoznati sa problemom da bih te mogli razumeti, ali da su se takodje toga resili), zapoceti jedan novi zivod,nadoknaditi detinjstvo koje smo ja mislim svi ovde propustili igrajuci se sopstvenim zivotima...ja sam ispunila sve osim ove pete stavke koja mi nikako ne ide od ruke...ali nadam se da bice bolje... :smt026 sve ce to leci na svoje mesto...nadam se... pozdrav,tema je odlicna verujem da ce mnogima pomoci!!!

E, pa mogu vam reci da ste sjajni!
Hvala na iskrenim i pravim odgovorima, a ono sto je najvaznije i sto me je najvise obradovalo je - jedan divan, jako mlad deckic kog znam i koji se po prvi put sada nasao u "ovoj" situaciji tj. prvi put se, prestravljen, bori za sopstveni zivot, procitao je naste tj. vase odgovore\misli i
to mu je zaista puno znacilo.
Skapirao je da nije jedini, nije sam, da mnogi ljudi mnogo mnogo pate bas kao i on, i da ima nade, a povratak i oporavak zaista postoji.
On ce se verovatno i sam javiti uskoro, prihvatio je moj predlog da svrati i pogleda ovaj forum i sigurna sam da ce nam se pridruziti u razgovorima, cim mu bude malo bolje.
Iako je to velika nesreca, naci se uopste u toj situaciji, mislim da je velika sreca sto mu se to prvi put u zivotu desava i sto ima (sada bar) s kim to da podeli, zna da ima ljudi koji mogu da ga potpuno razumeju i cija iskustva i saveti zbilja mogu dosta da mu pomognu.
Sigurna sam da ima jos puno puno ljudi koji se nisu, niti ce se javiti, a koje cemo nekom recju ili savetom mozda malo usmeriti gde treba ili im olaksati muke ili dati snage i volje da nastave sa borbom za Svoj Jedini Zivot.
Zvrky hvala (a i Daniel), tema koju smo zapoceli zaista jeste jako vazna, hvala vam na iskustvima koje ste nam pruzili, i nadam se da ce nam se i ostali drugari pridruziti sto pre i podeliti sa nama ta prva, najosetljivija iskustva i svoje licne utiske i savete tj. najvaznije stvari koje su im najvise pomogle (narocito u tom prvom periodu), da prevazidju ono sto
jeste - i sto ce verovatno zauvek biti - najtezi i najstrasniji period u svacijem zivotu.
Ne dajte se!

Katarina S

Ne mogu da verujem da se niko neodaziva na ovu temu,ili mozda nema drugih resenja...

evo odazivam se.... sta da kazem...

Ovo nije moja tema ali mi se svidja,reci ono sto mislis da je najbolje...procitaj naslov teme...mislim luna sta reci...pozdrav

... Pa, kazi nam sta ti je najvise pomoglo da isplivas, kojih npr. 5 stvari ti je bilo najvaznije tokom tog prvog, najtezeg perioda... bez kojih 5 "faktora" mislis da ne bi uspela....a mozes i da nam kazes i koje su to, po tvom misljenju i iskustvu, najpogubnije stvari, narocito u tom prvom periodu, sta treba najvise izbegavati ili eliminisati (osim onog ociglednog - gudre)...
Hvala sto si se javila, a bilo bi jos lepse da podelis svoje iskustvo sa nama, da nam das i svoju licnu "Top 5" listu ovih vaznih stvari
Pozdrav

Katarina

P.S.
Draga Zvrky,
kao sto vidis, dosta ljudi samo cita ove postove a ne javljaju se, ali i to je vazno.
Nekome ce puno znaciti da sazna o iskustvima drugih ljudi koji su se nasli u istoj nesreci.
Ovom deckicu kog poznajem izuzetno puno znaci i pomaze, svaka procitana rec.
Ako nista drugo, samo zbog toga je dobro da delimo sva ova nasa teska i bolna iskustva.
Vec nekome pomazemo, vec neko uci iz njih.

P.P.S.

Ako nekome eventualnon nije jasna tema, mozda treba da pojasnimo - treba samo napisati onih nekoliko stvari koje su vam najvise pomogle, od trenutka prvog "strejt" budjenja, do kraja npr. prvog "strejt" meseca.
Ono sto je omogucilo ili najvise pomoglo, dalo vam najvise volje i (fizicke i mentalne) snage da izgurate "jos ovaj dan" bez Otrova.

Takodje, mozete napisati i koje su vam to situacije, momenti, faktori predstavljali najveca i najteza iskusenja u tom prvom periodu; sta najvise odmaze, sta je najopasnije, sta je vama bilo najvece iskusenje...

Verujte, svako vase iskustvo koje podelite sa nama, nekome ce, na neki nacin, pomoci.

Katarina

Katarina moras i ti cesce posecivati forum kako bi ja imala s kim da pricam salim se...gde je taj drugar sto se ne pridruzi,jel to ovaj danijel ili neko drugi?

A i na moju temu se slabo javljaju a meni je toliko bitna...