SLEPA ULICA ...Djavola..(delovi zatvorskog dnevnika)

[cokapeace]

...Nemam fobiju od toga-"Šta ako?!"..,zapravo"Kako podneti činjenicu da te neko čita iznutra?!"..
Pa i ja sam živo biće:dišem,krećem se-ponekad koji korak napred,više koraka unazad,ali nisam ni pasivna,ni statična,a pre svega: OSEĆAM!
Osećam kao i svaki drugi stvor dodire,reči,udarce,...osećam -da li vazduh miriše na kišu,ili sneg,ili je sparina i žega ubila sve mirise u vazduhu i samo blaga izmaglica usijanog betona lebdi nad zemljom,nad ..rešetkama..provlači se ...kaplje..
Kažu..."Svi smo mi krojači svoje sudbine" i ona zavisi samo od toga da li smo dobro protumačili ili pročitali neki "znak" na svom drumu; da li smo pogodili pravi pravac,..ili promašili,...dok pojedini od nas svoje bitisanje završe u nekoj prljavoj "slepoj" ulici.
I nije me strah da ta svoja osećanja stavim na videlo, da pogledam "u oči" svoj odraz u ogledalu...šta više-PONOSNA SAM, što uopšte imam bilo kakva osećanja...što mogu sebi i drugima reći: ŽIVA SAM, nisam svoje kosti ostavila u slepoj ulici,nisam svoje srce,čistu dušu izgubila na prašnjavom drumu...čim osećam...radujem se Suncu jutrom dok me kroz zardjale rešetke budi(..još jedan dan je prošao...),radujem se nebu,pticama i njihovom slobodnom letu...
..Zbog svog sina i same sebe NE DAM da trava nadamnom mirno raste...jer to je samo trava,mršava,zelena nit života,i neće ,i nemože rešiti sve probleme;niti crna,teška ,zemlja može, svojom težinom i studeni,sakriti sve te bolne slike,pogrešna skretanja, bolne dane u mojim očima...u meni...
I ja bih ponekad,kao i svi mi" da se sakrijem u mišju rupu","da me nema"...
Ali čovek kad ,napokon, tu "rupu" nadje,poželi-ne da je nije pronašao:već da je nikada nije ni poželeo...Jer u njoj nema odgovora ni na jedno pitanje,...u njoj nema melema ni za jednu ranu...samo samoća -kao zla kob šapuće ti na uho sve što tog trena ne želiš da čuješ, sve čega ne želiš da se sećaš...šapuće tvojoj duši laži : Da je izgubljena, tvojim očima da su suze dobrodošle zvanice, tvojoj glavi- da ti je jedini izlaz-BAŠ TA SLEPA ULICA!
ŠAPUĆE- NEISTINE!!!
Koliko samo puteva ima,koliko raskrsnica, i ma koliko vremena prošlo,dodje na kraju i vreme kada možeš da se okreneš,vratiš par koraka nazad i izabereš novo SKRETANJE...
Novo skretanje ZA SEBE I LJUDE KOJE VOLIŠ !
i DANAS MI JE ŽAO ŠTO TA MISAO NIJE I.(MOM NAJBOLJEM PRIJATELJU) PROŠLA KROZ GLAVU...dok je kačio prokleti kanap o gredu..i od života(ikakvog) izabrao sebi slepu ulicu...izabrao zemlju i travu-mesto neba i Sunca...izabrao suze i bol onih koji su ga voleli, pre nego malo prekora i neke grube reči koja bi se ,u svakom slučaju, završila izmirenjem,zagrljajem i oprostom....
Jer rodjeni smo da praštamo..neko kao ja-do svog uništenja,neko-sitnice,ali se na kraju oni iole jaki, kao Feniksi dižu iz svog pepela,..pronadju izlaz iz sopstvenog Vtlajema...

Pa...I... (moj prijatelju )red je da i o tvojoj nesmirenoj duši nešto napišem.....prerano si otišao prijatelju moj...21.... je premali broj...



Nastaviću....

[cokapeace]

Upoznali smo se davno,imala sam oko 14-15 god,ludovali i stvarno se dobro provodili u gradu zajedno....čak smo imali i neku "smešnu" vezicu, totalno neobaveznu, nenapornu,...Jednostavno,provodili smo se u pravom smislu te reči,zajedno,uvek nasmejani,i dečje blesavi...
Bio je lep" kao lutka",uvek veseo,pozitivan i nasmejan(eh,moj dnevniče,i ja sam nekada bila takva....)
Patetika,tuga- i on- nikako nisu mogli da se povežu...Bio mi je prijatelj, i posle te vezice-pravi prijatelj! I dok sam slepo volela Ex, i samo Ex,uvek je bio tu da mi kaže neku lepu reč,da me nasmeje,..da mi snage svojim savetima i onim uvek vedrim licem da nastavim da se borim za svoju porodicu.

...I onda....

....HEROIN - nakazni djavo....

...Ljudi i danas polemišu oko toga- "Zašto se I. obesio?!"-bez i jedne reči upozorenja,bez poruke.."tek-tako"...
A ...ja......
Sećam se, kada sam ga zadnji put videla živog...nije ličio na sebe,..ni tog meni dragog osmeha,ni onog pozitivnog čoveka-više nije bilo!!
Znam..predugo smo se znali,previše toga prošli zajedno...u očima sam mu sve videla,u tim crnim očima je bio samo prekor prema samom sebi,prema svojoj slabosti,..prema dopu,..oči crne, bez sjaja,kao što je ,verovatno, i on svoju budućnost video - bez onog žiška što ti svetli u "mraku", što ti ne da da sam sebi presudiš..
Osećala sam da ne vidi izlaz,da mrzi sebe takvog- kakvog ga je heroin napravio,jer on od LJUDI-pravi MONSTRUME,...pokušala sam nekoliko puta da razgovaram sa njim,...kao nekada,ali je ,čim sam se dotakla te teme- složio onaj njegov,poznati,bezbrižni osmeh,uveravajući me da je sve u redu ,da nije "toliko navučen"(tada nisam znala:NEMA TU "MALO" ILI "MNOGO" , A KAMOLI "TOLIKO" - SVE JE TO PROKLETO ISTO!),da će se skinuti....ali ,osećala sam - videla sam mu to u očima-one nikada nisu umele da me slažu -DA NEŠTO OZBILJNO NIJE U REDU !!!
Ali ,ni sanjala nisam,da će jedne večeri ,posle grada i ludog provoda(kao nekada ),poći kući,stopom do mesta u okolini mog u kome je živeo ,KUĆI( PO KANAP !!!),opet stopom,otići na vikendicu...prebaciti prokleto uže preko grede i oduzeti sam sebi život...DA ĆE SE U SVOM TRENU OČAJA,OBESITI...iako je ceo život imao pred sobom,samo 2 godine stariji od mene..MOJ DRUG,MOJE RAME ZA PLAKANJE ,MOJ BLESA...!!!!!
...NEMA SUZA...ISPLAKALA SAM IH SVE...Izgleda da svi mi pozitivni i nasmejani ljudi ,puknemo u jednom trenutku,gore od ostalih...
....POP NIJE HTEO DA DODJE NA SAHRANU !
I - NE VERUJEM U NJIH ,"UČENE BOŽJE GLASNIKE"!!! VERUJEM U BOGA - ma kojim ga imenom zvali!
I,znam kakvu je ,i koliku dušu to biće imalo,i sigurna sam da ne luta hodnicima podzemlja zbog svog čina...POP nije došao - ali ja toliko ljudi i takvu sahranu,uz neko čudno pevanje,uz lelek uz koji se ,i dok ovo pišem-ježim, uz bol stotine ljudi,na stotine uplakanih lica-nisam videla....
Neka ti je laka zemlja prijatelju moj........

Pričali su ljudi ,posle,nagadjali-zbog problema u kući,zbog razvoda njegovih roditelja,....bio je neverovatno vredan i dobar... i sigurna sam- DA GA DJAVO NIJE UZEO POD SVOJE nekoj bi ženi bio najboli muž,a neka deca srećna što ga imaju za oca...
Ljudi su pričali..a ja u srcu znam...znam zašto se obesio...znam-jer je i meni to ,isto tako(bez poruke ,bez glasa) nebrojeno puta za 5 meseci padalo na pamet(...a bili smo toliko slični..)! I da nije bilo mog sina,verovatno bih i ja -MRZEĆI TO što je heroin od mene napravio,mrzeći svako jutro,i prokleti "bačeni"dan svog života...Verovatno bih i ja sebi na neki način presudila....
... Sećam se,...slatko se ljutio na mene što ga zovem " Kasapin"(bio je mesar),a i taj nadimak nikako nije išao uz njega...i njegovo srce i dušu koji su bili ogromni...sećam se... smejali smo se svaki put kada bih to " Kasapin" prevalila preko usana...
Razumem..totalno i bez osude...sa ogromnim bolom što nije našao svoju "slamku spasa".......umalo da krenem njegovim stopama..........


......................... [-o<

[cokapeace]

...Gomile izgubljenih duša..o kojoj sledećoj ,da ti pišem moj dnevniče ?!?!
O Ž...mom bratu sa majčine strane,pre svega-prijatelju...osobi koja je meni predstavljala više od brata...?!
Osobi..koja "leži "5 godina zatvora...?!
Nekom drugom prilikom...dosta je Djavola i posrnulih duša na ovih nekoliko listova......

[cokapeace]

..još jedno bolesno jutro...Na tv-u se vrti "Ljubav u zaledju"-Hrvatska sapunica...komandiri prolaze...neki bolestan umor mi je legao na grudi....čežnja za mojim Švrletom i onim njegovim"Doblo jutlo mama...ja te voim najvise na svetu celom,a ti mene?!"....
...Pokušavam da razmišljam o nečemu drugom ,ali moja izmučena glava od reči:Hrvatska,dete,svet i volim...pravi neku svoju priču.....
...ni dan danas ne shvatam zašto smo one '94. ratovali,ubijali jedni druge,kad-govorimo istim jezikom,dišemo isti vazduh...imamo isti mentalitet...i osim par reči i po kojeg slova "J"-nema nikakve razlike medju nama...svi smo isti,od iste kože i mesa,istih problema...stvoreni rukom istog Tvorca...a opet toliko mržnje i zlodela leži medju nama,...i ne samo izmedju naših nacija...nebitno na boju kože,jezik kojim govorimo,..Bogu -kome se molimo...
...Pa sve je to isti Tvorac,nazvan različitim imenima,na različitim delovima ove planete koja polako umire,izgovoren drugačijim jezikom...čini se,da smo svi mi samo "PALI ANDJELI" koji u nedostatku pravih,dobrih osećanja-koljemo i ubijamo jedni druge-IZ DOSADE!
Bolesni ljutski umovi!Decu od rodjenja-umesto da vole i praštaju-uče da mrze i ubijaju! Ne shvatam-ZAŠTO?!.....
...
:::Pobegla od misli o mom Švrći...komandiri mi nisu videli suze...-misija uspešna-pacijent mrtav-...iznutra...
...i još jedan dan kaplje kroz ove rešetke....
A o dušama...neki drugi put moj dnevniče,jednog od sunčanih dana-da mi ne izmame suze,da nikome ne pružim zadovoljstvo da ih vidi...............vreme......kaplje.....

[cokapeace]

Možda je vreme,moj dnevniče da ti ponešto napišem i o Ž('82.)...čoveku koga danas nazivaju "monstrumom"-ali ja znam...znam mu dušu,znam mu srce...i znam da je heroin napravio tog,kako oni "fini" ljudi kažu-MONSTRUMA....
...jOŠ JEDNA IZGUBLJENA,NAPAĆENA DUŠA...MAJKA ŠIZOFRENIČAR,MILION PUTA HTELA DA SKOČI SA KROVA KUĆE JER:"JE NEKO ZOVE"?!on...rastrzan...rastrzan u tom haosu,ostavljen...E.-njegova bivša devojka pred udajom-za drugog čoveka...njegova neprežaljena ljubav,kao što Ex predstavlja mom srcu otrgnut deo,tako isto ona hara NJEGOVIM DELOM SRCA...
...zNAM...POSLE BEZBROJNIH RAZGOVORA,SEDENJA JEDNO-UZ DRUGO PO CELU NOĆ,POŠTO JE ŽIVEO KOD NAS OKO GODINU I PO DANA,dok je Ex šetao kurvu i heroin...moj bata...bio je uz mene,...par puta...on je bio taj koji me je "povukao" iz "slepe ulice",i to je znao,...znala sam i ja,dok sam sklupčana na hodniku,histerična od plakanja,pokušavala da se otrgnem iz njegovog čvrstog,bratskog zagrljaja,i posle jedne od najgorih svadja sa Ex ,svadje u kojoj su svi moji "snovi pali" pokušavala samoj sebi ,u onoj nemoći i boli da presudim...IŠvrle ga je obožavao...danima kada Ex nije bilo,on mu je bio "veći otac "od pravog...on je sedeo kraj njega,igrao se sa njim,učio ga nove reči,smejao se Švrletovim novim glupostima...
On je bio taj koji se Ex-u stalno zamerao zbog one fufe i toga što mi radi,on je bio taj ,koga je Ex pokušavao da vuče sa sobom ,kao "opravdanje" gde je bio i šta radio,a kada mu to više nije polazilo za rukom- otarasio ga se...oterao ga...oterao iz mog života ...a njegov život ga oterao....:na 5 godina robije....

...Ž.-pokušavao je danima da se sam skine,..bila sam svedok njegove agonije,toga koliko samo može podneti,ali četvrtog dana bi...izgledao bi-kao da umire...bez ikakvih lekova,bez sedativa...ikakve pomoći...posle igle-skinuti se...Priznajem-ja ne bih ni toliko izdržala....
...bila sam svedok,nevoljnih trzaja njegovog tela ,neprekidnog povraćanja,....i na kraju-totalnog gubljenja u kom je nerazgovetno mucao:izdržaću!...MORAM!...Izdržaću!..!
......Ali...nije....



nastaviću...

[cokapeace]

.....Bio mi je kakav-takav oslonac,čovek kome mogu reći sve,ali baš sve...Imala sam i njegovu ruku da mi skloni pramen sa čela,obriše suze,zagrli i uteši...ali njega je,kao i mnoge pre njega,imao-heroin!
I posle jedne od čarki izmedju Ex -a i njega,napokon mu je uspelo-izbacio ga je iz naše kuće,iz mog života...plakala sam kao malo dete...nisam mogla,nisam želela da razumem-da ponovo ostajem sama u svom bolu...da poznajem i njegov bol,njegovo ludilo i pakao u kom živi,a da nisam tu za njega,niti je on tu za mene,...jednostavno sam zanemela,kao i par puta pre toga-kada me nešto žestoko povredi ja "nemam šta da kažem"...Tako je bilo i kada je moj Leka poginuo,tri meseca nisam ni jednu reč progovorila...Tako je bilo i kada je Ex i mog batu oterao iz mog života..ĆUTALA SAM..(i danas mrzim sebe zbog toga,jer sam želela da VRIŠTIM-aja sam prokleto ćutala!)...jer,verovatno,da je ta reč " NE !!! " izašla iz mojih usta,umesto iz očiju,i on danas verovatno ne bi bio ovde...par ćelija od mene,medju rešetkama...zbog teškog razbojništva...osudjen,ostavljen..sa bačenih 5 godina svog života.
...Otišao je,..sa njim i sve noći u kojima sam sve mogla reći,sve "karike"koje su me držale na broju- očigledno ,isto kao i njega..
Nije prošlo ni nedelju dana(verujem da je ponovo pokušavao sam da se skine,tamo gde je bio..)..upao je u hotel,pretukao devojku sa recepcije i uzeo novac..nije ni pokušao da sakrije tragove,krv,cipele,novac,..nije ni kupio prokleti dop,..nije ni pokušao da beži..izabrao je (znam u duši) zatvor -umesto života monstruma,...čini mi se da je u tim rešetkama video spas,mogućnost za novo skretanje..za novi život...žao mi je samo te devojke,znam žao je i njemu,ali ne verujem da je u tom trenutku,u toj agoniji uopšte video,prepoznao,..osećao,..zato što poznajem tog Djavola po imenu Heroin!..



Još jedna priča,moj dnevniče...ima ih toliko mnogo ,da ne verujem ,da pišem godinu dana da bih sve uspela da ti ih ispričam...

Ima i onih ,koji više ni nemaju duše-koji su ih davno izgubili, i o njima ti ne mogu ništa lepo reći,iako je HEROIN taj koji im je to učinio-oni su ti-koji su to dozvolili,koji to nisu sprečili! Oni su ti koji ,bar delić,pravog sebe nisu otrgli Djavolu iz ruku!..
...Ali o njima ti ne želim pisati...toliko puteva ima..ima žrtava,požrtvovanih,slomljenih ,i onih -koji slave...o svakom ponešto..dok dani kaplju u ovom kavezu koji za mene predstavlja još jednu šansu za mog sina i mene! Još jednu šansu za mog batu,.....

[cokapeace]

...ma koliko se trudila..ne mogu da ne razmišljam..imam neki osećaj - kao da je neko nabio nož u moje grudi,u moje srce..i osećam to tupo sečivo kako mi kida meso,pravi razderotine,krvave i bolne,u mom srcu,dok oštri vrh probada u samu dubinu moje duše - praveći LOM, HAOS I PAKAO !
...Jeza,..neka jeza me celu obuzima..oči bi da plaču-ali nemam suza..usne bi da vrište-a ja nemam glasa..dodje mi..bolje da prestanem..,bolje da ODMAH prestanem!!
..Smešim se, ježim se,plačem bez suza i umirem iznutra, i sve to - u isto vreme..Ma koji mi je djavo danas....?!?!..Djavo ,zvani - Ponedeljak...

[cokapeace]

..." NAJLEPŠI DEO DANA"..vreme kada sve utihne,smrači se...odvežbala sam svoje..i KOJI ME JE SAMO DJAVO TERAO DA POGLEDAM KROZ PROZOR ?!..Na bistrom nebu,u sumrak,tačno u moj (a i u Ex-ov)prozor od ćelije,viri Mesec,svetao,beo kao mleko,kao zagrižena polutka neke zdrave jabuke..prošlo mi je kroz glavu..prošla mi je kroz srce ona rečenica.."NAŠA" rečenica :
"Vidi srećo šta sija gore za NAS !!"...i prošaputala sam samo-samoj sebi ,sa osećajem da ga je i on video.."za nas -NIKAD VIŠE srećo moja...NIKAD VIŠE !!...."
...jer ,dnevniče moj-NAS nema i neće nas više biti...
..Večeras taj Mesec sija za neko drugo dvoje ljudi-koji se iskreno vole..a "ljubav ne boli",pa samim tim, i ovo što ja osećam u sebi ,kao uragan,bolni vrtlog sećanja na srećne dane -NIJE LJUBAV!Nije ljubav-već, PROŠLOST,Meseče moj...Zato sijaj jako ,večeras,ispuni neko mlado srce nadom da je našla srodnu dušu,ispuni nekom nevinom srcu želju - da voli i bude voljeno,kao što si...NEKADA MENI...kao što si ,nekada davno, "sijao samo za nas"!!..dok nam je Dino pod prozorom,vučje zavijajući,pevao uspavanku..uspavanku kućici od blata...kućici sreće..istinske,nezaboravne sreće !

..Život je " kurva" !!!...


nastaviću....

[cokapeace]

Život je kurva!!!
Taman se ponadaš da si na "kocki sreće" dobio "šesticu", a ona se, prtevrtljivo okrene i -IZGUBIŠ SVE!...: godine,snove,ljubav,porodicu,sreću i želju da taj tren nikada ne prestane....izgubiš svih šest "tačaka" na prevrtljivoj i lažljivoj kocki života.... i iznova- OSTAJEŠ SAM SA SVOJIM PORUŠENIM SNOVIMA..SAM SA SVOJIM ILUZIJAMA..i niko ti tada ne može pomoći,jer "drugog bacanja"-nemaš više...