Forum za podršku u oporavku

NEKAD

Ako sam nekad, tugu krio
Ako sam nekad, jer sam voleo
Ako sam nekad, iskren bio
Ako sam nekad, jer sam želeo
Ako sam želju podelio svoju
Sada istu ja više nemam!

*******

Sutra neću za bedno danas!
I zašto bih u minutu, koja je prljava i
pogrešna?
Ona samo haos stvara, drekavce budi
Prastarih dana
A bez njih zdrave ”budućnosti” nema...

*******

Njene gaćice sad su na vetrometini.
Šiba oštar planinski, a kroz šumu niko ne sme.
U kaminu žeravica tinja, doduše.
Polu prazna litra,
Odoleva čvrsto napadu pauka, kućnog ljubimca.
Pitam se,
Da li uopšte odgovarati na telefonski poziv?

*******

Da li će smrad prestati
Da eskalira van granica?
Najezda njegova ne jenjava...

Ne proizvoditi isti,
Znači ponovo biti sa njom
I energično odbiti jabuku!

*******

ULICA

Ulica ima svoju decu.
Za ulogu svaku oni su glumci,
I, kad se vide ta ista lica,
Iz mase dopiru tupi muci.
Priznanje dati uličnom sinu!
Potrebu jaku ispuniti srcu.
Što naposletku oni pravi
Na klupi gradskoj alkohol srču?

*******

Minut po minut,
Sat po sat
Prepun olova pokušavam
Da napravim korak...
Kopam noktima tlo
Iznad nestalog grada,
Kopam noktima i tražim
Želje koje su krasile prste
Što su crtali po pesku.

Zašto me budiš kad znaš
Da nemam snova?
U meni je samo praznina,
Ritualne igre...
Zašto me budiš kad znaš
Da smrti nema?
Telom je ovladao strah...

Saznanje da si besmrtan...

*******

JA VOLIM

Biti lud a da niko ne zna
Napisati nešto da olakšam tebi.
Prava stvar je tako nešto znati
Kad sebe povredim, ne treba mi niko
Zato najviše imam sebe
I zbog tih trenutaka ja volim...

********************************************

Toliko za sada... Samo, bez grubosti moliću!

...

neki moj šatro pokušaj šatro proze. Dakle...

Mislima putujućeg voza za neku daleku, vrlo daleku, zemlju. Mislima budno prateći predele i goleme bandere. Mislima kroz prostranstva, pustinje, prašume, zavičaje – kroz prozor u nedogled.

Na putu silovitom brzinom.

Putnici.
Završiće negde, kad budu imali više pameti. Dovršiće svoje poslove, ostvariće svoje ideje. Doputovaće u nejasne, posle zagrobne predele, poželeće da su ravni životinjama i da se čovečanstvo nikada nije uzdiglo do te mere.
Na putu ka dalekoj slobodi. Oslobođeni postaće kao i sad robovi svoje slobode, nemirne sluge, izgladneli ratnici, plemenski žrtveneici.

A ujutru kada se začuje zvuk truba i žene počnu ustajati iz svojih ustajalih postelja da isprate svoje muževe na večiti put osetiće se sama prolaznost. Taj trenutak napraviće od rose led, zamrznuće srce i odjeknuće bol. A taj osećaj nosiće zauvek oni koji su krenuli na put, vozom u nedogled.

Na putu vrtoglavom brzinom.

Svirepi lavež preko puta
U noći.
Prasak daleko negde
od laveža pasa.
Automobili,vika pijanih ljudi,
Samo odzvanjanje štikli čuje se
kao dzinovski koraci.

Dok ja ležim i znam
da sve to nije pravi razlog
što ne ne mogu da zaspim.

OGLEDALO

Posmatram predugo
Odraz u ogledalu tvoj…
Zgrčene usne, orošeno čelo
Kažu mi:
Vreme je!
Odstrani otrove
Sa ukusom ambrozije.

Da li sam spreman
Za susret
sa svojim dželatom?
Da glad stvarnosti
Utolim strahom
I iskonskom sumnjom?
Spoj bola i lepote
Uvodi u nemir,
I vrtlog iluzije.

Postajem svestan
Da postižeš ništa...

Tu na uglu rastas'mo se mi
A noć tetura ka zori lagano
Nakon svega što je bilo
Osećam se baš...
Pijano!

KAD USTANEM

Osećam vetar i pokret drveća
Hiljade ljudi ispod zaboravljenih grobova...
Tvoju glatku kožu i srce koje pulsira,
Slanu krv koja teče preko mojih usana.

Nemoj me buditi iz sna
U kasnim jutarnjim satima.
Hladno je kad ustanem
Ponestaje mi vazduha.
U meni postoji samo
Jama za sećanje,
Trenutak večnosti koji
Odmah potom zaboravljam.

*******

Krajolici oko sveta našeg.
Tvoji prsti i luk sa njima.
Strela.
Buntovnici skaču, sa kišobranom u ruci.
Strela u srce.
Ljubičasti zraci sa lampiona kroz maglu.
I srce je stalo.
Podanici,veseli srećnici kupili su se
U neko doba ili u
Zoru.
U suton! – odali su poštu i kapi su pale
Na zemlju. Prišle su i bradate žene...

Svi su se poređali u spiralni krug, nekako.
I buntovnici i podanici i bradate žene.
Tvoje ruke i u njima uzde.
Konji.
I svi te prate galopom kroz tišinu.
A moje srce?
A moji radosni trenuci?
Ostajem ovde da posmatram krajolike
Sa otrovom u srcu.

A tako sam jednom i napisao omaž omiljenoj knjizi svog detinjstva po imenu "Mali Princ".

MEĐU SENKAMA

Dobro jutro, dobro je...
Rosa je tako puna protivurečnosti.
Nikada, nikad se ne zna
Da cveće stvara trnje iz čiste pakosti,
Da bude senka.
Samo senka
Među senkama.

Dobar dan, dobar je...
Za bekstvo!
Iskorišćavam seobu ptica.
Nikada, nikad se ne zna.
Sakriven iza oblaka,
Da bude senka
Samo senka
Među senkama.

Dobra noć, dobra je...
Odavde vidim samo ljusku
Nikada, nikad se ne zna.
Slepe oči traže srcem
Traže,
Da bude senka.
Jebena senka
Među senkama.

Senka.
Biću senka.

Slepe oči traže srcem.

Laku noć.
Laka noć, laka je.
Ja biću senka
Među senkama.

Laku noć.

Zamnom ostaje pregaženo.
Koji sićušni ljudi gaze besnilo?
Besmisleno je govoriti kuda idem
I zašto gazim.

Krajnost u samom trajanju,
A na samm kraju prolaznost.
Neizmerna naklonost prema ideji
I zastrašujuće svetlo blizu same suštine

e raskorak, ova oda malom princu je pravo dobra...