Forum za podršku u oporavku

Kada sam upoznala Budu on je već imao sina starog tri godine. Živeo je u nekoj nenormalnoj porodičnoj situaciji, razdvojen od žene i deteta! Dete književnika, bio je rečit i intelegentan, za razliku od većine sa kojima se družio! Stariji 10 godina od mene, imao je završenu samo gimnaziju, obzirom da je stigao do treće godine Filološkog. Roditelji su mu umrli, a on, razmaženi jedinac iz centra grada, pripadnik povećeg crnogorskog plemena, već je imao povremene izlete u narkomaniju, koji su sve duže i duže trajali. O tome mi naravno, ništa nije ispričao na početku, ali mi je zato pokazivao kuće koje su bile njihove, u kojima je odrastao, ali su ih vremenom i sami roditelji "usitnjavali", da bi na kraju od svog tog bogatstva ostao samo trosoban stan. Da sve bude čudnije, zabavljao se prvo sa svojom taštom, da bi godinu dana kasnije upoznao svoju tadašnju suprugu i kada je shvatio da je to njena ćerka, ona je već bila u poodmakloj trudnoći! Nekome ko je rastao u patrijahalnoj porodici, ovakva situacija nije mogla prijati, naprotiv! Vrlo brzo su nestala sva osećanja koja je gajio prema supruzi, tako da je napustio stan, odmah po rođenju deteta! Živeo je više u inostranstvu nego ovde, te mu stan i nije bio neophodan, a kada smo počeli zajedno da živimo, prešao je kod mojih roditelja u kuću, mada smo i tada, najveći deo godine provodili van zemlje!
U toku razvoda dogovorili su se da mu žena isplati deo stana, jer nije želeo sina da ostavi bez ičega, a i njemu je bio potreban smeštaj, budući da smo oboje trezveno razmišljali. U taj deo njihovog života, nisam želela da se mešam, niti me je interesovalo kako će se njih dvoje dogovoriti, no tašta je pristala da ga isplati, tako da su ostali u stanu koji se nalazio u našem bliskom susedstvu! Čak šta više, od prvog trenutka smo bili u dobrim odnosima, poznavala sam mu i taštu i suprugu, čak smo od njegove tašte često posuđivali novac, obzirom da se žena pored kafića koji je držala, bavila i davanjem novca na kamatu! Stan je počela da mu isplaćuje kada je u Belgiji osuđen na godinu dana zatvora, što je bio momenat kada je počela da se pokazuje njegova bolest, u početku laganim napadima koje nismo ni umeli da rastumačimo! U isto vreme, započela sam izgradnju kuće u roditeljskom dvorištu. Od prvog dana sam imala odličan odnos sa Vladom, njegovim sinom, te je i u novoj kući bilo prostorija namenjenih njemu. Kada smo bili u Beogradu, dolazio je kod nas, svakodnevno, a bilo je i dugih perioda kada bi retko išao kući. Bio je dobro dete i lepo smo se slagali. Budina bolest je donela totalni preokret u našem životu. Više nije mogao da radi. Kupio je kola, izvadio svu potrebnu dokumentaciju i preko velike veze dobio taxi dozvolu, ali ni to nije bio u stanju. Umesto njega, radio je njegov drug, koji je nakon nekog vremena slupao kola, koja više nikada nismo imali! Postala sam rob njegove i svoje zavisnosti, kao i njegove bolesti! Moji roditelji su se plašili, najviše za mene, te su i oni postali retki posetioci naše kuće. Vladana sam štitila koliko sam mogla, želela sam da ga poštedim onih bolesnih trenutaka, postavljanja barikada po kući, vađenja "prisluškivača po zidovima", zaključavanja u sobu. Išao je i u bolnicu nekoliko puta, dobijao je doze neuroleptika koje bi konja oborile. U takvim trenucima, je bio biljka. Droga mu je davala iluziju neke normale, pod drogom su se gubili tragovi bolesti , privremeno. U svakoj, pa i najmanjoj krizi bi eskalirali! Nakon toga, trenuci kajanja, griža savesti. Video je da sam na izmaku snaga. Trebalo je sve to podmiriti: drogu, osnovne životne potrebe, davati Vladanu koji je ulazio u pubertet,lekove, pomoći mojim roditeljima. Rešio je da mi "olakša"! Mogu reći da se ubio iz ljubavi prema meni, isto koliko i iz mržnje prema sebi! Sve je do tančina isplanirao, nije želeo čak ni u našoj kući da se ubije da ja ne bih imala "noćne more"!

star wrote:, nije želeo čak ni u našoj kući da se ubije da ja ne bih imala "noćne more"!

Ti stvarno stvaras nocne more

Odvajam postove, rašlanujući i svoj život na delove...
Prvi put je popio veliku količinu lekova, ali ga je moj tata video kroz prozor kad je pao i pozvao pomoć! Povratili su ga na VMA, nakon tri dana kome. Došla mu je sestra iz Crne Gore, na porodičnom zasedanju doneli su odluku da ja nisam "podobna" da brinem o njemu i iz bolnice ga odveli kod sestre od strica. Meni su slali samo prljavi veš! Vodili smo duge telefonske razgovore u kojima me je hrabrio da ga ostavim, da nastavim svoj život, da probam da se skinem. Nedelju dana kasnije, iskoristio je trenutak kada je sestra sišla do prodavnice i obesio se o cev za toplu vodu. Bio je visok čovek, te su mu noge ipak dodirivale pod. Lekari su se začudili odakle ta snaga i želja za smrću u njemu, da je sopstvenim rukama pridržavao kanap kojim se obesio, takvom snagom da su mu šake bile potpuno oguljene i krvave. Ostavio je nekoliko nerazumljivih rečenica, jasnih samo meni. To je bio njegov manet, njegova kletva! Da sam nastavila sa drogom, to bi bilo kao da je uzalud umro, da sam ga izneverila!
Nakon njegove smrti, kreće onaj ružan deo. Kremirali smo ga kako bi urnu položila sa njegovim roditeljima. Bila je velika sahrana. Niko me nije pitao da li mi je nešto potrebno, niko se nije upitao kako će jedna narkomanka i probisvet imati novca za sahranu. Porodica koja me je do tada "obožavala", odjednom se okrenula protiv mene. Godinama sam takva-kakva sam, dočekivala rođake i prijatelje iz Crne Gore, na jedan dan ili godinu nebitno. Nagovorila sam ga da se odrekne nasledstva na Cetinju u korist sestre koja je živela tamo. Niko se nije pitao za sve vreme njegove bolesti kako izlazimo na kraj, od čega živimo. Za drogu su se svi pravili nevešti, dok su imali interesa!
Videvši u kom se pravcu sve kreće, rešila sam da stavim tačku na taj deo. Pozvala sam Vladana, pokazala mu sve Budine stvari i ponudila mu da uzme šta želi. Rekla sam mu i da u meni ima prijatelja do kraja života, kao što kod mene ima mesta uvek za njega. Neko zahlađenje odnosa primetila sam već pri polaganju urne, ali sam pripisala šoku. A onda sam ja doživela šok! Nakon dva meseca od Budine smrti, tek sam završila sa terapijom, stigne mi sudski poziv za ostavinsku raspravu! Nisam mogla da verujem! Tužila me je u ime Vladana njegova majka, tražeći nadoknadu za polovinu kuće! Na prvom ročištu, dete nije smelo u oči da me pogleda, prestao je i da me zove, a na kraju mi se ne bi ni na ulici javio kada bi se sreli! Kao dokaze priložili su priznanice o novcu koji mu je tašta isplatila za stan, kao i njegov radni staž u Beo-taxiju ! Kakva ironija! Krv sam ispljuvala dok mu nisam platila taj radni staž, kako ga ne bi gonili kada je kolega slupao auto! Dobro su znale da nikada nije ni jednu jedinu vožnju izvozio kao taksista!
Šta reći? Suđenje ulazi u devetu godinu! Oni zapravo tuže i mog pokojnog oca, te kada je trebala da bude završna reč, tata je baš bio na prvoj amputaciji, sada je mrtav i idemo ponovo! Njihovi svedoci su bile sestre, koje su "zaboravile" od čega im je brat i koliko dugo bolovao, a ja sam morala da dovodim svedoke koji su svedočili o svom prljavom vešu iz našeg života, počevši od droge! Što je najgore od svega, sudija ( žena) ima stav:"Vidi ovo đubre narkomansko, oduzima detetu i ono što mu zakonom pripada!" i jednostavno je rešena da iskoristi sve mogućnosti koje zakon dozvoljava ili ne dozvoljava , kako bi presudila u nihovu korist. Promenila sam advokata, a ovaj lepo objašnjava da bi neki drugi sudija odmah odbacio tužbu kao neosnovanu, obzirom da ništa nije bilo na moje ime, kuća se nalazi na placu mojih roditelja, a ovako su je procenili na 100.000 eura, daleko od realne cene!? Čak i kada bih htela da im isplatim, kada bih prodala kuću, ne bih mogla dobiti tu cenu! A iz sudijinih reči i pogleda vidim celokupno razmišljanje, naročito što osnovano sumnjam da je suprotna strana došla do sudije putem plemenskih i rodbinskih veza, no ne mogu dokazati!
Strašno je kad moraš narkomaniju dokazivati kao olakšavajuću okolnost, iznositi i najintimnije detalje iz svog života. Pokojnik preko noći postade moja žrtva, a dok je bio bolestan niko nije hteo ni da čuje za njega, plašeći se nepoznatog. Ja sam žena monstrum, narkomanka, koja nema osećaje za dete, jer nema sopstveno!? Vladan je toliko toga izgubio zahvaljujući majci i babi! U meni je mogao imati samo podršku, drugu majku, a obzirom da najverovatnije neću imati dece ( sigurno, zapravo), dobio bi sve što ja imam! To što sam prestala sa drogom, zapravo mi se uzima kao negativa, jer je ispalo da sam "njega sahranila kako bih ja mogla da živim"...Zato:"Jednom narkoman- uvek narkoman"

svaka cast,lavice!
i wish you on the star.

Koja pričaa... Wooow, mogla bi i bajke da pišeš... Jebote!