Pitam se ...(tema za one sa duzim "cistim" stazom)

[istok]

Cist sam vec neko vreme. App. 3 meseca. Implantiran, mada mi implant istice neged u maju.
Elem, zanima me, da li se i vama cinilo da ste raskrstili jednom i zauvek, u ovom mom periodu? Ja nemam "rovce", zelju itd. Samo se cesto pitam, sta nagoni coveka da ponovo krene?
Iz ovog ugla, cini mi se da se nikada ne bih vratio na staru "satnicu", bol, znoj, sivilo.....
Recite mi, cega treba biti svestan za dalje?
Mozda ovo nekome zvuci smesno, ali toliko ljudi ponovo krene nazad. Zanima me zasto? Da li se nista u njihovim zivotima ne promeni? Da li dodje "zuta" minuta? Da li jednostavno samo zele?
Na klinici sam sreo majku jedne pacijentkinje, koja je pokusavala da me ubedi, kako je njena cerka "genetski" predodredjena da bude narkoman. Bilo mi je previse tuzno.

[saša-ex]

Desilo mi se jedanput da budem čist nekih mesec dana, osećao sam se baš tako, nisam imao rovca, nisam razmišljao o dopu, sve to mi se gadilo...I onda sam jednog dana, bukvalno u minutu, rešio da se uradim, znaš ono, samo jedanput da se častim, nije strašno...i mislim da je to najjača prevara, na koju smo se svi pecali po sto puta, čvrsto ubeđeni da će to stvarno biti samo taj jedan put. A nikad nije bilo tako, taj jedan vodio je u još sto puta. Po mom mišljenju, period od tri meseca je sam početak procesa promene čoveka, bez koje nema ni izlečenja. Ako si i i dalje u programu psihoterapije(a to ti je itekako potrebno), ne odustaj i guraj napred, naravno uz oprez.

[istok]

Ma kapiram ja da sam na samom pocetku. Zato i pitam. Necu da se zajebem na vec dobro poznate fore. Mislim, ne zelim.
I zanimljivo je to sto sam i razmisljao o tome da obicno to i ide od "cascenja samo jedan put". Iskreno, pomalo je tesko pomiriti se sa cinjenicom i reci "ama bas nikad, nikad vise", ali izgleda mora tako...

[star]

Za većinu je najopasnije to početno samopouzdanje, kada si ubeđen da je kraj, a onda još ono dodatno: "sad sam pregrmeo najgore, čak i da se čačnem ništa mi neće biti, jer sam dovoljno jak da iskontrolišem potrebu". Ja se plašim još uvek. I uvek sam se plašila, premda od samog početka apstinencije nisam izbegavala "rizične" situacije i društvo. Imam prijatelje koji su narkomani i sa kojima ni jednog momenta nisam prekidala kontakt. Družimo se isto kao i ranije, jedino što nikada predamnom ne uzimaju drogu, to je neko "prećutno pravilo" kojeg se pridržavaju, iako nikada nisam zahtevala od njih, valjda misle da bi me iritirali time. Za sve ove godine, samo sam jednom došla u iskušenje da tražim ( ne znam da li bih i uzela), kada sam bila mortus pijana. Od tog dana sam prestala da pijem.
Genetska predodređenost?! Kažu da ima toga, kao što deca alkoholičara postaju alkoholičari! Međutim, šta je sa predodređenošću onih čiji roditelji, ne piju, ne puše ili se ne drogiraju? Po meni, psihičko stanje, trenutak, nedostatak obaveza i životnih motiva, kao i pokretača, pogrešno društvo, sve su to činioci koji dovode do narkomanije, pre nego "genetika"!

[rajouno]

rano je da bi uopshte mogao msliti chiste glawe,ja sam ti ziwi primjer da te ponese to samopouzdanje u pochetku,kao uspio si,skinuo si se,i nije bilo tako strashno..pa negdje u glawi prawish 'neswjesno' plan da cesh se ipak nekad u ziwotu opet chastiti,ali samo chastiti...to sam ja uradila posle prvog implanta ugradjenog 1 dec.,negdje krajem januara je trebao da istekne..ni jsa nisam imala rowce,ali sam od pochetka znala da cu pred isticanje tog implanta zawrshiti,i chastiti se samo tad..pa onda ugraditi drugi...pa opet nekad uzeti...i naprawila sam kako sam zamislila,mojoj srecii nije bilo kraja-kao uzela sam,super mi je,a 'nisam' u problemu.kao sutra cu nastawiti swe normalno.medjutim swe sam sjebala,i ta dwa mj. shto sam bila chista,sutradan me je otresla takwa zikra,morala sam chak 6 dana da se chistim od tog jdnog uzimanja..a da ti ne pricam o prokockanom powjerenju,bacenim parama...swako ponowno uzimanje nas wraca na pochetak,bar nas koji smo swjezi...i sta onda,opet prolazish pakao sa psihichkim krizama-jer neki receptori pamte taj osjecaj,dowoljno je da ih samo podsjetish..i wracaju te na pochetak.barem prwih pola god se nemoj chelichiti,jer josh nismo dowoljno stabilni..psihoterapija je dobar put.ja sam recimo sad mogla da budem cista 5 mjeseci,ali dr mi ne priznaje ona 2 mjeseca apstiniranja posle kojih sam naprawila samo taj 1 recidiw.znaci swe od pochetka,to mi je najteze palo,i jeruj mi sad mi ne pada na pamet da se chastim ni za sto god..jer dowoljno je jednom....i pa-pa.ndam se da sam ti pomogla bar malo,jer sam i ja razmishljala kao ti

[maslačak]

Dovoljan je jedan deo trenutka da zaboraviš svoju "čvrstu" odluku i svoju "moć".

Znaš i sam...

Baš kao i prvi put kada si ga uzeo...
Sećaš se?
Hehe, naravno da se sećaš. Ko to može da zaboravi? Svi se sećaju... Ko je tad razmišljao?

Dovojno je samo da bude blizu, dostupan. Stvarno ili u glavi - svejedno je!

ZATO - prepusti se svom blokatoru (kao što i jesi) neka on radi svoj posao za tebe, a ti probaj svoju strast prema da zameniš, odnosno, preusmeriš na nešto drugo, nešto što te čini srećnim, nešto što te ispunjava. Naravno, nije lako, u stvari - jako je teško, ali, najvažnije - proćiće vreme. Događaće se razne stvari.

Staćeš jednom, pogledaćeš iza sebe i shvatićeš da si drugi čovek i radovaćeš se iskreno tome.

Pusti blokatore da rade svoje dok ti hodaš po ivici poznatog ti ponora i probaj, samo probaj da nađeš samo tvoje, ali neko drugo zadovoljstvo.

SVE NAJBOLJE ! ! !

[Sonja]

Samo to sto razmisljas toliko duboko o tome vec je alarmantno. Necu da ti pametujem, svi imaju takva raymisljanja, stalno, ali to je normalno.
Nego ti se potrudi da mislis o OVOME SADA, a pusti ti yasto se drugi vracaju.
Cim raymisljas o takvim stvarima, govore o visku tvog vremena ya glupe misli. Usmeri vreme i energiju na nesto drugo, ispuni sebe i videces kako ce takve misli nestati.
Kada si ispunjen sobom i svojim vremenom, veruj mi da ti sve redje pada na pamet, a doci ce i taj dan kada ces se pitati sta si ti radio u svemu tome, a ne zasto bi se vracao!

Glavu gore i ne broji sitno do kada ti istice blokator!!!!!!! Kao da odbrojavas sebi dane, nadji nesto sto si oduvek zeleo a sada imas priliku da to i ostvaris.

Glavu gore!


Veliki poydrav


S

[istok]

@Sonja

Na prvu loptu me je iznervirao tvoj komentar. Ali! Potpuno si upravu. Zato nastavljam dalje sa implantima da i vreme odradi svoje. Pa sta Belzebub da. Hvala ti iskreno na post-u.

@m



Istok

[Vlado_M]

Evo, ja bih mogao da vam posluzim kao primjer na ovoj temi, negativan, naravno...

Bijah cist 16 mjeseci. Sest mjeseci sa cijelim nalorexom na dan, 3 sa pola nalorexa na dan, 7 bez icega... I jebote, bi opasnost za Novu godinu - izdrzah. Po onda Bozici i slave - podnijeh...

I onda jedan obican dan krajem januara. Setam ulicom i vidim klince kako se seme... Znam to. Prepoznajem. I padne mi na pamet.

Nisam tog dana. Vec mozda treceg. Recidiv sa predumisljajem. Zavrsim prvi komad. Pa onda odmah zavrsim gram... Pa pet grama... Pun para, jebeni idiot. To je kao da samoubici date pistolj u ruku.

Prije devet dana odlucim da je bilo dosta, da stvari klize iz ruku, da posao pocinje da trpi, da su me starci i prijatelji provalili, da na basketu ne mogu 5 metara da potrcim, da se tresem od straha da li ce se diler javiti kad ga nazovem i tako to...

I evo me danas, deveti dan kako sam cist. Ostala jeza i ostala nervoza. I blagi uzas kad se sjetim sta sam sjebo. Kakvu priliku propustio i sad ponovo moram naprijed, onim jebenim sitnim koracima.

Kontam da je problem u tome sto se u mom razmisljanju nista nije promijenilo za 16 mjeseci. Jednom kreten, vazda kreten... Nalorex je umjesto mene govorio ne.... Ali, da li to onda znaci da moram jebeni nalorex piti cijelog zivota ? Ili da cu kao star magarac, nekad 2021. u junu ponovo da se nakacim ? Kako sad sebi uopste vjerovati ?

Jebiga...

[arhandjel]

Nikad ne znas sta te ceka iza krivine , zar ne?
Zato ne rizikuj , ne budi budala kao ja , na blokeru po 8-9 meseci , svojevoljno, pa krene poznati crv da rovari. Pocnes da brojis dane kada je kraj sa blokerom. Pa recidiv , to je ono , samo jednom da se castim - i kraj.
Nema toga , posle je samo ista muka opet i iznova. Zato sada pijem bloker kao vitamin obican , da bih bio siguran fizicki. A psihu razvijam radom , preokupaciojom , ljubavlju , zeljom za zivotom.
Zato svi koji se borite , samo napred!!! Narkomanija je obicna bolest i izleciva je kao i svaka druga. Pustite malogradjanstinu i njihova sra.na!!!