Forum za podršku u oporavku

Malo sam čitala po forumu, u početku više na nagovor. Sad iz gušta, nekako ste mi se svidili... Depra, crnilo, bezvoljnost, nema nade, svjetla, sve je tmurno, nema izlaza, nade, vjere, ufanja....Anyway, moje vječito pitanje je: Kako se boriti s depresijom?? Vjerojatno svi vi imate sebi svojstvene sisteme, pa bi možda bilo dobro da ih podjelite jedni s drugima. Evo, da počnen:
1. Skuvat malo čaja
2. Stavit neku življu mjuzu, i nać si neku zanimaciju (iako ti se ništa ne da!)
3. Prisilit se razmišljat tipa: nemože bit oblačno zauvik
4. Dalje neznan jer san još uvik nesposobna borit se s takvin duševnin stanjem. Bio bi lipo kad bi vi napisali šta radite u tim situacijama, možda neko prova i vaš sistem.... Pogotovo neko ko nema uopće ideju šta radit kad ga uvati... ka na primjer ja... [shot]

To o chemu ti pricas je bezvoljnost, apatija, letargija...depresija je nesto drugo i najuspesniji nacin lecenja iste je antidepresivima, psihoterapijom, sportom...znaci ako takvo stanje traje malo duze, obavezno se obratiti lekaru opste prakse koji ce da vas uputi dalje specijalisti ili ako proceni da nije toliko ozbiljno, sam ce da prepise neki lek. Odredjene psihicke bolesti koje laiku mogu da izgledaju kao depresija a nisu, se javljaju zbog hemijskog disbalansa i jedino ih je moguce lekovima drzati pod kontrolom i zato je poseta lekaru toliko vazna. U krajnjem slucaju- zasto se muchiti kad postoje ljudi kojima je posao da vam pomognu u takvom stanju a i lekovi su tu da olaksaju. Ne kazem naravno da za lekovima treba posezati za svaku sitnicu ali ne treba ni praviti bauk oko antidepresiva jer je dokazano da mnogo vecu stetu ipak moze da napravi njihovo ne uzimanje.
Kad sam bas, bas neraspolozena a to je jako retko, kao prvo odvedem dete kod babe i dede a ja nakupujem gomilu slatkisa, paket vutre i 5-6 piva, zatvorim se u kucu, klopam, duvam, pijem, slusam muziku i cepam neku pucachinu. Ali ne treba preterivati, ja to radim jednom u mesec dana ali zato ostatak meseca zivim zdravo uglavnom.

Maya, nešto me i nisi baš impresionirala tvojim receptom...Kad bih jedanput upao u taj fazon vađenja iz bedaka, u roku od tri dana bio bih u istom fazonu kao pre šest godina. Stvarno ne znam tvoju priču ali mene danas u bad stanjima iskuliraju neke druge stvari: devojka, šetnja pored reke, fudbal sa ortacima, odlazak u bioskop ili pozorište, priča sa ortacima, pravljenje neke dobre klope......... Mada, iskren da budem, više i ne znam šta su bedaci, onu rupu u grudima nisam osetio već pet godina.

...ja da napravim ovo što i maya,poslije toga,bila bi u još većoj depri...i ko zna u čemu još...
No,kod svakog je to drugačije...

Fizičku aktivnost bi definitivno preporučila svima...bilo kakvu i bilo kakvog inteziteta...

@ sasha-ex, ni ja ne osecam onu rupu u grudima, konachno je prestala da postaji od kad imam dete. Rodjenje deteta ulilo mu je neku posebnu snagu i energiju, uchinilo me ponovo zivom i zdravom i kod mene vise uzimanje dopa uopste nije diskutabilno, ja ZNAM da nikad vise necu da ga uzmem zato i mogu ponekad da zapalim joint bez straha da ce da me baci u paranoju. A dok sam bila na dopu, mrzela sam vutru najvise na svetu, nisam kapirala taj fazon. Tek neke dve godine posle skidanja sam se usudila da zapalim (bila sa bivshim muzem u Amsterdamu) i bilo mi je super. Ja radim 4 sata dnevno a ostatak vremena provodim sa petnaestomesechnim dechakom koji je hvala Bogu zdrav, napredan, glasan, aktivan, ima faza kada se budi po 100 puta nocu, sad je u fazi da vristi i histerise za svaku sitnicu, sama ga odgajam i meni je s vremena na vreme stvarno potrebno da 24 sata budem sama i opustim se onako kako mi prija. A za svakodnevno oslobadjanje od stresa i meni najbolje pomazu radnje tipa- spremanje klope( 5-6 dana u nedelji kuvam), duge setnje i zajebancije po parkovima sa klincem, chitanje, pisanje...ja sam odluchila da ne budem celi zivot rob svoje nekadasnje zavisnosti i da me ne bude strah da radim ovo ili ono da me nebi navuklo ponovo na dop. Moj zivot ide dalje, toliko jos toga ima da se dozivi, proba..

Mayo, nisan mislila na depresiju ka bolest, nego povremenu tugu i prazninu koju, smatran, svi tu i tamo osjetimo. Šta i ne bi bila baš bolest u stručnin terminima...

slazem se sa sasom...sve sto si naveo i meni je pomoglo da iskuliram depru...

e chill_out...pa ne bi ni bilo normalno da bas nikada ne osjetis tu prazninu...

Naravno da ne bi. Zato pitanje je, šta napravit kad dođu crni dani...

nEMAM ODGOVOR...sLAŽEM SE SA Mayom....
Ali što se mene tiče...teško da se može pomoći u tim trenucima.......