Forum za podršku u oporavku

cao svima!evo visim na ovom forumu vec nekoliko dana i citala sam nekoliko ispovesti i neverovatno koliko sam se pronasla, iako nisam imala dodirnih tacaka sa drogom, znaci nikad nista nisam probala..ali ja imam jednu drugu vrstu droge- HRANA. i evo vec 3 godine se drogiram hranom, i imam iste krize ali bukvalno iste, kao i vi sto imate illi ste imali, i nikako ne mogu da se izborim sa tim. svaki dan moram da uzmem odredjenu dozu hrane da bi se osecala ok, a fora je u tome sto se posle toga uposte ne osecam bolje i svesna sam toga, ali neverovatno koliko me i dalje tera da je uzimam iznova i iznova...ja se stvarno vama svima divim kako ste uspeli da se izborite sa drogom, meni uopste ne polazi za rukom. isla sam do skoro i kod psihijatra i pila antidepresive, ali ja se ne mrdam sa mrtve tacke. zivot mi je skroz otisao u out, znaci sve fax, ljubav itd... prosto ne mogu da verujem kako hrana moze da sjebe coveka,isto kao i droga, s tim sto hranu moras svakodnevno da uzimas, hteo ti to ili ne, a meni bi bilo najlakse da je vise nikad ne okusim, jer cim dodjem u dodir s njom sve pada u vodu...ja vec poslednjih 5 godina imam problema s hranom, prvo ne uzimanje-anoreksija,pa sam se jedva izvukla iz toga i sad nenormalno uzimanje-kompulzivno prejedanje. i verujte mi isto imam rovca u glavi koji me ubija, i iste krize, skroz sam se pronasla u vama...pozzz

Ako povracas nakon tog prejedanja onda imas bulimiju...veliki broj osoba sa bulimijom ili anoreksijom umiru od zdravstvenih problema ili zavrse sa suicidom...
Treba ti klinicko lijecenje zatvorenog tipa...bar nekoliko mjeseci...

Hrana je jedna od primarnih potreba svakoga coveka. Dop zadovoljava tu primarnu potrebu, isto kao i potrebu za toplotom i seksom. Ako ti se jede - jedi! Nemoj muciti svoj organizam glupim dijetama, a svoj mozak jos glupljim slikama "idealnih zena". Bash mi neshto pada na pamet ustanova zatvorenog tipa... Zatvorish se u nju i stvarash vlastiti univerzum u kutiji za shibice. Mada, neshto mi se chini da veliki gradovi nisu projektovani za tako neshto... Toliko.

nemam bulimiju, jer ne povracam posle toga, to je tzv, kompulzivno prejedanje.
nije to bas tako lako razmisljati "ako ti se jede jedi", jer se ne radi o normalnoj potrebi za hranam, to ti je potreba za hranom, koja se ne moze zadovoljiti hranom, znaci ne normalno... uzmem hranu u ogromnoj kolicini, anesteziram se, i cim osetim da mogu jos uzimaj jos. zavisna sam od hrane, ne postoji nista van toga.

Trebala bi u svakom slucaju kod psihologa ili psihijatra ici koji ce ti pomoci otkriti zasto to radis i sto to hranom kompenziras?
Tvoj problem je sto too much jedes? A, kakva si s svojim odnossoom prema tijelu? Da li si zadovoljna svojom slikom u ogledalu?
Trebala bi obraditi paznju u kojim situacijma ase tjeras jesti i prejesti?
Samokontrola?

pa trenutno nisam zadovoljna svojim telom, jer sam celog zivota imala ok liniju, i kad je nastupilo ovo ugojila sam se 20 kg, i nikako ne mogu da verujem da sam to ja...samokontrolu sam totalno izgubila i tako...karakter na nuli...bzv inace sve ovo je nastupilo zbog smrtnog slucaja u porodici...

eto nas i do uzroka problema

kako se to odrazilo na tebe? sto si osjecala sto ti je prolazio sto ti je i dalje u glavi? odgovor je u tebi draga hihi
Savi, ta hrana ti je samo tvoj stit od svijeta i boli i svega negativnost ali i sama znas da je to fake i da nema od tog nista
pa ja sam izgubila i vise od 10godina u heroinu zbog te ogromne boli i Potrebe za zastittom koju mi nitko nije mogao ili htio pruziti pa mi ju je droga kao dala ali mi je vis e uzela

e pa upravo tako kao sto si i rekla, samo beg od svega,u jedno veliko nista. i 1000 puta sam sebi rekla e nema vise tako, od sutra krecemo od pocetka, ali meni nikako da svane taj dan kad cu se pokrenuti, spucala me depresija, i tako zatvorim se u sebe, ne izlazim nigde, kljukam se hranom i kao super mi je, a samo sebi kopam jamu.. i svega sam toga svesna, i nikako da se pokrenem...

A, da li uopste znas sta je ta inicijalna kapisla koja bi te mogla pokrenuti? Nije valjda da si upala u taj trip: Ne napredujem, ali ni ne propadam... Niko me vishe ne moze izdvojiti kao trulu dasku iz beskrajne tarabe...
POKRENI SE! Novi ljudi, nova iskustva - promena. Nemoj biti toliko nezadovoljna samom sobom...