Sve sto zivi na ovome svetu neki oziljak ima...
Da nisam rodjen za poetu,
bio bih medju lopovima.
Slabacak i nizak, ali uvek prvi medj decom u tuci
tako cesto sa nosem u krvi
u predvecerje vrac'o sam se kuci.
Govorio sam, ali nisam plak'o,
uplasenoj majci kad mi dodje:
NISTA, O KAMEN SAMO SE SPOTAKOH,
A VEC SUTRA SVE CE TO DA PRODJE!
Pa i sada kad u krvi nema vatre sto je znala da je draga,
preko mojih se preliva poema
ona ista drska, divlja snaga.
A, po zlatu mojih reci svako, po recima sto se divno viju,
prepoznati uvek mozes lako
vetropira starog i deliju.
K'O I NEKAD-SMEO SAM, A KOSA I KORAK SU MI SASVIM NESTO DRUGO,
NEKAD SAM IS'O KRVAVOGA NOSA,
A SAD SA DUSOM KRVAV IDEM DUGO.
I ne govorim vise krvav tako, majci -
vec rulji koja zla mi dodje:
NISTA, O KAMEN SAMO SE SPOTAKOH,
A VEC SUTRA SVE CE TO DA PRODJE!
SVE STO ZIVI NA OVOME SVETU NEKI OZILJAK IMA...
Moderator: sanela