Forum za podršku u oporavku

svako ima svoj kisni dan.dođu tako oni dani kada se osjecas bedno,đandrljivo,usamljeno,i potpuno iznureno.dan kada ti se cini da si mali i beznacajan,i kada ti sve izmice.prosto klones.i cini ti se da je nemoguce makar i poceti nesto.takvim danima mislis kako svako zeli da te zgrabi.to ponekad i nije tako lose.uhvati te neki jad i neizdrž.pa besomucno grickas nokte ili za tili čas pomahnitalo slistis tri parčeta čokoladne torte.takvim se danima osjecas kao da plutas u okeanu tuge.čini ti se da čes svakog časa briznuti u plač, a neznaš ni zašto,i kao da potpuno besciljno lutaš sopstvenim životom i neznaš koliko ćeš još moći da izdržiš,i dođe ti da vikneš-neka me neko upuca vec jednom.ne treba mnogo da ti se to desi.probudiš se i nisu ti sve na broju,otkriješ nekoliko novih bora,i novih kilograma,ispadnes glup u društvu,ili očekuju od tebe da budeš ono što nisi.možda ti glava puca suha su ti usta,to je suludo,jer imaš samo jednu mladost i jednu starost.ko zna kakva nas čudesa čekaju iza ugla.ne zvuči loše,a.ali čekaj to još nije sve.