Forum za podršku u oporavku

Pedja357 wrote:Pa, zar ovde da se najdemo... Kako je svet mali... i ostale idoitske postapalice.

izvini, a kome se ti obraćaš?

sanela wrote:

Pedja357 wrote:Pa, zar ovde da se najdemo... Kako je svet mali... i ostale idoitske postapalice.

izvini, a kome se ti obraćaš?

Zelenoj! Naravno, ako smatrate da je to ok???

hehe, ma okej je, samo je zeleni djevojka

zeleni wrote:da... jebiga. moja keva mnogo pati zbog toga. stalno place i kaze kako je promasila zivot. a meni onda dodje da me nema. tuzno. bas tuzno. obrni, okreni, ona nema veze sa mojom gudrom. ic. al ja ni to ne mogu da joj objasnim, kao ni ono oko poverenja. mnogo sam joj zla nanela. a ona je i dalje tu. kaze, mame za to sluze. zato me i hvata panika od tog njenog poverenja. da ga opet nekad ne prokockam... ma bulaznim.
dobar ti nick - leptir.

E,moja Zelena,tuzno je sto i pored ovih dobrih saveta,koji su krajnje dobronamerni, sve to tako ne ide. Prvo, ni jedna od dve osobe koje su veliki borci sigurno u svojim zivotima,nisu iskusili-ne mogu se (hvala Gospodu),staviti u nasu poziciju.
Sta mu sada to znaci!? Pa,one grize savesti koje nosimo sa sobom zbog svih zala koje smo naneli roditeljima, sebi ...ect. Onda nase velike probleme sa samim sobom, pa ostecenje ,neuroloska ,fizicka i da ne nabrajam vise (a,mogao bih da razgovaram na tu temu dugo i kvalitetno,bar bih voleo da tako se dogodi jednom

Klara,kao majka koja je uspela da izvadi iz ovih g....a svoju cerku,sa kojom se bori protiv Hapatita C,je mozda i najblize nekom ili necemu sto mi osecamo.
Ali,Klaro Vasa cerka je mlada usla ,na svu srecu mlada i izasla iz svega ovoga. Setite se kako nije htela da razgovara,pa zatvaranje u sobu i ono sto samo vi znate. Pa,to je sve to slicno,samo sto je ona mlada i nije uspela da svesno i malo ozbiljnije razmisli o celoj problematici,bas kao sto smo se mi godinama zakopavali.
Ocigledno je da je Zeleni devojka vrlo samosvesna sa duzom apstinencijom kao i nekim lecenjem koliko sam ja shvatio,iza sebe ili je jos u njemu.

Grozne su stvari koje mi nosimo u sebi. Da li ce ikada da se stvarno vrati poverenje,da li cemo ikada zavoleti sebe,mozda i prvi put ,sve je to toliko neizvesno. I,svi koji se lece na "otvorenom" imaju skoro ista pitanja,ne ista naravno,sami sebi,okolini,celom svetu.
Sto ce reci da malo ozbiljnije ,dublje i sveobugvatnije sagledavamo ovaj svet nego ljudi koji nemaju ovaj problem. Zasto je to tako!? Vi imate jedan ustaljeni ritam i pravac zivota,sa ovim i onim problemima. Kako egzistencijalnim,intimnim,sa okruzenjem,jednostavno jedan svet u kome Vam je manje vise sve poznato i gde tesko sta novo a kapitalno moze neocekivano da se dogodi,nedaj Boze neke boleti i neprirodne smrti!
Mi se ucimo da zivimo sa svime time,plus nas privatni pakao. Pa,svako jutro sam se budio,u bilo kojoj apstinenciji i u bilo kom lecenju sa gomilom fles filmova nepovezanih,koji samo pice kroz glavu,a predstavljaju "Bozanstvenu komediju"!
Ne znam, mozda negde i gresim ali je manje vise tako!
Sta ce mi poverenje,ja zelim svoje poverenje od samog sebe. Kao i samopostovanje,ljubav prema samom sebi,sve ono sto sam i zaboravio da postoji!!
Toliko!

Mogao sam i zeleo jos da napisem ,ali mi je malo i neprijatno da upadam sa kilometarskim tekstovima!
Toliko!

Da, Leptire u pravu si moja je kcerka to mlada prolazila, ali je bila i tvrdoglava i bilo je situacija kad jednostavno nisam znala vise sta ciniti, kako reagovati. Lijegala sam sa tim kosmarom u glavi, ne nalazeci po cijelu noc rjesenja (a morala sam ujutru ici na posao kao odmorna, jer radim prilicno odgovoran posao ...itd). Nisam sebi dozvoljavala ni na trenutak da pokleknem-znala sam da negdje postoji neko rjesenje i da ga ja moram pronaci.
Urezalo mi se u tom trazenju rjesenja, da osoba koja pocinje apstinenciju i izlazi iz tog svijeta droge, mora sve iz pocetka, kao dijete koje uci da hoda, prica itd.U praksi sam vidjela da ovo ima smisla. Bez obzira sto je kcerka mlada i ona je imala neke svoje stavove za koje je mislila da su totalno izgradjeni i nepromjenjivi. Polako, vremenom, uzajamnim radom uz potporu strucnjaka, sve se to pocelo mjenjati (ne zaboravi da je ona imala i bulimiju-takodje jako teska bolest, ali je lijecenjem narkomanije i to je u isto vrijeme lijeceno, jer su uzroci isti). Mjenjajuci svoje stavove kcerka je polako pocela da se navikava na samu sebe, drugaciju od one iz vremena opijata, uz to je islo jacanje sampouzdanja i sto je najvaznije pocela je da voli sebe .
To sto spominjes grizu savjesti-pa bas zbog te grize savjesti ja sam u njenim ocima procitala neku, hajmo reci, mazohisticku poruku u stilu: »De, me mama kontrolisi, ne daj mi previse slobode, kazni me za sve sto sam cinila-pomozi mi da operem te grijehe!« Zvuci cudno, ali ja sam tako razumjela. Naravno da nisam bila dzelat svom djeteu, ali sam znala da je kontrolisem (smatrala sam to svojom obavezom i zadatkom, da njoj pomognem), ali uz to je bilo puno ljubavi, razgovora, drzale smo svoje duse kao na dlanu (ja sam njoj bila sva posvecena, a morala sam praviti i balans da sina ne zapostavim i sve ostale obaveze). Bitno mi je bilo to podizanje njenog samopostovanja i da ona sebe zavoli....I poslije svega mogu reci-zahvaljujuci nasoj upornosti, pomoci strucnjaka i ovom forumu-uspjele smo u tome!
Osvrcuci se na komentar Zelene upucen Neveni u stilu: »Polako sada, ne leti, stani na loptu...« ja to gledam da osoba koja pocinje ozbiljnu apstinenciju, zaista jedno vrijeme mora biti izolovana od drustva, okolnog svijeta kako bi se suocila sama sa sobom i onda da polako pocne odbacivati od sebe sve ono lose sto je u svjetu narkomanije stekla. Bolan je proces, muci griza savjesti, radi rovac, najmanji neuspjeh vodi misli da se sve napusti, ali uz podrsku roditelja, uz velicanje i najmanjeg pravilnog koraka ucvrscuje se volja za jos i jos pozitivnih pomaka i sve se blize uspjehu...I ja rastegoh pricu, a sve trudim da budem sto kraca...
Jos samo ovo:-budite sigurni da roditelji nisu zlopamtila! To sto ste im nanosili bol tako lako se zaboravi onda kada se onako jaki, razdragani, puni pozitvne energije i naravno cisti od svakog vida opijata osmjehnete tom svom roditelju!
PS.Zelenoj bih preporucila da pokusa mamu dovesti na ovaj forum ili da cita, a jos bolje da se ukljuci jer i mi suovisnici imamo mnogo toga reci jedni drugima, sto ceto i cinimo ovdje posredstvom pp.
PS-nadam se da vas ne zamara moja prica i da mozemo ovako iz dva ugla-ovisnika i suovisnika bar neke stvari rasvjetliti...Pozdrav

sanela wrote:

Pedja357 wrote:Pa, zar ovde da se najdemo... Kako je svet mali... i ostale idoitske postapalice.

izvini, a kome se ti obraćaš?

e, sanela, sorry, meni se obraca. to je moj Pedja! ja ne mogu da verujem da se on ovde stvorio. Srecna ja!
p.s. pocecu i u tu vasu Visu silu da verujem posle ovoga

zeleni wrote:

sanela wrote:

Pedja357 wrote:Pa, zar ovde da se najdemo... Kako je svet mali... i ostale idoitske postapalice.

izvini, a kome se ti obraćaš?

e, sanela, sorry, meni se obraca. to je moj Pedja! ja ne mogu da verujem da se on ovde stvorio. Srecna ja!
p.s. pocecu i u tu vasu Visu silu da verujem posle ovoga

ahaaaa, nisam skontala.... plavuša
mislila sam da je polupao lončiće

Hi, hi, nije polupao loncice... Srecna.

Klara bas mi je drago da ste napisali ono sto jeste,ser sam uvek za neki razuman razgovor ,pogotovo o ovoj vise nego komplikovanoj i kontraverznoj temi-bolesti!
pozdravljam Vas