drugarska se pjesma ori, pjesma koja slavi rad...................
.................da nam živi, živi rad.
Eh čitam ovo što sam napisala i kontam kako je zapravo teško riječima opisati sav očaj i bol koji su me proganjali u to vrijeme.
Imala sam osjećaj da se sve oko mene ruši i počela sam da gubim nadu da ću se ikad uspjeti skinuti s horsa...
Ja sam važila za ono baš nepopravljivu..........
Eh da, zaboravila sam napisati sa smo se vjenčali u međuvremenu...........ni svadba nije mogla proć normalno iako uopšte nije bilo puno gostiju....Bilo je hmmm.....kao da je Kusturica režirao...............
Dom za vješanje.
Ukratko završilo je svađom širokih razmjera, tuče, svekar se napio, i istjerao sve...................ma drama, na kraju smo i mi otišli, moji se šokirali.......uh.
Moja kuma kaže da je to do mene, da sam ja takav lik i da su oko mene vječito neke budalaštine.
Kaže da ona traži takve likove da ih ne bi našla..................ali nije to tema večerašnje emisije (again)
Na nekoj drugoj temi sam već otprilike opisala porođaj i to pa ću potražit i copy- paste
Uglavnom u Sarajevu smo isto tako ubrzo ostali bez para i gudre(koja je bila tako loša da smo je spucali za 3 dana). Iznajmili smo stan
I onda smo malo krizirali, malo se snalazili.
Ja sam po 17-ti put krenula na metadonsko održavanj, ali mi nije ništa pomagalo jer su mi radi trudnoće davali samo 30 miligrama, a meni to nije moglo skinut krizu.
Bila sam tako mršava da ljud skoro i nisu primjećivali da sam trudna u 9. mjesecu trudnoće. Uopšte nisam mogla da jedem ali ništa, šta god da stavim u usta, odma bi trčala da povratim............Svi se u trudnoći udebljaju, samo sam ja još više smršala.....i plašila sam se, oh kako sam se plašila za dijete.....pokušavala sam jesti na silu ali nije išlo, pojela bi tanjir čokolina dnevno.
Strah me je obuzimao sve više.
Noću bi plakala i vapila Bogu da se dijete rodi zdravo, nisam puno ni vjerovala da će od toga biti nešto ali to je jedino što mi je preostalo i ipak sam se u dubini srca nadala da ima Boga i da će učiniti nešto.
Ostali smo bez para brzo naravno i ležali par dana u najgoroj krizi,i neznam da li smo noć prije imali horsa,ali znam da to jutro nismo bili toliko loši kada me je zabolio stomak.
Probudila sam muža i rekla mu da me boli,da nije to to. Nismo imali love ni za taksi,nego smo se švercali trolejbusom, ja onako u bolovima,nikakvi.
Gore na KLINICI KAŽU : danas ćeš poroditi i da ostanem na porodiljskom. STRAH,nenormalan strah i suluda misao u mojoj glavi:"ma ne bi ja danas ipak, ja bi sad odustala."
Na prijemu mi se čini da im vidim gađenje i osudu u očima:"narkomanka","fuj,takvima bi trebalo zabranit da rađaju djecu". Eh kad barem ne bi bila sama,kad bi moj muž mogao biti tu sa mnom,ili neko ko me ne mrzi na prvi pogled. Ne mogu ja ovo,Bože pomozi mi molim te.
Smještaju me u odvojenu sobu,ne mogu da mi nađu venu,zovu neke doktore stručnjake da im pomognu. Kakva ironija,dolaze dvije doktorice koje su me prije par godina vratile sa operacionog stola zbog istog razloga. Bolovi postaju sve jači i češći,ja počnjem da vrištim,a oni me bodu onim ogromnim iglama sa svih strana.nema vene,i doktorici je više žao,kaže:"šta je mučite,vidite li da je djevojka ušla u porođaj"
Neki doktor me pregleda i kaže:ova će brzo,za par minuta dolazi drugi i kaže:"neće ona prije večeras",i odjednom svi negdje odoše,a ja kontam:ma ja ću poludit od ovih bolova i nadolazeće krize do večeras,ne mogu da podnesem više. Nemam pojma šta da radim,bolovi su sve gori i osjetim da moram da se nnapnem............Odjednom nešto je ispalo iz mene........
dijete
tišina
ne plače
Gospode pomozi molim te,
DOKTOREEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE
plač, živ je, hvala ti Bože
Uleću doktori,trka,frka,a ja ne vidim ništa samo to malo biće,5 prstića na rukicama i nogicama,sitan ali prekrasan.
Uopšte nije bio puno crven i smežuran. Bože pa on je divan,jel moguće da je to moje.
Moj sin se rodio savršeno zdrav,ni tada ni poslije nije imao simptome krize,a ja i muž smo dnevno uzimali 5 g.minimalno,kad smo uzimali,a da ne pričam o metadonu,nekih 30ml ja mislim oko 6 tableta,pa krizama,samomedikaciji i ko zna čemu još ne. Moj sin se rodio zdrav i ja sam znala da je to bio Bog.
Samo Bog je mogao da učini takvo čudo,učinio ih je on otad još dosta u mom životu,ali tako je počelo.
