EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

[dete svemira]

"Jedan čovek je pronašao leptirovu čauru. Jednog dana se pojavio mali otvor na čauri. Čovek je seo i posmatrao leptira tokom narednih nekoliko sati, kako se leptir bori da provuče svoje telo kroz mali otvor na čauri. Jednog trena leptir je prestao da se probija. Izgledalo je kao da je dostigao vrhunac svojih mogucnosti i dalje nije mogao.



Čovek je odlucio da pomogne letiru. Uzeo je makaze i odsekao vrh čaure. Leptir se sa lakoćom oslobodio čaure, ali je imao neizražajno telo sa malim krilima. Čovek je i dalje posmatrao leptira, očekivajući da raširi svoja krila. Raširena krila bi ojačala malo krhko telo leptira. Ništa se nije desilo. Leptir je proveo ostatak svog života gmižuci nerazvijenim telom i malim krhkim krilima. Nikada nije poleteo.



Ono što čovek, u svojoj dobronamernosti i brzopletosti, nije razumeo je da su uska larva i borba leptira da prode kroz mali otvor na njoj bili Božji način da se poteraju fluidi iz tela leptira u njegova krila, da bi ona bila spremna za let kada se oslobodi iz čaure.

Nekada je borba upravo ono što nam je potrebno u životu. Ako bi nam Bog dozvolio da proživimo svoj život bez ikakvih prepreka, to bi nas obogaljilo. Ne bismo bili dovoljno jaki koliko treba ili koliko bismo trebali da budemo. Ne bismo poleteli.



Molio sam Boga za snagu, a On mi dade prepreku da ojačam.

Molio sam Boga za mudrost, a on mi dade probleme da rešim.

Molio sam Boga za prosperitet, a On mi dade mozak i mišice.

Molio sam Boga za hrabrost, a On mi dade opasnosti da savladam.

Molio sam Boga za ljubav, a On mi dade problematične ljude da im pomognem.

Molio sam Boga za uslugu, a On mi dade mogućnosti.

Nisam dobio ništa što sam hteo.

Dobio sam sve što mi je bilo potrebno.



Kada dodemo do teškoca, problema, otpora, oni ce nas uciniti jačim, dovoljno jakim da svi mi možemo osloboditi najbolje iz sebe."

Da, život je lep.

[dete svemira]

pricao je o ljubavi prema Bogu i prijateljima koji su glasovi andjela.Pricao je o iskustvu i priznanju gresaka i o tome da nepostoji greh.Neke stvari koje su programske i nema veze sa crkvom kao institucijom.I sad radeci treci korak-dolazim do konfuzije-jer jednostavno-crkva je zakon a manastir je ljubav.I to je prvo sto me buni.Onda-moja porodica koja zivi u grehu i koja ne prihvata ni program ni monahovu pricu.U molitvi ti trebas da trazis oprost za svoje grehove a program i monah kazu da oprastamo sebi i da trazimo mir i snagu za danasnji dan.I sa odredjenim ljudima ne mogu da pricam jer oni imaju Boga koji ih kaznjava za ,,grehove,, a ja sam u manastiru i programu nasla mir za sebe i svoju dusu.Nasla sam ljubav i mir u sebi.VERUJEM u program i verujem u reci monaha i u ljubav prema mojoj VS.I toga trebam da se drzim.I to je moj put.

Pricao je o oprostu.Ne ljutim se vise na tatu.Ja ne mogu i sad vise nemam ni potrebu da mu bilo sta kazem.To je sad moja emocija.On je svemir za sebe,kao i ja za sebe.Prihvatam da je on moj fizioloski otac.Kao i majka sto je majka.Moje je da ih ne povredim ruznom recju.Da im ,,ne radim,, moralni inventar.Da prihvatim da moj otac nije znao drugacije i da mu oprostim.I ....nekako-ne znam kako-ne osecam nista prema njemu.Ni bes,ni ljubav,ni ogorcenje-nista od onih jakih emocija koje su postojale.Opet kazem-ne znam kako-ali vise ne osudjujem ni mamu za sve te godine koje su me klale i u kojima sam ja pokusavala delima da je kaznim sto nas nije zastitila.Sad-mogu samo da je zagrlim.Sve je ok.Ne moram nista da mu objasnjavam niti da mu kazem jos.Ako jednog dana budem zelela-reci cu.Ali-i ne moram.To je proslost.Kad dodje vreme-onda ce se desiti to sto treba.

Pricao je o smrti.Kaze da svako bice dolazi na ovaj svet i ostaje tacno toliko koliko treba.Onda se desi smrt.I onda dusa odlazi na nebo i telo se zakopava.To je samo telo.Dusa posle nekog vremena uzima drugo telo i nastavlja da zivi.Sad-sa te strane-onda nema bola.SVI ljudi-da ih ne nabrajam-su bili na ovom svetu i otisli.njihove duse su sad u nekom cvetu,ptici,detetu,coveku...i sve ide u krug...i nekako sam srecna sa tom pomisli-jer onda to znaci da je Mladen,Mirko,Marina...itd...mozda neki lep ruzicnjak ili jato roda koje lete na jug...a mozda i neko dete koje u ovom zivotu nece biti zavisnik vec....ne znam...sta god...

Puno-ali jako puno stvari se desilo koje ja nemam objasnjenje i samo mogu da prihvatim.Za 4 dana-ceo zivot mi je bio ispred ociju-bas to sto je trebalo.
Sad nastavljam dalje pitanje i vracam se u realnost i pozivam se na svoj zdrav razum.
Pitanje koje sam pocela da radim dan pre put je ,,kako VS radi u mom zivotu danas,,?
Radi.
Toliko od mene za sad.

[dete svemira]

Zveravi je nocas imao temperaturu 40.2
Noge su mi se odsekle u prvom momentu dok sam gledala kako se ziva u toplomeru pomera.
Onda-polako-zdrav razum-veterinar,andol-sad je ok.
Nit manjeg kuceta-nit vece temperature.
Nocas je dosao na krevet,legao mi na rame i spustio glavu kod moje glave-pa sve uzdise.Svaki otkucaj srca sam mu osetila.A uzdah-ko covek.
Moje malo divno bice...
Jubav...
Sad idem napolje,malo da se prosetamo...
Toliko za sad.Ja sam dobro.

[zeleni]

Zveravi je nocas imao temperaturu 40.2

Da nije Zveravi fasovao nekog krpelja? Moze da bude veliki problem ako se ne primeti na vreme...
Saljemo ti jedan cyber poljubac za Zveravog. Moj pas i ja.

[dete svemira]

Sumnjala sam na to,ali izgleda da je samo neku bolestinu pokupio.No,dobio je dve bocke i sad spava.Sutra jos dve pa cemo videti.Kaze-usput-da nije krpelj-posto od njega ne spada temperatura.
Jezivo mi je bilo da vidim kuce od dve i po kile i temperaturu preko 40
Ali-ok.
I hvala ti.

[dete svemira]

Nesto sam malko izgubljena zadnje vreme.
Posvadjana sam sa nasim i obicnim svetom.Sve me nervira,izvlaci iz cipela.Pocela sam opet jako da psujem,za sekund planem,razgorim se i ugasim.Malo sam tuzna i razocarana-u sebe-mozda se lupam po glavi-ali deo mene Vice-idemo dalje,a deo mene se povlaci u izolaciju i plasi se.
MOzda je strah od cetvrtog koraka,mozda od vezivanja za nekoga,Opet-po pitanju posla-tu se ne plasim.Znam da ce doci-bas kad bude trebalo.A mozda je to sto radim bas sad predaju-pa mi je tako sve pomesano-moja-Bozija volja.Sta je moje-sta nije.Sta je dobra odluka-sta nije.
Sve u svemu-danas sam se onako lepo isplakala.Iz nemoci,besa,ljubavi-nemam pojma iz koje emocije.I mislim da bi jos mogla da placem.MOzda cu posle.
Skajp mi je vrisnuo,sa mamom je dogovor da nema telefoniranja sa fixnog,pa mi je zatisije i kod telefona.Da kukam i jaucem-ne vredi-jer niko nema sta da mi pomogne-jer je sve u koraku,prici,pisanju-a ne mogu se naterati da bilo sta vec nedelju dana.Od nespavanja,losih snova-pa preko setnji-jako naporna nedelja-i sad sam jos ostala kuci i nisam otisla za NS na sastanak.Mrzim NS ali mi JAKO treba sastanak.
Tako mi je dosta....
Dosta mi je da sam sama.
Dosta mi je kad nisam sama-da sam sa ljudima koji UVEK znaju STA JE NAJBOLJE ZA MENE-koji mi urade moralni inventari koji vide kako sam ja lose i losa-sve bazirano na proslosti-JB ih materijali svet i svi normalni tj obicni ljudi....DOSTA MI JE!!!!!
treba mi sastanak,treba mi skajp.....

[zeleni]

hej,
meni prija mir koji osetim kada procitam tvoje postove. osim ovog, jasno. Kako ti je Zveravi?
Meni moja B. i kad sam u najvecem bedaku izmami osmeh na lice. Ona mi donosi mir. Bolji mi je prijatelj od vecine ljudi koje poznajem. Ne osudjuje, ne komentarise, ne ocekuje, ne kalkulise, ne zamera... samo voli.
volela bih i ja da ti budes dobro.
to sam htela da ti kazem.

[dete svemira]

Hvala ti hvala

[dete svemira]

Nesto sto sam nedavno cula je ,,NAPREDAK-NE SAVRSENSTVO,,

Sa jedne strane-ceo zivot je bio-ili jako dobro-ili jako lose.
Ha,da-dobro dosla u program,u svoj korak i u svoj zivot.
Ok je da me neko s vremena na vreme izcima,iznervira.Ok je i da placem.Ok je i da ne prihvatam.Ok je i da me razbija ego i da se lupam i po ledjima i bubrezima.A opet-to je sve put ka rastu i odrastanju.
Ok je i da me nervira da slusam o mom ocu i bratu.
Ok je i da moji baka i deda(od 70god) zele pra-unuce od najstarije unuke.Ok je i da cela familija zna sta je najbolje za bilo koga.Ceo zivot su znali.To je njihovo ludilo.Ne moje.
Moje ludilo je zavisnost i brdo obrazaca ponasanja koje trebam da menjam-polako.
Sve je to ok.Ja zivim...Sve ce da dodje polako...Polako je dolazilo ovih godinu dana,polako ce dolaziti.
Nemoram biti savrsena.Moram biti-JA.I moram verovati da je sve ok.I jeste ok.
Napredak-ne savrsenstvo.
Idem dalje...
Nebo je prepuno zvezda...Divno je...
Upalicu svecu na terasi i pisati korak.
zadravo,zdravo...

[dete svemira]

I dalje nista od posla.Kaze-jos 15 dana da se saceka.

Ok,strpljenje.
Nemocna sam i ne mogu da budem ljuta,besna,ogorcena...
Sve je to ok.