Forum za podršku u oporavku

Pričali smo malo danas o svemu...i umesto da njegov mozgić počne da izmišlja raznorazne šemice "za preživljavanje"- otišao je da :namešta nekoj ženi roletne(proverila! ),a zatim nekim gastarbajterima da odradi neke tetovaže...ostala sam bez teksta
možda sam "kvarna"ali ga držim na nekom bezbednom odstojanju(po moje srce),ništa mu ne obećavam,ali ga podržavam u toj njegovoj nameri da krene nešto normalno da radi...pa, videćemo..
Evo,sad kad je pošao da tetovira,poveo je in ćerkicu i Makija sa sobom..da mu prave društvo...a,malečka ga ne ispušta iz vida,pravi mali"tiranin",gora je od mene (po pitanju kontrole)kad smo živeli zajedno..a umesto njegove(uobičajne)reakcije u tim slučajevima:izliva besa,negodovanja i bunta...:ON SE SAMO SMEŠKA-I NA SVE PRISTAJE?! Pomisliću da mu nije "dobro"...u pravu je "PAPPA" ..PUSTIĆU DA SVE IDE SVOJIM TOKOM..PA VIDEĆEMO...

Inače,sinoć sam opet imala jednu od onih(klasičnih) scena ,ovde kod mojih...ponovo sam prsla na kevu ,rekla sam joj na kraju:"Tvoje je pravo da brineš,što se dopa tiče,moje je da ti te brige skinem sa vrata ,makar test radila svakog meseca,..ALI ;TI NEMAŠ AMA BAŠ NIKAKVA PRAVA NAD MOJIM SRCEM;niti je moj život glina u koju možeš da umešaš prste i oblikuješ ga po svojoj želji..odavno sam "pečena",a ti me zapravo i ne poznaješ-nimalo...i malo si se kasno setila da izigravaš brižnu majku,a ni ja više odavno nisam "mala devojčica"... izgleda da joj je napokon došlo do mozga šta sam imala da joj kažem..mada je ,kao po običaju,sve što kažem izvrtala,i tumačila kako njoj odgovara...sve dok nisam prsla..i osetila je:žestoko počela da razmišljam da pokupim dete i odem bilo gde,samo što dalje odavde...JER JA SAM PO NJIMA BEZOSEĆAJNI SKOT ,ZBOG KOGA SVI ONI PATE,I MA KOLIKO SE TRUDILA-NJIMA NIJE DOVOLJNO!
Ali ...ne mogu da me izvedu iz takta -KOLIKO JA MOGU DA PODNESEM!

Ma..da budem iskrena...ne znam ni sama-šta da radim sa njim....
trudi se ,voli me...to znam...ali toliko toga se desilo...pa često pomislim:
"Ko zna šta mi sutra nosi?!"
Volela bih da sam kukavica..pa da samo pobegnem..ali to nikada nisam bila..ne umem da bežim..radije lupam glavom kroz zid,pokušavajući da se rešim svog straha,svog bola,..nego da jednostavno "potrčim",pobegnem o d svega toga...Možda sam luda,ali bežanje bi bilo: previše lako i jednostavno - da bi bilo "istinito"...a svestna sam činjenice ,da kad jednom nešto uradiš-kajanje potom,nema svrhe...
konfuzna i ja, kao i Halid!

Može se reći da sam danas pomalo umorna...u ponedeljak idem na kontrolu kod psihijatrice ,u utorak i sredu na šljaku,na vašaru na tezgi,sredjujem onu kuću koja nam je nekad bila dom,a ne znam da li će mojoj staroj sutra pasti na pamet da je proda...njima nikad ništa nije dovoljno...nikad nije ni bilo kada sam ja bila u pitanju...nisam nepravedna,samo realna i umorna.
Blente više(već nedelju i po ) ne pijem,nemam nameru ni najmanju da napravim neku glupost,samo pokušavam da stanem na svoje noge,ponovo,..valjda je normalno što mi to teško ide ....s obzirom u kakvoj sredini živim,i što se ovaj zatucani narod ovde okreće zamnom na ulici kao da su videli belog medveda...PA ŠTA :idem u zatvor-pa šta!
Bolje pandur za mnom-nego pop....imbecilno...misle:to našoj dečici ne može da se desi..a njihova draga dečica,još u osnovnoj školi gutaju eksere ko bonbone,šmrču šta stignu,...ali to su deca "uglednih "ljudi ovog usranog grada...i umesto da taj pogled zadrže za svoju decu,da bi neke stvari bar na vreme primetili...oni u svom dvorištu ne vide balvan-ali u mom im ni trn ne promiče...a sutra će se njihovi vajni prijatelji isto tako okretati za njihovom decom..i tako ukrug...ironija,,....

draga cokapeace,
ne nerviraj se oko takvih stvari. svugdje je isto. mi zivimo u malovecoj sredini ( banjaluka) ali ljudi koji znaju za nase probleme pricaju na sva usta o tome. svugdje je isto ovisnik je marginalac, svako sebi daje pravo da ga osudi, da prica o njemu i njegovom problemu a ne zna da se sutra moze desiti i njemu ili nekome njemu bliskom. Najgori su kreteni koji kazu " ja bih svoje dijete zadavio kad pocelo da se drogira"... a ne zna jadnik da mu dijete pusi joint od sestog OŠ. to je nasa realnost.zivim sa ovisnikom i strahujem da sutra istim putem ne krene i nas sin jer su sanse 99%, droga je na svakom cosku i nudi se.i nije stvar koliko si pametan da ne upadnes u takve probleme vec koliko imas srece da to zaobices.
bitno je da ste vas troje dobro, da je vas zivot ok a sta drugi misle...ionako ti nisu vazni.

Ma dobro sam ..za sada.. ...
ako ovaj haos mogu tako da nazovem..ali biću ja ok....

Ola Coko!Seljacina je uvek bilo i bice,to ne treba da te pogadja!Podigni glavu visoko,detence za rucicu i ponosno koracaj ulicama!

ma..sva sam šou..ali ne zbog seljačina...ni sama ne znam šta me sve stiže...možda depresija

odavno se nisam ovako loše osećala...što bi rekli :"Sve u rok službe..."

:smt056 bice bolje, uz tebe smo.