Forum za podršku u oporavku

azric...de nemoj ba...bice sve u redu...
to sto cete biti odvojeni je mala zrtva u poredjenju sa mogucnoscu da mu komuna stvarno pomogne...
znam da ti je tesko...budi jaka kao sto si i dosad...

hvala vam stvarno od srca! evo sad sam dosla od njega, on je jutros otisao.....juce je dosao po mene na posao i onda smo otisli kod njega. opet je uzeo na moje oci dop, bilo mi je grozno. mislila sam samo na to kako mu je to zadnji. oboje smo bili tuzni, iako oboje to nismo pokazivali. sve dok je bio sa mnom bilo mi je sve lako (kao da je on moj dop) a cim je otisao, zajaukala sam. i sad samo mi se place, evo ne mogu da prestanem, suze mi same teku. zasad nemam pojma kad cu ga vidjeti. znam da cemo se moci cuti svakih 14 dana po 15 minuta. al valjda to tek za nekih mjesec dana...
i sretna sam i tako tuzna istovremeno. al ne mogu prestati da placem. i da, zaboravila sam reci da smo se zarucili! eto, to mu je bila 100% garancija da cu ga cekati! a drugacije ne bih mogla ni zamisliti da ce biti! njegovi su bili presretni a ja nisam mogla da budem u njegovoj sobi sama jer bih odmah pocela da placem. htjela sam samo da odem otuda, iz njegove kuce, jer nisam mogla da budem tu, a njega da nema. jes da mi ni sad nije lakse. nisam ni znala da ce mi bas ovako biti tesko! :crybaby:
ja cu vjerovatno ovdje napisati citav ljubavni roman, al si ne mogu sad pomoci!

sad tako sjedim blejim u ovaj forum i sumiram ove zadnje 2 sedmice! tako se svasta izdesavalo, da je to ludnica! kao skino se bio.........i dosao ovamo! ja sam bila tako lose raspolozena, cak sam kontala da ga uopste ne volim vise. jer, sve mi je tu nesto "smrdilo". kao da sam imala neki predosjecaj, ne znam kako. i dan prije nego sto smo trebali poceti da zivimo skupa ja ga skontam! najprije je pocelo njegovim bljedilom (kriza) i povracanjem, nisam mogla nikako jos to da prihvatim. al onda prica o parama... i on mi sam prizna da nije uspio i da ne govorim njegovima nista, da ce sam uspijeti ovdje, ako preselim kod njega. ja sam ga podsjetila na nas dogovor i onda sam ga i izvrijedjala, nisam mogla vise, rekla sam mu da idem van a on nek lezi, lupa glavom od zid i crkne ako hoce! zakljucala sam ga u stan i otisla! poludjela sam bila skroz! nakon 5 sati sam se vratila u stan i mislila da cu zateci neki grozan prizor, ali on je samo lezao i buljio u plafon. nisam znala sta da radim. lezali smo i pricali, on je samo povracao ali nije imao neku zestoku krizu, samo ga je boljela glava i povracao je. sutradan sam imala 100000 misli i namjera u glavi: da ga zakljucam sljedecih mjesec dana, da ga kljukam tabletama, sve i svasta mi je padalo na pamet, samo da ide u komunu nisam mogla opet izgovoriti. onda su njegovi zvali i uradili to za mene. i on je poceo da pakuje stvari onako sav slomljen, joj kako mi je grozno bilo. bas na dan kad smo trebali da zivimo zajedno. otkazali smo stan i ja sam ga odvela na stanicu i trcala sam kao neka ludjakinja za autobusom. i tu noc smo telefonirali 2 sata....i sljedeci dana je dosao......i ostatk znate.....
uh sad mi je lakse....

...

joj kako mi nedostaje!

cao dobro jutro svima, samo pisem da se malo rasteretim, citavu noc sanjam neku komunu, kako sam dosla tamo kao u svrhu neke prakse. pukla sam vise. sve se samo nadam da ce ovah osjecaj praznine da nestane kroz koji dan!

Budi srecna sto je uopste otisao tamo,i nadaj se da ce kad izadje sve biti ok,ja vam zelim puno srece.

jesam sretna naravno, al me tako boli to sto nije uz mene. ne mogu da se suzdrzim te tuge....nedostaje mi....znam da je ovo najbolje rijesenje zasad

Naravno da ti nedostaje,verovatno i njemu nedostaju mnoge stvari i sve je to ljudska osobina nista ti pogresno ne radis samo budi jaka i sve ce biti ok,pozdrav

Hej Azric procice ta tuga, veruj mi...lagano navicices na cinjenicu da trenutno nije pored tebe...Nedostajace ti svakog dana jednako, ali bice lakse...
Ja sam svog dragog ispratila pre sat vremena...poceo je da izlazi na vikende...i dalje je tesko, i dalje me boli sto nije tu, nedostaje mi neverovatno...ali sam SRECNA...Presrecna sto cu ga imati pored sebe, zdravog i normalnog...bez dopa...
Bas smo sinoc pricali...mogao je u tom trenutku da lezi negde razvaljen od dopa ili da se po milioniti put grci u krizi, ali ipak je bio u mom zagrljaju, cist, zdrav, normalan...
Prolazi 9 meseci njegovog boravka u komuni, procice jos malo manje od toga dok ne izadje i nedostaje mi isto koliko i onog dana kad je otisao, ali znam da bi mi nedostajao jos vise da nikada nije otisao u komunu...
I zato na lice...