Forum za podršku u oporavku

P.S. ja sam pisala samo o stilu, koji obozavam!
(Osecam izuzetnu nadarenost i nacitanost coveka)...

Ne bih zelela da komentarisem tudji nacin zivota, svako bira sam svoj put.

Ljubi baba!

Vlado je moj stari drug!
Ako ti je lakše-ja ne verujem ni da ću u Crnu Goru...
A niti ću se opijati na zidiću na šetalištu i gledati pubertetlije...
I bolime zub-jako...
Pozz.

Vlado,to se zove : nepodnosljiva lakoca postojanja.

saša-ex wrote:A mene rastuzi, ne tvoje pisanje nego tvoj zivot...

ne razumem zbog cega te je to rastuzilo.koliko sam ja video u njegovom zadnjem postu,momak je prilicno zadovoljan sadasnjim stanjem(premda je uvek pesimistican)i prilicno je pun duha.ne razumem sale kakav ti to zivot vodis pa je toliko bolji od njegovog.sta,kao ako ne zivi po tvojim pravilima i kriterijumima zivota zbog toga je tuzno?daj,molim te...pa ne ispunjavaju nas sve iste stvari...to je sve individualno,pa prema tome ne vidim taj tvoj komentar kao da mu je tu mesto.pozdrav

Ne postoji univerzalni recept za srecan zivot. Verovatno se nekom ne bi dopao ni moj.Daleko od toga da ja zelim ili mogu nekom da postavljam standarde koje treba da postigne u zivotu.
A rastuzi me kad vidim da neko ko je vrlo sposoban(ne samo za pisanje), sa puno razlicitih kvaliteta, zivi i dalje u istom krugu u kome se nalazi zadnjih desetak godina, bez neke posebne zelje i motivacije...Ne verujem da je Vlada bas nesto presrecan...I nije mi samo tuzno kada vidim njegov zivot.Ima ovde jos puno divnih ljudi koji tonu. Vladi mi je lakse da napisem, znam da se nece uvrediti.
Voleo bih da nadje devojku, da dobije dete jednog dana, da ima svoju brokersku firmu, da pise o tome kako sa porodicam ide na letovanje...Ili mislis da treba da budem srecan sto se Vlada pojavio sa svojim postom i nasmejao nas svojim doskocicama? A zivot mu prolazi u navlacenjima, blokatorima i cirkanju...
Taj pesimizam i ravnodusnost i ja sam imao u svom zivotu. I nisam video nikakav smisao, pa cak nisam imao ni puno zelje da nesto promenim. I hvala Bogu, danas je sve promenjeno. I znam da je to moguce svakom.

Mislim da je Sasa sasvim u pravu... Onako, kad realno sagledam stvari, hladne glave. Nedjeljom sam u stanju da realno sagledavam stvari, narocito ako nemam para u dzepu za izlazak i napijanje. Sinoc sam pio, u ovom gradu je odrzan bal vampira (mrzi me opisivati, ali recimo da su seljaci sa okolnih planina sisli sa svojim manje dlakavim polovinama i igrali kolo i vristali i tukli se na ulicama)... Bilo je mnogo piva i smijeha. Hamburger kod trovaca poslije ponoci. To onaj sto se automatski pretvara u masne naslage i skladisti jednim dijelom oko pupka, a drugim na guzovima... Probudilo me je sunce i mokracna besika koja vristi, a docekala glavobolja, mamurluk i nervoza. U stvari, sinocni hamburger se nije uskadistio, cak naprotiv, izlazio je nekoliko puta danas iz mene, kao da sam pojeo cijelog samljevenog vola, a ne providni komadic mesa velicine zabljeg bataka... Ne bih sad ulazio u detalje kako je meso izlazilo iz mene, ali recimo da je sreca sto sam vec danima sam u kuci i niko poslije mene nije ulazio u WC. Velika sreca. Kao sedmica na lotu, skoro... I nisam se cijeli dan usudio odmaci vise od 10 metara vazdusne linije od WC solje. To bi bio prevelik rizik. Tragovi bi mi smrdili necovjestvom i to.

Mislim da je Sasa sasvim u pravu. Kad saberes utiske u posljenjih pola godine, istreses dzepove i besiku i crijeva, malo sta preostaje. Skoro nista vrijedno pomena. Cist sam vec nekih 6 mjeseci. Osim nesto kilograma i radnog staza, nista dadatno u zivotu nisam stekao. Postoje neki stari prijatelji i neki alkosi novi sa kojim pijem. Postoji plata desetog u mjesecu, ali ne uspije trajati do prvog narednog. Istopi je jako sunce, kladza i alkohol... Nemam neku zensku osobu vrijednu pomena pored sebe. Bude tu i tamo poneka stativa ili precka ili gol ponisten zbog ofsajda, ali nista vise. Ne zbog riba, naravno, ovdje ih ima u izobilju fakat. Poribljavanje se vrsi svake godine u oktobru mjesecu. Pustaju mladj iz Hercegovine, sarajevsko-romanijske regije, Crne Gore i Semberije ovdje na fakultete i to se onda izlovljava... Ne zbog riba, problem je u meni. Te probleme u sebu u posljednjih 25 godina pravo lose rjesavam. Na samom pocetku mi je dobro islo - plakao sam, pišao i kenjao, jeo i pio i cupao za kosu i stvari su solidno funkcionisale... Ali, kako odrastamo, tako se i zivot jebeno komplikuje i ako nisi u stanju da rjesavas probleme, ubrzo pocnes plivati u govnima. Ja plivam vec godinama, s vise ili manje uspjeha. Mozda se jednog dana desi cudo i ja ozdravim.

Sutra je novi radni dan. U petak sam bio mamuran, ali mi je poslo za rukom da donesem neke odluke i realizujem ih, tako da sutra hladim jaja... Prave efekte mogu ocekivati tek kad se vratim sa godisnjeg, sredinom avgusta. Na berzi je sada zatisje.

Kladio sam se na Srbiju protiv Crne Gore u vaterpolu. Znamo rezultat. Pravo sam se iznervirao. Pojma nemam ko su ti Crnogorci. Odakle poticu ? S Kavkaza ? Mandzurije ? Ili su pijano germansko pleme zalutalo u Dinaride i to... Morbidno je bilo gledati utakmicu.

Sad cu da se obrijem i spavam. Ujutro ce mi biti lijeno da se nakanim obrijati, kao sto mi je bilo lijeno juce i prekjuce.

Sutra ima neki tenis za kladiti se. Ima i kosarka i rukomet, odrzavaju se prvenstva za djevojcice mladje od 18 godina. Samo se budale mogu kladiti na tako nesto. To je u rangu trka pasa i to... Mislim, nidje veze.

Moglo bi se reci da sam donekle promijenio svoj zivot. Jos kad bi mi uspjelo da sebe promijenim... Jebiga.

Ne pijem do sljedeceg petka. Tad je Marku momacko vece.

Ej,ba Dovla nemoj tako "ko su sad ti Crnogorci?'...mislim da se vidjelo nocas

Samo da ti se javim i pozdravim.
Nadam se da mi nije fula sto sam propustio drmoguz,ovaj put ni sa distance nisam posmatrao narodno veselje...?!

Ej Rajouno, jasno mi je ko su Crnogorci. Ne svidjaju mi se. Imam osjecaj da nesto zaboravljaju.

Yugo prijatelju, nista nisi propustio. Meni je drago sto si ziv.

Nesto razmisljam o ovim ispovjestima. Kontam da je pravo dobro sto postoji stvar koja se zove ispovjest. Mislim da bi svako ljudsko bice trebalo da posjeduje svoj kutak negdje, da u njemu do mile volje bulazni i tripuje i sere, ma koliko nemalo sta da kaze. To je dobro za nasu mentalnu higijenu, za iskupljenje i vitalnost; bolje od samoubistva, pomaze da se iz sebe izbaci sva negativna energija akumulirana tokom redovne dnevne kazne, bez previse roditeljskih suza. U sustini, sto vise postoji neka presija nad tipom koji pise, to njegovo pisanje postaje dublje, toplije, prisnije. Uzmite primer Ane Frank. Uzmite primer dnevnika Franca Kafke... Uzmite moj jebeni slucaj. Pisem ovdje vec godinama.

Ovo danas je ponedjeljak. Osjecam se usrano i to nekako povezujem sa danasnjim danom. Mislim da grijesim, jebes ponedjeljak, ovaj prokleti dan nije mi donio nista posebno lose... Lose raspolozenje vucem vec neko vrijeme za sobom i stvar je prilicno narasla, skoro do pucanja. Zato sam veceras na dobrom putu da se krvnicki napijem. Imao sam mogucnost da biram - dizanje tegova ili cuganje... Izabrao ovo drugo. Jebiga, sam sam kuci vec nekoliko dana i konacno odlucim da nesto privedem. Priveo sam flasu vina, bijelog... Ide mi prilicno dobro za sada, zbrisao sam je pola otprilike. Najtezi dio je bilo vadjenje cepa, ali kad sam vec nekako uspio da ga zguram unutra (u bocu), stvari su se ubrzale i sad se lijepo nalivam... Sa vinom inace nisam vjest, nikad nemam pojma sta da ocekujem. S pivom znam. 5 piva i pijan... 10 i veoma pijan. 10 i 5 tekila pijan kao metla i glup kao konj. Jos tri tekile i incidenti pocinju... A nad vinom lebdi upitnik. I klati se.

Veceras planiram da legnem u neko razumno vrijeme. Recimo, kroz 102 minuta, sta kazete na to ? Sutra me ceka prokleta izjava za radio, kao ja cu da pricam, oni da me snime i puste u emisiju... Aaaaaaaaaaaaaaaaaaa. Danas sam pozelio da odradim semu, lomio sam se pravo. Dlaka je falila i to. Kontam da se puknem i sutra ce biti lako... Ali bi prekosutra bilo zajebano. Bolje vino... veceras.

Jebiga. Sutra imam i neku skupstinu akcionara, bice dobro... Dizacu ruku protiv i ici na rucak. Imam 1 % glasova, dovoljno za rucak, ali premalo da bilo sta promijenim...

Mozda sutra budem raspolozen. Mozda mozak u mojoj glavi bude fakat radio i natocio mnogo dopamina i serotinina i to, pa ja budem veseo i leprsav kao ljetna suknjica. Ko zna...

Mogao bih i da masturbiram. Imam pasvord za neki porno sajt, steta je da se ne potrosi... Pao sam na kladzi, pa mi je sad dosadno buljiti u teletekst. Nemam knjigu za citanje. Nemam ni volju. Jebes SMS poruke, nemam zivaca da tipkam.

Za 15 dana idem na more. To bi me trebalo oporaviti.

Danas sam se uzasno iznervirao. Bila je skupstina akcionara jednog velikog preduzeća u kojem drzava ima vecinski paket... Zastupao sam jednog svog velikog igraca i hiljade malih koji nemaju pojma o tome. Sjedio do kriminalaca u odijelama. Obicno se na ovakvim skupovima drzim prilicno uzdrzano, glasam onako kako bi trebalo i savjetujem upravu vezano za zakonsku regulativu... Ali, danas me je ocigledna beskrupulozna pljacka pred ocima ljudi koji ne kontaju uzasno iznervirala. Raspucao sam se... Svima sam im jebao majku, ukljucujuci i ministre i rukovodioce i druge supke... Naravno, ne bukvalno. Bilo je nekoliko ljudi koji spadaju u nizi menadžment (skoro izumrlu srednju klasu u prokletoj zemlji), sto imaju predstavu o cemu pricam. Cutali su kao picke... I poslije sjednice, kad su glasali za ono sto su morali, prilazili su mi u uglovima hodnika i cestitali na hrabrosti... Bio je samo jedan stariji gospodin koji je imao muda glasati po savjesti. 98,49 % glasova ZA pljacku, 1,51 % protiv.

Ovo je zemlja kriminalaca. Prokleta do bola. Imas na jednoj strani neobrazovanu masu koja nema pojma o ekonomiji i pali se iskljucivo na nacionalisticku retoriku. Na drugoj strani su ljudi koji jedva znaju malo vise od njih, imaju bolji stav i drzanje i nose odijela. Vazno klimaju glavama i kvalitetnom fasadom sakrivaju rupe u znanju... I kradu. Nezajazljivo, prokleto. Bez ikakve mjere. Straha i skrupula... Naravno, pred izbore na sve strane siju nacionalnu mrznju i kamene temeljce gradjevina koji par mjeseci kasnije zarastu u sumu i prasinu kao anticki gradovi...

Pretpostavljam da idu u crkvu redovno.

Imas negdje izmedju, na nicijoj zemlji, budale poput mene...