Zora li ce?

[bojanol]

ok.

[paramparcad]

stvarno je chudo ta devojka...licno sam se uverio u to.

[Vuk]

Baš malo pre sedim sa jednom članicom iz NA i pričamo kako sjajno radi Bog u našim životima od kako smo odlučili dati mu se na volju i da nas vodi, sve se nekako neverovatno dobro namešta...čak i kada sam se najviše upirao da sve iskontrolišem nisam bio ni blizu da mi nešto ovako dobro ide...

[Vuk]

Au, april, poslednji datum, sramota me, ma nije to, imam ja opravdanje ali...
...pa ipak tema se nekako savršeno uklapa...
Razmišljam danas o Bogu, sebi, svetu, prošlosti, sadašnjosti...čoveče kakav sam loš tip bio. Nisam voljan da se glasnno izlajavam ovde šta i kako ali strašnih stvari je tu bilo...pa preko svega toga prepun sebe, ohol, samoživ, samodovoljan...nije ni čudo što sa Bogom i nisam bio na ti. Cenio sam da i ako gleda samo neka mi ne pošalje grom u glavu, a milost i ljubav mi ni na kraj pameti nisu bili. Na kraju sam došao i do toga da sam se molio da mi pošalje više taj grom jer dalje ne želim. Sedim i razmišljam koliko nas sve Bog voli bez obzira kakvi samo. Pa da nije tako nebi nam ni dao na volju da biramo, odlučujemo i na kraju krajeva i grešimo. Kakav god da sam bio On je bio uz mene samo sam ja odlučivao da ga ignorišem iz gore navedenih razloga. Nije to bila neko svesno kuliranje već sam samo konstantno donosio odluke da slušam samo sebe, radim samo po svom i verujem samo u sebe. Pa kako bih onda i mogao primiti ljubav od gore. E, kad je već doguralo do kraja, onako umoran, nisam hteo dalje. Nekako se sve završilo. Ležao sam nedeljama u polukomi i polusvestan ali na kraju sam osetio život koji mi je ponovo udahnuo, život i tračak nade. Samo da dođem do toga trebalo mi je prvo da se betoniram u svim sferama života i od istoga skoro i odustanem. Tek onda, potpuno bespomoćan mogao sam da primim ono što je od uvek i bilo tu. Lako mi je bilo da posle svega shvatim koliko me voli i koliko je milostiv prema meni bio kada mi je dao ovo što danas imam, a posle svega lošeg što sam učinio. Od tog trenutka na dalje sam i sam shvatio snagu ljubavi i moć oprosta. Ponižen, kakav sam bio, nisam se ni dizao više nikada, mislim da sam danas još manji nego i tada. Iz te poniznosti i nemoći rodilo se nešto savršeno. Tek kada sam sve prepustio na volju Bogu počeo je da mi se vraća pravi život, možda ne ni da mi se vraća jer se ni ne sećam da sam ga ikada i imao...nikada ovako. I ne samo život već radost zbog svakog trenutka koji proživljavam, bilo je i ružnih i teških, a o lepim je i glupo da pričam, i u svima sam podjednako uživao. Nije to zato što mi se sviđalo tako, nego jer sam srećan što me Njegova volja napokon vodi, a znam koliko me voli i koliko će samo najbolje za mene imati uvek...
...PA ČEGA ONDA DA SE PLAŠIM???!!!

[Vuk]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=BZSWAkJ3h8E[/youtube]

[dete svemira]

...

[Vuk]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Tja6_h4lT6A[/youtube]

[dete svemira]

Happy Birthday Moon Child....

[Svire]

Vuce, srecan ti rodjendan!

[Vuk]

Hey!
Hvala lepoto Svemirska!
Hvala i tebi brate crnogorski!