Forum za podršku u oporavku

PsyTechGirl wrote:Meni nije bezveze, ima mi logike.
I to da nemaš mob i da nemaš kontakt sa nikim.
Verovatno su oni razmotrili tebe kao jedinku i zaključili da je tako najbolje.
Sada samo skupljaj energiju, imaćeš je posle na šta trošiti veruj mi, a ljudi i ekipa nigde neće pobeći ..
Ako su pravi ili kakvi god(prijatelji), biće tu za tebe i kada se oporaviš i budeš bio i ti spreman za njih ..

Pozdrav i samo guraj !!

Izolacija ima logike prvih mjesec dva, dok se osoba fizički ne stabilizira i taj period se iskoristi za pravljenje koncepta budućnosti, a onda se treba postepeno uključivati u normalni svijet, a sastanci i individualna terapija se koriste kako bi se razgovaralo o konkretnim poteškoćama i problemima s kojima se svaki dan suočava.
Ima mi logike da mu ne daju mobitel, jer on mu stvarno nije potreban. Ali, da sjedi zatvoren u kući po cijele dane, bez sadržaja... pa evo nek mene zatvori neko 4 mjeseca u kući... pa postala bih biljka.

I da, energija se crpi iz sadržaja, iz drugih ljudi, iz razmjene s drugima, a ne iz 4 zida.

Pa nisam bas samo u 4 zida. Ponekad izadjem i na terasu :rolleyes: Salu na stranu... popricacu sa njima malo ozbiljnije. A to za fon...i ne treba mi jos uvek, to uopste nije bitno...drustvo mi treba.

I da, energija se crpi iz sadržaja, iz drugih ljudi, iz razmjene s drugima, a ne iz 4 zida.

Bas tako...Moze da traje godinu,dvije...i onda jednog dana,kao da ti sam djavo stavi ruku na rame i kaze''idemo!''.Sjebes se za sekundu...

Mauriko wrote:Ja bi bio jako srecan da su razmatrali pojedinacno...ali oni imaju stereotip - narkoman - i drze se toga, za sve ista pravila. Upoznao sam ljude koji su tu 8-9 meseci i koji i dalje drze kevu za ruku, ne smeju ni do prodavnice sami...vidim im u ocima da se plase ljudi...a kako i nebi posle toliko vremena izolacije. Po meni to je ogromna glupost, mozda nekom nije... Ja necu zbog mojih da pravim scene al kad malo razmislim - ovde se radi o meni i o tome kako se ja osecam! A osecam se poprilicno jadno... Zamislite, zvala me sestra iz Hrvatske da dodjem kod nje, ima kucu u Plocama na primorju i sta ja da radim??? Moji kazu da joj ne kazem da sam na lecenju-njima je glupo zbog familije... I ja sta cu - nateraju me da lazem. Pa zar je to normalno, dosta sam lagao i manipulisao. Eto ja zbog mojih terapeuta koji su kevi otrovali mozak moram da lazem, umesto da sad ladim guzu u slanoj vodi.

Ajde ajde ne glumataj sada..
Mnogo puta si lagao a da te oni nisu terali na to 8)
Ispoštuj ih, jbga, kapiram ja njih skroz..
Nije normalno ali je tako.
Sramota ih je jer niko o našoj bolesti ne zna ništa (skoro pa tako).
A predrasude su ono najgore kod ljudi ..

Pa dobro.. Slažem se sa tim da ne treba baš da je non stop u 4 zida, ali opet nije mi nekako u redu ni da dobije potpunu slobodu..
Pa čak ni prvih pola godina!
Nego jbga, malo da se prošeta - do prodavnice recimo, do grada, ovo ono.. Ali i to po nekom dogovoru - recimo ' u redu, idi sad na 2 sata samo nam kaži gde i dodji na vreme'.
Mislim da bi to za njegov (tj Mauriko, tvoj) trenutni status bilo okay.
Da se uvežba po malo skretanje pažnje na vreme, obaveze i neke prave vrednosti svakodnevnog života ..
U stvari, da se ja pitam uvela bih prvo redovno ustajanje u odredjeno vreme i dnevne aktivnosti koje znam da bi mu koristile u razvoju.
A nakon toga bih mu našla zaposlenje, kao odlično popunjavanje praznog prostora u toku dana, navikavanje na obavezu, i eto - vratio bi se na mala vrata medju 'normalan svet'..

Ma počela sam da preterujem i previše se unosim u celu ovo priči..
Mada, samo iznosim svoje mišljenje..

Pozdrav Mauriko, sve najbolje..
Sanela, veeeliki pozdrav ..

Imam ja radne obaveze, radio sam zadnje 4 godine, sve do odlaska na lecenje. Pa ne mislim ni ja na totalnu slobodu, pogresno si razumela. Al dobro.
Imam lepe vesti, evo upravo sam dosao sa terapije... trazio sam razgovor sa doktorom, objasnio mu kako stoje stvari i covek me u potpunosti razume. Slaze sa svim sto sam rekao. Moze drugarica ili dve za pocetak, moze posao. Eto ja panicim a samo je trebalo da im se lepo otvorim. A cudi me kako nekima koji su duze od mene u programu ne dozvoljavaju, al ipak sam ja dobar pacijent. Sad samo razmisliti sta raditi, ne verujem da ce me primiti u staru firmu.

Jako lep dan pa ne vidim razlog da drugi dan zaredom ne budem raspolozen :smt069 A kad na to dodamo i cinjenicu da mi veceras dolaze i dve prijateljice...sreci nigde kraja... Polako zivot dobija smisao :rock: A cuo sam se i sa drugarom, zvao me da ubijemo koje pivo na Adi...eh pivooo... Samo mi je zelju probudio, nista dobro jer pijem blokove i za alkohol. E da to Vam nisam ispricao. Pre 3 nedelje, kad sam tek stigao u Grcku, onako umoran od puta a zega udarila, zet kaze aj da se prosetamo, da vidimo gde smo dosli. I tako setali smo "dobrih" 5 minuta do prve taverne. Eh pa znao sam ja da on samo hoce ladnu pivu. A meni su jos pre 4 meseca doktori rekli da ni slucajno ne pijem alkohol, ja sam to skontao onako, valjda ce mi to probuditi rovca a ni na kraj pameti mi nije bilo da je ona jutarnja polovina pljosnate tablete ustvari blok... I zadesim se ja tako u iskusenju, i sta, naravno ko bi odolio hladnom Amstelu pored talasa i plaze. Svucem ga ja onako, iz 2 gutljaja, i odma za njim jos jedno...kad ono odjednom haos... Kad da nesto gori u meni, toplo, hladno... Oci krvave, hoce da iskoce iz duplje, a ja se polako gubim... Neopisiv osecaj, u sebi sam brojao sekunde... hvala bogu pa je zet bio priseban, odma kod doktora, a ovaj ne zna sta mi je, ne razume ni srpski ni engleski. Gde bas u Grckoj da mi se to desi. I nekako mu zet objasni da se lecim od narkomanije. Kaze mu da smo sabili po dva piva i covek skonta da pijem blok za alkohol... E tu sam se vec izgubio, pao u nesvest... Dalje je sve bilo ok. Tako je to kad sam konj, ne slusam doktore. Ali nisu mi ni oni jasni kako mi ne kazu da pijem i za alkohol blok. Mogao sam u komu upasti... :rolleyes:

Jbni zajebani blokovi...
Pije nekoliko dana bračni par, stariji narkomani overili zbog uzimanja hera dan poslije blokatora. Bili su zajedno, zajedno se pukli, i nažalost nije im imao ko pomoći...
I meni je moj over bio stvar "koja se uvijek događa nekom drugom, ne meni"!
Čuvaj se molim te, ne želiš tako skončati.