KONTEMPLACIJE O BESMISLU

[oci boje meda]

Čitav zamišljen svet dima i izvijenog čelika oko moje glave u železničkom vagonu,a um mi luta mimo rđe u budućnost,videla sam kako je sunce zašlo u čulnom i praiskonskom svetu,prepuštajući tami da prekrije moj voz jer je druga strana sveta čekala na zoru.

Kad nestanu reci, i kad tisina zacuti, kad ostanes sam sa mislima svojim, ucini ti se da opstajes prekriven morem cutanja i opijen njenom beskrajnoscu, smatras je hiljadu puta boljom od reci, koje te pogode i nestanu i nikad ne znas kada ce stici sledece... A onda dodje dan, i drugi za njim, i nizovi takvih i priznas sebi da je ono sto najvise boli sakriveno u neizrecivo praznom... I to je to.. Tisina

[simon_says]

Znam kako je to kad čovek dođe kući isprebijan, jedva umakao pred hordom skinheads-a koji baš nešto ne podnose tu urođenu preplanulost kože niže rase.
Posle milion takvih iskustava u toku dve i po godine života sa Afrikancem, ni jedan vic o crncima mi više nije smešan, ma kako "bezazlen" bio. Reči su moćne i opasne, one nas definišu, one nas konstituišu kao subjekte. Ništa što nije izgovoreno, imenovano, ne postoji. A ono što je jednom izgovoreno počinje da živi svoj život, nezavisno od onoga ko izgovara.
Nekad sam mnogo umorna od svog besmisla ovog sveta.

Noubadi nouZ d trabl ajv siiiiiiiiiiin, noubadi nouZ bat džizis ))

sad se setih ove divne pesme,N.-to je moj,nas omiljeni gospel
Nemoj tako,ti znas moje stavove.Ili,ipak,sumnjas ?
N.,ne moras da mi odgovaras.

[Zona Sumraka]

glori haleluja... :-"

[simon_says]

glori haleluja... :-"

AMEEEN,AMEEEN,AMEEEN(ejmen,ejmen,ejmeeeeen) :rock:

[simon_says]

Opet sam danas napravio isti pokret. Nije moj, a kao da jeste – njen je. Nešto što nije vaše već ste počeli osećati kao svoje. Da li ste nekada svoju ljubav osetili kao sebe izvan svog tela? Uporedio bih to sa snom: milion puta mi se desilo da sanjam, i da onaj Ja u snu radi nešto bez moje volje. Devojka je to isto samo što volite sve što ono „vi-izvan-vas“ uradi. Jednostavno volite nju, pardon – sve njeno i sve od nje. Ona je već u vama i tu spasa nema.


E, sad...

Kako da iz vena izađe žena koju nikada niste imali? Cinici kažu da je najbolji lek od zaljubljenosti brak. Ne bih išao na tako radiikalne zahvate. Probao bih samo da je smuvam. Prethodni recept bih upotrebio tek ako je zaraza uzela maha.
Pitaću umesto vas koji čitate: „Čemu ironija kada pišeš o onoj koju voliš?“ Baš zbog toga što je volim, jer: „the customer you have dialed is unavaliable at the moment...“ Please, try never – rekao bih. A i ona bi.


„I found her on a night of fire and noise...“

Sreli smo se tamo gde srećem najviše ljudi. Počela je priču. Pričala je i pričala. Kako li se meni uvek dese ove pričljive kad se privlače samo suprotnosti? Nina se razlikovala. Izgledalo je kao da je mislila kako ima samo deset sekundi i da treba da govori vrlo brzo (kao svojevremeno onaj brka u reklami za, valjda, „Grmeč“). „Jao kako sam ja genijalna“, trebalo bi da glasi sve što je govorila svedeno u jednu rečenicu. Reših da se poigravam sa tim – ponudio sam joj šoljicu kafe.
Nijednu šoljicu svog omiljenog pića sa nepoznatim devojkama u poslednje vreme nisam popio slučajno. Umesto gledanja u šolju posmatram način na koji devojka drži šolju u ruci, uopšte njene kretnje sa šoljicom kafe. Taj ritual može otkriti da li kafu pijete sa damom ili ne. Zašto bih gledao u šolju kad je jedina moja želja da upoznam kafe-prijateljicu. A ispunjenje želje zaviiisi od mene, to ne mora niko da mi kaže. Svaki pacer, koji bi hteo da ispadne frajer u društvu, pa kao zna da gleda u šolju, bi mi, doduše, rekao kada „ubodem želju“ da ispunjenje zavisi od mene.
Srećom, volim da slušam ljude (lepe devojke posebno), mada to nije baš uvek ni zdravo ni izdrživo (makar se radilo i o lepim devojkama). U slučaju Nine bilo je lako: ona nije pričala - ona je žuborila. Žubor njenog glasa ponekad je nanosio zalutali kamen tek koliko da me probudi iz sna koji su brižljivo ušuškavale razne melodije koje bi se same nizale dok je Nina pričala. Nekada sam mnogo više nego danas imao običaj da pustim muziku (obično radio) da me „izloguje“ iz sveta oko mene, da bih mogao na miru da razmišljam na slobodne teme. Slučajući Ninino žuborenje isključivao sam okolinu. Kao i kod radija, ne morate pratiti „šta je tu na stvari“ (što reče Dr Nele Karajlić).

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=z-tUFmMy3kc[/youtube]

[AnaGram]

Simpaticno,Simone,simpaticno.
Pa jesi li ustanovio da li se znamo ili ne?Imas moju fotografiju tamo gde se ostavljaju fotografije,hehehe.
Mislim,znas,i tako toooooo
Posto Ja imam utisak da ti imas utisak da me poznajes,a mozda i da si negde video,a tema dana(juce i danas) ,koliko mogu da primetim,su crnci,ja doprinosim ovim spoticem(u tvom stilu,hehe)
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=lXVdOHPsLY8[/youtube]
Strange, Ive seen that face before,
Seen him hanging round my door,
Like a hawk stealing for the pray,
Like the night waiting for the day,

Strange, he shadows me back home,
Footsteps echo on the stones,
Rainy nights, an hustling boulevard,
Parisian music, drifting from the bars,

Tu cherches quoi, rencontrer la mort,
Tu te prends pour qui, toi aussi tu detestes la vie,

Dance in bars and restaurants,
Home with anyone who wants,
Strange hes standing there alone,
Staring eyes chill me to the bone.

Dans sa chambre, joel et sa valise,
Un regard sur ses fringues,
Sur les murs, des photos,
Sans regret, sans mlo,
La porte est claque, joel est barr.
Nestao si?

[simon_says]

Ana,Nemam pojma ko si.

NISAM ZADOVOLJAN!
Taaako
Obrisano

[simon_says]

Znaš šta je ironija sudbine, prijatelju moj?

Ne, u stvari, znaš prvo šta je sudbina?

Sudbina je kad se ona pojavi niotkuda, od celog grada padne s neba baš u tvoju
ordinaciju, bez uputa, bez išta, eto tek tako, boli je u ledjima pa htela da
zaobidje lekare i čuda oko uputa, nego ovako direktno. I onda se skine samo u
donji veš, i to kakav, a tebi zastane dah kad je vidiš, a zamisli samo kako je
kad treba da je dodirneš. A moraš. A lepa k’o lutka. A baš ima probleme u
lumbalnom delu, a prijatelju moj, terapija za to izgleda kao Kama Sutra. Znači,
od sexa vas deli samo garderoba. Pa ti sad vidi. Treba ti samokontrola kao da si
miner, kevu ti jebem. I malo-malo pa joj uhvatiš pogled kako te gleda. Pa se
nasmeje. Pa se onda dodatno okrene i osmehne kad izlazi iz ordinacije, iako niko
to ne radi. Ili ode do vrata, uzme jaknu sa čiviluka, pa se vrati da bi… pitaj
Boga šta… pozdravila se, valjda, šta li. Ni to niko ne radi. I onda kad joj
ponudiš da konačno sedne i popije kafu s tobom, ona kaže da mora nazad na posao,
a ti joj kažeš:
- Pa znam, to si rekla i pre 20 minuta...
A drugi put kad je bila, nije odbila. Treći put smo dva sata kafenisali. Dva
sata, eeej!!! Petak uveče. I stalno se smeje i gleda te. I ne zna da ode.
Mislim, krene ona, pa stoji još 20 minuta i priča sa tobom. A veš joj stoji,
prijatelju, kao da je za nju kreiran. A ne znaš da li ti više stane dah kad se
skine ili kad je obučena. E, to ti dodje sudbina u neku ruku.
A ironija?
E pa, recimo, pitaš je što ribe rade takve stvari ponekad, recimo na žurci te
non stop juri, hoce da igra sa tobom, spopada te, tako se ponaša da svi na žurci
počnu da ti čestitaju kako si savatao strava cupi, kako nema greške da je tvoja
ili Božija, a kad krene kući ne da ti broj telefona jer kaže da se udaje za par
dana. Važi, a ja sam rastao u saksiji. E, to je pitaš i ona ti da par mogućih
odgovora zašto to žene rade. Pa se još zajedno složite da i muškarci mogu
pogrešno da protumače znake koje žena daje ili ne daje. Ali nije to ironija.
Ironija je kad je pitaš posle toga, posle nekih pola sata, da li je ona bila
udata, a ona kaže:
- Pa........ ja........... sam udata...
- Ali...?
- Nema “ali”. Samo sam udata, to je sve.
A ti joj kažeš:
- Dobro, ali nekako si zvučala kao da ima neko „ali“.
A ona kaže da nema nameru sad da otvara dušu. Jednostavno su zajedno već nekih
11 godina i uvek ima uspona i padova. Mislim, što priča da ima uspona i padova?
E, vidiš, to ti je ironija sudbine, prijatelju. To. A nisi ni svestan da umeš
tako da odglumiš da te nije pogodilo kad je rekla da je udata, a osećaš se kao
da te pogodila strelom posred grudi. I onda ona mora da ide, pa se opet
pozdravljate nekih 20 minuta. I onda ode, a ti ostaneš ubijen u pojam. Pa onda
motaš film po glavi. Nisi nešto oduševljen razgovorom, jer nekako nije tekao baš
tako tečno kao što bi to možda trebalo, nekako kao da se ona uzdržava sve vreme.
I koči nešto. Ili nju nesto koči. Tako nekako. Al’ ubiješ dva sata s njom
komotno. Plus produžeci. I gleda te non stop. I ništa ne odbija.
Ne znam, nisam pametan...


Puno pozdrava iz ubijenogupojam „zapadnoevropskog grada"
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=HTLIivYdth8[/youtube]

[simon_says]

17.08.2008
Zagledavam nešto svoj mobilni, kupljen pre jedno, brat bratu, nepune 3 godine,
tačnije 25.11.2005. I šta imam da vidim?


50 sati, 26 minuta i 6 sekundi razgovora kad sam ja zvao.
89 sati, 43 minuta i 38 sekundi razgovora kad su mene zvali.

Znači, ukupno 140 sati, 9 minuta i 44 sekunde razgovora mobilnim!


Što će reći: od poslednjih 996 dana mog života, ja sam celih 5 dana, 15 sati, 9
minuta i 44 sekunde mog života spičkao samo na telefonanisanje! I to samo
mobilnim!



………

U ovom ("zapadnoevropskom") gradu zombija ne postoji zeleni talas. Mislim, možda
postoji, ako voziš do 23 km/h. Najfrustrirajuće od svega, čučiš na semaforu,
pali ti se zeleno, ti krećeš i vidiš kako se na sledećem semaforu pali crveno.
Ko hoće da isproba da li je sklon samosagorevanju, nek’ se da u taxiste ovde. U
jednoj studiji ovdašnjeg AMSS-a (Auto moto saveza Srbije – za neupućene) prosečan
50-godišnji vozač provede 10 meseci svoga života čekićajući ovde semafor.



……….

Jednom davno, u nekoj knjizi o psiholoziji, sam čitao razgovor psihijatra i
jednog depresivnog pacijenta koji nije imao volju ni za šta osim za kafanu, a
osim toga je živeo u nekoj relativnoj vukovodjenjeljubavini. Razgovor je tekao
otprilike ovako:
- Zašto idete stalno u kafanu?
- Pa ovde nema ništa pametnije da se radi.
- A jel’ postoji možda ovde biblioteka? Zašto ne idete u biblioteku?
- Daleko je.
- A jel’ dalje od kafane?



Naravno da nije bila dalje.



Puno pozdrava iz hoćudaživimSimone „zapadnoeropskog grada“

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=gHb_U9keTik[/youtube]

[simon_says]

Nekada nismo svesni da to što imamo je mnogo za neke koji nemaju ni to. Postanemo nervozni, sami sebe krivimo za nešto što ne možemo u tom trenutku poboljšati.

Koliko god pozitivno razmišljao dođu trenuci kada preovladaju neke mračne misli, u poslednje vreme ne znam ni sam kako sam našao mehanizam da se borim protiv toga, ali sam ga našao. Pokušavam da i na ljude delujem tako da ih malo oraspoložim, mada mi to ponekad teško ide, kada vidim da nema ništa od moje misije ja odustanem. Uvek sam se plašio da ne postanem nekom dosadan.

Nikada se nisam nalazio na pravom mestu, ranije sam uvek propuštao važne događaje, važne poglede, važne tramvajske stanice... Nemam pojma da pecam, čak sam ranije mislio da je to gubljenje vremena, i onda ja prvi put odem da pecam, naravno nisam imao ni dozvolu, štap je bio mali, napravljen od polovnog štapa za bilijar. Izabrao sam onako laički mesto ispod mosta, rekoh možda ribe čekaju da padne nešto sa mosta.

Pecam ja tako, hvataju se neke male ribice..nijedna zlatna. Posle par sati pogledam u nebo i kažem „Bože daj neku malo veću ribu!“, na mostu spazih neku NN osobu koja ima kamen oko vrata i samo što se nije bacila sa mosta. Razderem se ja „Eeeeej, ’ladna je voda!“... kratko je trajao let, brzo sam bacio onaj štap, uzeo naduvanu zadnju taktorsku gumu (ne pitajte me kako je došla tu), i krenuo u spasavanje. Zaronio sam čim sam se približio mestu gde je tad NN osoba ušla u vodu...kada sam video da je osoba ženskog pola dobio sam još veći motiv da je spasim. Skinuo sam joj kamen sa vrata, brzo je doveo do traktorske gume. Došli smo do kopna, nisam imao potrebe da dajem veštačko disanje, jer nije se napila toliko vode...ali ja sam kao savestan građanin morao da primenim sve meni poznate metode..moram reći da mi je prijalo veštačko disanje...ipak je mlada, zgodna, lepa..jeste da ima ravno dupe..i dao sam joj odma’ nadimak Ravnoguza...

Posle spasavanja pričali smo, uverio sam je da je to bila greška...posle smo otišli na krempitu...
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=4w9EksAo5hY[/youtube]

p.s.MKI MAUSE SRECAN TI 80ti RODJENDAN