Forum za podršku u oporavku

Draga Jano,
pozeleh da ti napisem pesmu u ovaj pozni sat.

Gde duh je neustrasiv a celo uspravno,
Gde slobodno je znanje,
Gde se svet ne lomi u komadice skucenim zidovima kucnim,
Gde reci izviru iz srzi istine,
Gde neumorna teznja pruza ruku prema savrsenstvu,
Gde se bistra struja razuma ne gubi u turobnoj pustinji mrtvih obicaja,
Gde se duh siri prema sve siroj misli i delu,
U tom nebu slobode, Oce moj, neka se probudi moja zemlja.

R. Tagore

Samo napred, mislim na tebe.

Dear God, grant me a patience and knowledge to accept things that hurts me.
Boze podari mi strpljenje i razumevanje da prihvatim stvari koje me povredjuju.

Draga Jano, nalazim da se i Vi i ja tesko suprotstavljamo nepravdi koju nam nanose drugi. Ono sto mene muci je problem vidjanja svog rodjenog sina. To je nesto sa cim ne umem trenutno da se borim. Jako teske i bolne situacije prolazim. Najpre nisam bio pozvan na detetov rodjendan. Da ne bih kvario atmosferu i raspolozenje gostiju. Potom nisam pozvan ni dobrodosao da sa sinom proslavim Uskrs. Cak sta vise, jasno mi je stavljeno do znanja da sam nepozeljan. Da li su to stvari koje se cine da bih svesno i sa namerom bio povredjen, ne znam. Jos uvek ih ne prihvatam. Ono sto prihvatam je to, da sam kriv sto sam se do pre godinu dana drogirao. To da je moja bolest uspela da rasturi porodicu. To da se borim da promenim sebe. To da se trudim da nadoknadim sinu sto nije uz mene svaki dan. I to da je nekom u interesu da to spreci. Ne kazem da znam koji su interesi, ali svakako znam da to nisu interesi malenog Joea od 2 godine. Ono sto me dovodi u stanje besa je taj vid manipulacije i prebacivanje krivice za sve sto na ovom svetu postoji sa necega tamo na mene od pre godinu dana. Na mene koji vise nije isti. Niti ce biti. Taj neko ne postoji vise. Bio, nestao. Ovaj danas ima strpljenja, mozda ne koliko treba za sve, ali ima dovoljno da ne odreaguje "skroz" impulsivno. Ima strpljenja da saceka svojih pet minuta. I da uci. Ucim od ljudi koji su prosli slicne situacije. Ucim od onih koji misle da nista ne znaju. Ucim. Citiracu nekog> Svakoga dana u svakom pogledu sve vise napredujem. I svaki je dan unikatan. I svaki je dan nova radost i nova tuga. Ali je za svaki dan vredno ziveti. I biti, u mom slucaju, srecan sto sam ziv. A ja jesam srecan. Sto sam ziv. Jer ako pogledam proslost, moglo je da me nema. I tu se pogled u proslost, kod mene zavrsava. Vise ne vrtim film od pre godinu dana. Arhiviran je. Udaren pecat, datum, broj. 01.05.2007. Danas je 26.04.2008. Samo za danas vredi ziveti. Sutra ko zna sta ce biti. Ali ako danas budem dobar, sutra cu biti jos bolji. A sutra je mojih pet minuta...

Sve najbolje zelim, gospodjo. I Vama i sebi. I maloj i Joeu. I svim ostalim...

Poštovana i draga jano,uradili ste konačnu stvar i nemojte popuštati pod pritiskom da ne ispadne...bila buka pa prošla...kontinuitet,istrajnost mora dovesti do rezultata i da vam iskreno kažwm niste mnogo ni trežili,čuj 2 puta mjesecčo....zašto ne svakoh desetak dana....doduše neznam koliko ste udaljeni,zašto ne jedan dan u vikendu...pa karte su na vašoj strani,istina da taj čovjek ima novce ali i on i vaša čerka imaju drogu u krvi a mislim da se u americi(kanadi) malo više vodi briga od djeci ili sam dezinformirana.......pritiskajte još jače nek vidie da je vrag odnio šalu i da se ne zezate...jedan razgovor je ništa.....pred vama je akcija.Sad ili nika,barem se neni tako čini.

Ljubi vas Modesty

[quote="jana"]Sarena jaja od jucerasnjeg Velikog petka,izmamise joj osmjeh.Zubici kao purci,a okice kao trnine zagledane u zavezljaj .quote]


Ne mogu da verujem!!! Meni moja baka i dan danas kaze: "Gde su moje trnjine?" Zbog ociju... Prosto neverovatno....

janu ćemo proglasit bakom decenije......trnjine i ja imam lijepa sječanja na njih....odrasla sam kod bake i djeda jer mi je otac studirao a majka radila u drugom gradu......imao je punu baštu trnjina,ribizli i svog mogućeg i nemogućeg voća,samo za nas svoje unuke i unučica.......ko nije osjetio ljubav bake ajde dodaću i djeda(ima ih divnih) taj je propustio mnogo.
Svoju pokojnu baku sam voljela više nego majku.....pokoj joj duši,dubokoj i dobroj.

Jano,ne puštaj sad konce iz ruku niti pod razno....ovo što si napravila,vjerujem da nisi baš ozbiljno shvatili......NASTAVI,MORAŠ I POBJEDIĆEŠ........Ima Boga jano,znaš ti to bolje od mene.

mISLI9M JANO DA TO NIJE OD TERAPIJE NEGO OD KOKE ILI NEČEG SLIČNOG.....VEĆ SAM VAM REKLA,NE MOŽETE U ISTO VRIJEME NA VIŠE FRONTOVA....SAD SMO KRENULI U BOJ ZA UNUKU,KONTINUITET VIDJANJA ALI ČEŠĆI NEGO STE NAVELI E KAD TO POSTIGNETE ONDA ĆEMO PREĆI NA STRATEGIJU ZA VRAĆANJE KĆERI...MOŽDA ČAK I PREKO UNUKE ALI OTOM POTOM...SAD SE BORITE ZA UNUKU I NEMOJTE STATI,MOLIM VAS.

Moja mila Magdalena je kuvala caj od maka u sobi gde joj dete spava, moja bivsa prijateljica Magdalena je spavala kraj svoje bebe , kada je svekrva dosla sa drugog sprata da uzme bebu u narucje jer je Magdalena nije cula u svom komatoznom stanju. Pricali su mi njen suprug i moja Magdalena kako su jedva cekali da neko dodje da vidi bebu ne bi li stavio 10-15 evra ispod jastuka..... Njena beba nije imala nijednu pelenu kada je dosla iz bonice, a muz joj je umesto buketa cveca i bonbonjere odneo trodone.... Moja Magdalena je cekala svog muza ovisnika da je ubode u ruku, Magdalena se plasila igle....a bila je intravenozni narkoman. Zavisna i od supruga i od heroina, ona bi okrenula glavu, a on bi je uboo....Moja Magdalena je plakala sto se dete naucilo na svekrvu i nju vise ne prepoznaje, moja Magdalena nikada ne bi otisla na lecenje da svekrva nije pozvala socijalno. I ona i suprug su uslovljeni ili lecenje - ili da vise ne vide dete. Magdalena je htela da bude majka....jace je to i od majcinske ljubavi.... Sve je oko sebe krivila, ali ponekada u iskrenom razgovoru kada bi mi otvorila deo svoje duse, u koju ja nisam imala hrabrosti da zavirim dovoljno duboko koliko je tuge i strahote tu bilo, videla bih da je svesna da je ona jedini krivac.... Moja Magdalena se nekako izborila, stala na noge....posle nekog vremena kaze uhvatila je muza u kupatilu....pusi heroin....Spakovala je stvari i otisla kod oca sa kojim se nije slagala, majka joj je bila preudata i nije mogla kod nje da ode. Ostavila je poruku da je kod oca i da ce zvati.....Nije dugo zvala...Pitala sam doktorku mogu li u posetu, nije mi dozvolila...Plakala je tada Magdalena dugo, ridala je u slusalicu kako je sama, kako niko ne dolazi na rodjendan njenog deteta....Nakon par meseci otisla sam na kontrolu, doktorka me pitala:"Za koga sam ti ja bese rekla da ne ides kod njih?". na trenutak sam prestala da disem...."Za Magdalenu i njenog supruga" odgovorih. "Da, pa bila sam u pravu....ona je sada gora nego on....." rekla je doktorka. Zgrabila recepte i istrcala iz ordinacije...Nisam smela da mislim, da razmisljam o detetu, o njoj, ni o cemu....Otisla sam u nas park i sela na klupu...sedela je preko puta mene, mogla sam kroz zamagljen vid od suza da vidim njene lepe krupne, crne oci...."Sonja, znas kako mi se obradovao. Kada smo se vracali na institut plakao je zamnom. Samo da izadjem odavde i pocnem da radim...kupicu mu sve...bicu najbolja majka na svetu....doci ces da ga vidis, jel' da, obecaj da ces doci?!"


Nikada nisam ispunila to obecanje......



S.