Forum za podršku u oporavku

U tom trenutku presudnu ulogu u mom životu odigrala je promena koju sam napravio u komuni, stabilnost koju sam dobio i čvrstina koja mi je pomagala u svakom problemu. Nisam imao emotivne probleme, taj period zaljubljivanja i zo stanje kada emocije i svi nagoni počnu ponovo da bujaju me je držalo prvih godinu dana, posle to dolazi u normalu. Znao sam da moram biti strpljiv, ma koliko god da sam žurio da sve nadoknadim. Od škole sam imao samo gimnaziju, komp nisam znao ni da uključim, ostao sam na nivou Komodora, nikoga sigurno nije bilo briga što sam stigao do treće godine književnosti i što sam vodio tamo neku komunu, jedine konkretne stvari koje sam tada znao bili su neki zanatski radovi koje sam naučio da radim u centru. Često su ljudi kada se skinu u fazonu kako svi treba da im se dive ali ljude to ne zanima, uostalom 95% njih veruje u to da nema izlečenih narkomana...
Otprilike mesec dana po mom izlasku iz Reta, pozvala me je voditeljka jedne emisije, zove se Klopka, kod nje sam već gostovao jedanput, rekla je da bi želela da opet nastupam. Bila je to ozbiljna odluka, bez obzira što sam se već puno puta pojavljivao u medijima, uvek je to bilo dok sam bio u centru, imao sam podršku momaka, sada bih morao da budem sam, sa druge strane, znao sam da će mi to još više otežati nalaženje posla. Ipak, znao sam da je to još jedna prilika da kažem da izlaz postoji, da je narkomanija izlečiva. Pristao sam, pozvao i Andriju, momka koji je proveo na Avali godinu i po dana(inače, moj budući kum), pored nas gostovali su i načelnica Drajzerove(državna klinika), jedan doktor, načelnik državne klinike iz Novog Sada, ujedno je i predednik neke vladine komisije za borbu protiv narkomanije i bila je tu i jedna gospođa, pomoćnica ministra prosvete. Emisija je prošla kako je prošla, a ja sam dobio poziv na razgovor u vezi posla od te zamenice ministra. I da, za mene je u toj emisiji jedino materijalno bilo opipljivo to, što su svi gosti, pa i ja, dobili na poklon mobilni telefon, koji ja nisam imao od kada sam izašao iz centra, pa sam bio jako srećan zbog toga

Star, gde si da se javis sa optuzbama da je lazov, da nije bio u emisiji, da ne veruje 95% ljudi da narkomanija nije ne izleciva i da laze za mobilni?

Pa da, sad sam se setio otkud si mi poznat.
Poz.

Eh....secam se emisije i kako sam je pomno pratila

Pozz

Bio sam na razgovorima u ministarstvu jedno pet puta sigurno, trebao sam da počnem da radim kao referent koji bi bio zadužen za koordinisanje projekata vezanih za problem bolesti zavisnosti, ma sve divno, sve bajno, ja sam se primio samo tako...Na kraju je došlo do toga da sam odneo sve papire, diplome, potvrde, bila je sreda, rekli su mi da od ponedeljka počinjem da radim. I prošao je taj ponedeljak, pa još jedan pa još jedan, govorili su mi da budem strpljiv, a meni ih je već bilo preko glave, tih raznih likova punih slatkih priča.
Nekoliko dana pred doček 2005. upoznajem vlasnika firme Tuck, u razgovoru sa njim dolazimo i do toga da me pita da li bih radio kod njega u firmi, bio bih odmah prijavljen, za početak 250 evra...Bilo mi je već muka od raznih obećanja, od tapšanja po ramenu, ovo je bila konkretna stvar, prilika koja mi se nije ispuštala i tako od 3. januara 2005. počinjem da radim tamo, prvih 6 meseci u magacinu, onda sam malo po malo napredovao, sada sam već više nego zadovoljan. Negde u to vreme sam počeo i ozbiljnije da se viđam sa sadašnjom verenicom, nekako su stvari počele da dolaze na svoje mesto. Sve je bil o.k., škripalo je samo sa kevom, još uvek smo živeli u onoj garsonjeri ali o tome ću da nastavim sutra, previše sam umoran.

brawo sale,ti si ziwi primjer da za swe nas negdje postoji...srecna zwijezda.a sa kewama uwjek shkripi,prewishe se petljaju u swe i swashta..ali ja moju volim do neba!

dobro jutro sale

Dobro vece Sale!

Dobro veče i tebi Perice

kako ide surovi kapitalizam,nadam se da ne radis za vikend.
kada ide dalje prica,ili sam nesto propustio?