opet citavu noc nisam spavala, ali sam barem nesto korisno radila...pored naseg dragog joespappe i ja sam pripomogla pa copy/paste hrvatski prevod just for today, a i pricala sa dvoje jako dragih ljudi, jedno od njih je moj sponzor, upravo zavrsismo..obe smo lude, besane noci provodimo...dobro, bar pametne stvari radimo.. razgovor sa njom mi pomaze puno...drugi prijatelj mi je pojasnio neke stvari, kada sam mu rekla kako se poslednjih dana lose osecam, plasim se buducnosti, proganja me proslost, grize me savest...
i sta sam naucila?moram da naucim da zaboravim, ustvari ostavim proslost iza sebe (ne da zaboravim, nikako) oprostim sebi i ne razmisljam o neizvesnoj buducnosti, jer od tolikog razmisljanja i zivljenja u proslosti i straha od neizvesne buducnosti, u grcu sam neprestalnom i ne mogu ziveti DANAS. a mozda bih mogla uzivati bas u danasnjem danu, u nekoj sasvim obicnoj maloj stvari, naizgled neznacajnoj.lepom suncanom danu, nasmejanom prolazniku....ne znam, bilo cemu. TO JA moram nauciti.jos uvek to ne umem, proslost me koci, buducnost plasi i sta se desava?!NISTA!bas tako, ne desava se nista.ne vidim, ne cujem, slepa sam i gluva, a mogla bih uzivati, ili tugovati, svejedno, ali osecati...sada se ne drogiram, a ja i dalje od silnog straha nista ne osecam.pre me je paralisala droga, sada strah..ne znam da li je to tuzno ili smesno?!, verovatno tragikomicno, ali osecam da ide na bolje.....polako, ali ide.osecam to.polako ucim, sve manje i sve redje sam u grcu...desi se ponekad da citav dan ne mislim ni o onom sto je bilo ni o onom sta me ceka, nego da uzivam u sada, u ovom trenu, upravo sada....evo i sada sam zadovoljna, odavno je svanulo, divno sam pricala sa dve drage osobe, slusam neku laganu muziku, kuckam, pogledam kroz prozor, nije suncan dan, ali dobro, sta sad, boze moj,bar ne pada kisa, preko puta zidajuu zgradu, radi se punom parom, a ja eto uzivam u toplini svoje sobice, ne moram se nigde mrdati, osim ako to sama ne zelim,i bas mi je lepo...prosla me je tuga koju sam osecala zbog LJ, zbog toga sto ne znam sta ce biti sutra,zbog.......ne kazem da se svi ti strahovi i tuge nece vratiti, hoce sigurno, pa to je normalno i za ljude koji se nikada nisu drogirali, a ne za nas narkomane, ali necu sada da mislim o tome...SADA mi je lepo bas....moram stvarno da se naucim i naviknem da uzivam u trenutku i malim stvarima, kao nekada davno, pre mnogo godina, jer zivot i cine male stvari.i tako, to vam je to...uzivajmo u sada i danas. cak i kada je tesko, ko zna zasto je to dobro..visa sila radi za nas, i kada se nama ne cini da je to mozda najbolje resenje, vremenom ce se pokazati da je bas tako trebalo da bude...i onda cemo uzivati.i biti zadovoljni. slusajmo svoju visu silu, pustajmo je da deluje....jer ne mozemo sami.
a meni se oci sklapaju...lakau noc, dobro jutro...
T.
goldy, pozdrav veliki, koliko vidim ni ti nisi lose...radujem se zbog toga...smo napred, hrabro...proci ce sve ovo jednom...sve lose ce jednom biti juce....
e, pa eto, ovo nedostajanje da znas.....da i na tebe sam mislila..i tebe sam se zazelela jeste jeste.....i igrice. i svih mojih sa nA naravno, sve vas ljubim