Forum za podršku u oporavku

Ja sutra idem u Palmotićevu....
Možda me zadrže da ležim....
Ako me ne bude bilo-znajte-to je....

...sve dobro....

Idem posle ponedeljka da ležim u" Palmotićevoj" neko vreme...dve tri nedelje....
Ne znam....
Nije mi lako....

pepeljuga84 wrote:Idem posle ponedeljka da ležim u" Palmotićevoj" neko vreme...dve tri nedelje....
Ne znam....
Nije mi lako....

Čuvaj se...

bar se odmori tamo...

glavu gore, ima lepih stvari u zivotu i to mnogo lepih (mene konkretno verenica mnogo vadi), a i ja ti isto preporuchujem vutru kao antidepresiv, najbolji je veruj mi

kad chujem "trava trazi crtu", najezim se jer je to po meni glupost, kad varim, dop mi ne pada na pamet, chak shta vishe smuchi mi se i pitam se kako sam sebi dozvolio da ga probam uopshte...

poz from Morbid

pepe mila, jel te to ona tamo uputila? znas na koga mislim... ne treba ti takvo skenjavanje u zivotu, covece... javi mi se

kiss

Jeste....
Pozdrav svima....
Videću da malo više pišem kasnije....

Ne vidim put.
Nema strelica i znakova koji bi mi govorili kamo da pođem.
Raskršće.
Vetrovi.
Svaki put vodi u tminu i nepoznato.Ne znam kuda-ne znam gde-ne znam kako.
Početak kraja ili kraj početka.
Igra reči ili igra životom.
Naučila sam da živim sa bolom i tugom u srcu.To sam ja.To je moj način življenja.
Bojim se sreće.Uvek kada dođe,posle sebe ostavi pustoš i opalo lišće radosti.
Prihvatila sam lečenja.Sva lečenja.Prihvatila sam bolnicu.Ne zato što nemam svoje ja,pogotovo ne zato što ne znam da kažem ne.Jednostavno ne volim da se mešam u tuđi posao.Ljudi su za to učili čitavog života.To treba poštovati.Zato poštujem.
Ako kažem da me ne parališe pomisao na usamljenost i setu u bolnici-lagaću vas.
Ako kažem da mi nije mesto tamo-lagaću vas.
Nije mi dobro.Nije.Depresivnija sam no ikada,suicidalne namere su jače nego ikada.,samopovređivanje.....

Opet stojim na raskršću-raskršću mojih svetova,mojih osećanja.
Nadam se-naći ću snage da ovaj put krenem ispravnim pravcem...
A noć je duga...
Snage nemam....
Ljubav sam dala drugima-sa njima je i ostala-tada kada sam ja otišla....
Samo mi nada ostaje,nada u bolje dane.
Jednom,i ja ću se smejati...

Jedanput si mi rekla da se ne mesam i rekao sam da vise necu...Ali moram jos jedanput. Bez obzira na sve, ipak mislim da bi trebala da probas sa Retom. Nije to sadjenje krompira, veruj mi...To je jedinstvena prilika da se dobije novi zivot, bas ono sto svakom od nas treba. A ujedno i mesto gde sam vidjao ljude koji su bili u mnogo gorem stanju nego ti, sa mnogo vecim problemima,depresijama, strahovima...Koji danas imaju jedan sasvim novi zivot, kojim oni gospodare.
Sta god odlucila, zelim ti da jednog dana osetis svu radost zivota.