Ma OK Ličanine, sa mnom ne možeš da se posvađaš, mislim jedino ako TI hoćeš, što se mene tiče ja sa svima pričam, pa i sa razmaženim maminim mazama jer poznajem svakakve ljude i ako sam išta u životu naučila je to da
ne osuđujem naročito ako veze nemam okolnosti.
Tebi previše smeta što je "neko ovde" kako ti kažeš "razmažen", a kako znaš da ja nisam bila?
Ja uopšte nisam "uličarka" (znam da me nisi hteo uvrediti nego bukvalno u nedostatku boljeg termina) nego sam bila odlična učenica i primerna osoba (zato i jeste tužno na šta sam spala i zatvor i kako se sve završilo i da živim bez ljudskog dodira u 4 zida itd) i posle srednje škole sam odmah počela raditi.
Zapravo i pre nego sam završila srednju.
Bitno u priči je da sam ja celu srednju prošla bez ikakve droge, ni trave akamoli nešto jače.
Radila sam kao kobila ni za šta, pljačkali me, obili stan, pozajmljivali od mene naivne i nikad vraćali itd.
I jedan rat, nema struje, nema da se jede, restrikcije, pa cepanje države, pa naknadno cepanje Crne Gore, pa bombardovanje, pa podstanar...
Sve to ja izdržim čista.
I onda, već zrela, sa 30 godina počnem raditi dop.
Pa onako, još uvek pod kontrolom.
Sa 31 nađem (slučajno se desilo) bogatog dečka, i navučem ga da bih preko njega ja imala. Zamisli koji sam smrad postala od naivne devojke sa školskim peticama.
Jebiga, svi ovde znaju koja bi mi alternativa bila sama da se snalazim.
Ali i dotle je, naravno, došlo.
Nebitno, nisam na "Ispovestima" mada od onda bih imala puno toga i reći.
Htela sam samo da istaknem da je razlika kad se već formirana ličnost (odrasla osoba) navuče, nego nego sa 15, jer ja znam šta je život pre dopa a onaj ko se navukao sa 15 jebiga ne zna.
Ne seća se.
MADA...ja definitivno nisam ista osoba koja sam bila pre dopa, ali takođe nisam ista osoba koja sam bila na dopu.
Nemam pojma šta sam sad ("Leptirica- vampirica"
) a jebA ga, barem mi ostao smisao za humor
