Samo za Danas (Just for today)

[Vuk]

9. april
Postupati prema

"Učimo da doživljavamo svoja osećanja i spoznajemo da nam ona
ne mogu naškoditi ukoliko prema njima ne postupamo."

v

Mnogi od nas su došli u Anonimne narkomane preplavljeni željom da prestanemo sa drogiranjem. Jasno, droga nam je stvarala probleme i hteli smo da se rešimo problema, ali nismo hteli da prestanemo da se osećamo "haj." Vremenom smo ipak shvatili da ne možemo imati i jedno i drugo. Iako smo stvarno hteli da uzmemo drogu, nismo to uradili; nismo više hteli da platimo tu cenu. Što duže smo ostali čisti i radili program, iskusili smo veću slobodu. Pre ili kasnije, prisila za drogiranjem nas je potpuno napustila i ostali smo čisti zato jer smo hteli da živimo čisto.
Ista načela odnose se na druge negativne porive koji nas možda muče. Možda želimo da uradimo nešto destruktivno, samo zato što nam se to prohte. Činili smo to ranije i ponekad pomislimo da možemo da se izvučemo s tim, ali ponekad u tome ne uspevamo. Ukoliko ne želimo da odgovaramo za dela učinjena po takvim osećanjima, ne moramo prema njima da postupamo.
To može biti teško, možda čak i toliko teško koliko je na početku bilo teško ostati čist. Ali drugi su se isto tako osećali i našli su slobodu da ne moraju delovati prema svojim negativnim porivima. Deljenjem tih osećanja i traženjem pomoći od ljudi koji se oporavljaju i od Sile veće od nas samih, možemo da nađemoi put, podršku i snagu koji nam trebaju da bismo se uzdržali od bilo kakve destruktivne prisile.

v

Samo danas: U redu je doživljavati sopstvena osećanja. Uz pomoć mog sponzora, mojih NA prijatelja i moje Više sile, ja sam slobodan da ne postupam prema svojim negativnim osećanjima.

[Vuk]

10. april
Prezauzeti

"Moramo da koristimo ono što smo naučili ili ćemo to izgubiti,
bez obzira koliko smo dugo čisti."

v

Skupivši neko vreme čistoće, neki od nas su skloni da zaborave šta je naš najvažniji prioritet. Jednom nedeljno ili ređe kažemo sebi: "Moram danas da odem na sastanak. Poslednji put sam bio..." Zapeli smo u drugim stvarima, svakako važnim, ali ne važnijim od našeg stalnog učestvovanja u Anonimnim narkomanima.
To se događa postepeno. Našli smo posao. Vratili smo se svojim porodicama. Odgajamo decu, pas nam je bolestan ili idemo uveče u školu. Kuća treba da bude pospremljena. Travnjak podšišan. Radimo do kasno. Umorni smo. Večeras je u pozorištu dobra predstava. I sasvim iznenada primećujemo da nismo nazvali svog sponzora, bili na sastanku, pričali s novajlijom, ili govorili s Bogom već duže vreme.
Šta sada da uradimo? Pa, ili ćemo obnoviti svoju predanost oporavku ili ćemo ostati prezaposleni da bismo se oporavili dok se nešto ne dogodi i naši životi ne postanu nepodnošljivi. Kakav izbor! Najbolje što možemo da učinimo je da uložimo svoju energiju u održanje temelja oporavka na kojima su izgrađeni naši životi. Taj temelj omogućuje nam sve ostalo i sigurno će se urušiti ako budemo previše okupirani svim ostalim.

v

Samo danas: Ja sebi ne mogu da dozvolim da budem prezaposlen za oporavak. Danas ću uraditi nešto što održava moj oporavak.

[Vuk]

11. april
Zatvoren um

"Nova zamisao ne može biti usađena u zatvoren um.
Otvorenost uma nas vodi istim onim spoznajama koje su
nam izmicale ranije tokom naših života."

v

Stigli smo u NA na najnižoj tački u svojim životima. Ostali smo bez ideja. Ono što nam je trebalo najviše kad smo došli bile su nove ideje i novi način života, podeljene od ljudi koji su iz iskustva videli da te zamisli funkcionišu. Ipak nas je zatvorenost uma sprečila da preuzmemo te iste ideje koje su nam trebale da bismo živeli.
Poricanje nas udaljuje od shvatanja koliko nam stvarno trebaju nove ideje i novi put. Priznanjem svoje nemoći i prepoznavanjem koliko su naši životi postali istinski neupravljivi, omogućavamo sebi da vidimo koliko nam jako treba ono što NA ima da nam ponudi.
Oslanjanje na sopstvene snage i samovolja sprečavaju nas da barem priznamo mogućnost postojanja Sile veće od nas samih. Ipak, kada priznamo jadno stanje do kojeg nas je dovela samovolja, otvaramo oči i um za nove mogućnosti. Kada nam drugi govore o Sili koja im je vratila zdrav razum, počinjemo da verujemo da takva Sila može isto da učini i za nas.
Drvo kome smo posekli grane će uvenuti ako mu se nove ne mogu usaditi na stablo. Na isti način smo u zavisnosti ogoljeni od bilo kakvog puta kojim smo išli. Kako bismo rasli ili čak samo preživeli, moramo da budemo bez predrasuda i dopustimo novim idejama da budu usađene u naše živote.

v

Samo danas: Ja ću moliti svoju Višu silu da budem bez predrasuda za nove ideje o oporavku.

[Vuk]

12. april
Cela slika

"Sva duhovna buđenja imaju nešto zajedničko.
Zajednički elementi uključuju kraj usamljenosti
i osećaj dobijanja pravca u našim životima."

v

Jedna vrsta duhovnog iskustva se događa kada se suočimo sa nečim većim od nas samih. Slutimo da su ovde prisutne sile koje ne možemo da objasnimo. Vidimo samo delić cele slike i u tom trenutku nalazimo poniznost.
Naše putovanje putem Dvanaest koraka doneće nam duhovno iskustvo iste prirode, samo još dublje i dužeg trajanja. Prolazimo kroz stalni proces pražnjenja ega dok istovremeno postajemo svesniji većeg plana. Naš pogled na svet širi se do tačke u kojoj više nemamo preterani osećaj sopstvene važnosti.
U svojoj novoj svesnosti više se ne osećamo odvojeno od ostatka ljudskog roda. Možda ne razumemo zašto je svet takav kakav jeste ili zašto se ponekad ljudi jedni prema drugima odnose tako divljački. Ali razumemo patnju i u oporavku možemo da uradimo najbolje što možemo da je ublažimo. Kada se naš lični doprinos kombinuje sa doprinosom drugih, mi postajemo bitan deo velikog plana. Konačno smo povezani.

v

Samo danas: Ja sam samo jedna osoba u velikom nacrtu stvari. Ponizno prihvatam svoje mesto u celoj slici.

[Vuk]

13. april
Ugađanje ljudima

"...ponašanje kojim tražimo nečije odobravanje
vodilo nas je dublje u našu zavisnost..."

v

Kad drugi odobravaju ono što uradimo ili kažemo, osećamo se dobro; kad nam ne odobravaju, osećamo se loše. Njihova mišljenja o nama i kako se zbog njih osećamo, mogu imati pozitivan uticaj. Čineći da se osećamo dobro kada idemo pravim putem, oni nas ohrabruju da tako nastavimo. "Ugađati ljudima" je nešto sasvim drugačije. "Ugađamo ljudima" kada radimo stvari, dobre ili loše, samo kako bismo naišli na nečije odobravanje.
Nisko samopouzdanje nas može naterati da mislimo kako nam treba nečije odobravanje da bismo se sami osećali dobro. Radimo šta god mislimo da treba kako bi nam rekli da smo OK. Neko vreme se osećamo dobro. Ali onda počinjemo da patimo. Nastojeći da ugodimo drugoj osobi umanjili smo sebe i svoje vrednosti. Shvatamo da odobravanje drugih neće ispuniti prazninu u nama.
Unutrašnje zadovoljstvo koje tražimo može se naći u činjenju pravih stvari iz pravih razloga. Oslobađamo se kruga "ugađanja ljudima" onda kada prestanemo da se ponašamo samo da bismo stekli tuđe odobravanje i kada počnemo da delujemo u skladu s voljom naše Više sile za nas. Kada tako radimo, prijatno ćemo se iznenaditi kad vidimo da ljudi do kojih nam je stvarno stalo u životu, sve više odobravaju takvo naše ponašanje. Najvažnije je ipak, da ćemo imati svoje odobravanje.

v

Samo danas: Viša silo, pomozi mi da živim u skladu sa duhovnim načelima. Tek tada mogu dobiti svoje odobravanje.

[Vuk]

14. april
Nova vizija

"Da li zaista želimo da se oslobodimo svojih ogorčenja,
svoje ljutnje i svog straha?"

v

Zašto ih nazivamo "nedostacima"? Možda bi ih trebalo zvati "dosta-cima," jer im često toliko ili duže treba da iščeznu iz naših života. Neki od nas misle da su nam upravo ti nedostaci spasili život dok smo se drogirali. Ako je to istina, onda je malo čudo što se za njih ponekad držimo kao za stare, dobre prijatelje.
Ako imamo problema sa ogorčenjem, ljutnjom ili strahom, možda sebi želimo da predstavimo kako bi nam život mogao izgledati bez ovih mučnih mana. Pitanjem zašto reagujemo na određeni način, ponekad možemo iskoreniti strah iz srži svog ponašanja. "Zašto se bojim da izađem iz okvira ovih izraza moje ličnosti?" - pitamo se. "Da li se bojim ko ću postati bez tih osobina?"
Jednom kad smo razotkrili svoj strah, možemo da krenemo van njegovih granica. Pokušavamo da zamislimo kako bi nam život mogao izgledati bez nekih naših uočljivijih nedostataka. To nam daje osećaj onoga što se nalazi iza našeg straha i daje nam motivaciju koja nam treba kako bismo išli u tom pravcu. Naša Viša sila nudi nam novu viziju sopstvenog života, slobodnog od naših mana. Ta je vizija osnova naših najboljih i najsvetlijih snova za sebe. Ne treba da se bojimo te vizije.

v

Samo danas: Ja ću zamisliti kako bi moj život mogao da izgleda bez mojih karakternih nedostataka. Moliću se za voljnost da Bog ukloni moje mane.

[Vuk]

15. april
Nastavi da dolaziš

"Počeli smo da uživamo u tome što živimo čisti i želimo još
dobrih stvari koje Udruženje NA ima za nas."

v

Možeš li da se setiš kad si pogledao zavisnike koji se oporavljaju u NA i pitao se: "Ako se ne drogiraju, zbog čega se onda uopšte smeju?" Da li si verovao da je zabava prestala kada si prestao da se drogiraš? Mnogi od nas jesu; bili smo sigurni da "dobar život" ostavljamo iza sebe. Danas mnogi od nas mogu da se smeju ovoj zabludi jer znamo koliko naši životi u oporavku mogu biti ispunjeni.
Mnoge od stvari u kojima toliko uživamo u oporavku stekli smo aktivnim učestvovanjem u Udruženju NA. Nalazimo pravo društvo, prijatelje koji nas razumeju i vole onakve kakvi jesmo. Nalazimo mesto gde možemo da budemo od koristi drugima. Tu su sastanci oporavka, rad na služenju drugima i zajednička druženja kako bismo ispunili svoje vreme i zaokupili pažnju. Udruženje može biti ogledalo u kojem ćemo bolje sagledati ko smo. Nalazimo učitelje, pomagače, prijatelje, ljubav, brigu i podršku. Udruženje uvek može da ponudi više, dokle god nastavljamo da dolazimo.

v

Samo danas: Znam gde je "dobar život." Ja ću nastaviti da dolazim.

[Vuk]

16. april
"Raditi kao da"

"Danas tražimo rešenja, a ne probleme. Probamo ono
što smo naučili na eksperimentalnoj osnovi."

v

Prvi put kad smo čuli da bi trebali "raditi kao da," mnogi od nas su uzviknuli - "Ali to nije iskreno! Mislio sam da u Anonimnim narkomanima uvek treba da budemo iskreni sa svojim osećanjima."
Verovatno možemo da se prisetimo vremena kad smo prvi put došli u program. Možda nismo verovali u Boga, ali smo se ipak molili. Ili možda nismo bili sigurni da će program za nas funkcionisati, ali smo nastavili da dolazimo na sastanke bez obzira na to šta smo mislili. Isto se odnosi i na naš napredak u oporavku. Možda se užasavamo gomile, ali ako imamo poverenja i pružimo ruku, nećemo se samo osećati bolje, nego ćemo otkriti i da nismo više toliko uplašeni od velikih skupova.
Sve što preduzimamo u tom smislu vodi nas bliže tome da postanemo onakvi ljudi kakvi smo predodređeni da budemo. Svaka pozitivna promena koju napravimo gradi naše samopouzdanje. Radeći drugačije, shvatićemo da počinjemo da mislimo drugačije. Svojim životom dolazimo do pravilnog razmišljanja "radeći kao da."

v

Samo danas: Ja ću iskoristiti priliku da postupam tako kao da mogu da prihvatim situacije od kojih sam ranije bežao.

[Vuk]

17. april
Prioritet: sastanci

"Prvo sam mislio da je nemoguće prisustvovati na više od
jednog ili dva sastanka nedeljno. To jednostavno ne bi moglo
da se uklopi u moj zgusnuti raspored. Kasnije sam naučio da su se
moji prioriteti okrenuli za 180 stepeni. Sve drugo je bilo
ono što je moralo da se uklopi u moj raspored sastanaka."

v

Neki od nas nisu previše redovno prisustvovali sastancima kad su prvi put došli u Anonimne narkomane, a potom su se čudili zašto ne mogu da ostanu čisti. Ono što smo ubrzo naučili je da, ako želimo da ostanemo čisti, moramo svoje prisustvovanje sastancima da stavimo na prvo mesto.
Onda smo počeli ponovo. Prihvatajući savet sponzora, obavezali smo se da prisustvujemo na devedeset sastanaka u devedeset dana. Prvih trideset dana predstavljali smo se kao novajlija kako bi drugi mogli da nas upoznaju. Upućeni od svog sponzora, prestali smo puno da govorimo kako bismo naučili da slušamo. Ubrzo smo počeli da se radujemo sastancima. I počeli smo da ostajemo čisti.
Danas dolazimo na sastanke iz različitih razloga. Ponekad idemo na sastanke da podelimo svoje iskustvo, snagu i nadu sa novijim članovima. Ponekad odemo da vidimo svoje prijatelje. A ponekad samo zato što nam treba zagrljaj. Neki put odlazimo sa sastanka shvatajući da ustvari nismo čuli ništa od onog što je rečeno - ali se ipak osećamo bolje. Ambijent ljubavi i sreće koja ispunjava naše sastanke održalo nas je čistima još jedan dan. Bez obzira koliko naš raspored bio pretrpan, dolazak na sastanak stavljamo na prvo mesto.

v

Samo danas: U svom srcu znam da mi sastanci koriste na sve moguće načine. Danas želim ono što je dobro za mene. Ja ću prisustvovati sastanku.

[Vuk]

18. april
"Ja razumem"

"Ponizno smo ga zamolili da ukloni naše mane."

v

Jednom kad smo potpuno spremni da nam se uklone naše karakterne mane, mnogi među nama su potpuno spremni. Ironično, tada nevolja stvarno tek počinje. Što se više borimo da se rešimo određenog nedostatka, čini se da taj nedostatak postaje jači. Zaista je ponizno prihvatiti da nismo nemoćni samo nad svojom zavisnošću već i nad svojim karakternim nedostacima.
I onda nam konačno sine. Sedmi korak ne kaže da se sami oslobađamo svojih nedostataka, nego da zamolimo Višu silu da nas od njih oslobodi. Fokus naših dnevnih molitvi počinje da se prebacuje. Priznajući svoju nemogućnost da se sami usavršimo, pozivamo svoju Višu silu da učini za nas ono što ne možemo da učinimo sami za sebe. I onda čekamo.
Naš program može da zastane na Sedmom koraku više dana. Možda ne doživljavamo naglo, potpuno oslobođenje od mana – ali često doživljavamo suptilnu promenu svojih pogleda na sebe i druge. Očima Sedmog koraka, počinjemo manje kritički da gledamo one oko nas. Znamo da se mnogi od njih, baš kao mi, bore sa nedostacima kojih bi jako voleli da se reše. Znamo da su, baš kao i mi i oni nemoćni pred svojim sopstvenim manama. Pitamo se da li se i oni, kao i mi, ponizno mole da im se uklone njihove mane.
Počinjemo da cenimo druge kao što smo naučili da cenimo sebe, sa saosećanjem rođenim iz poniznosti. Kako posmatramo druge i kako nastavljamo da posmatramo sebe, konačno možemo da kažemo – "Ja razumem."

v

Samo danas: Bože, pomozi mi da vidim očima Sedmog koraka. Pomozi mi da razumem.