Re: prica o najpametnijem tipu na svijetu
Posted: Mon Feb 04, 2008 7:40 pm
Doslo je sutra. Nista specijalno. Jednako kao i uvijek se mrak navukao nad grad i na TV-u pustaju pogresne serije i fudbal na africkom kupu nacija je ispod svakog nivoa i pije mi se pivo, a poslijepodne prokleto sporo prolazi... Lafo mi je kao krivo zbog toga. Nekoliko sati ranije sam isto tako jedva cekao da kazaljka dodje do pola cetiri i da razgulim kuci sa posla... Manje vise dani mi prolaze u iscekivanju necega. Sta cekam ? Pojma nemam. Valjda musicu da prdne ili tako nesto.
U devet sati igram basketa i poslije toga cu smrdljiv i oznojen svratiti u Skalu da sa isto tako smrdljivom i oznojenom ekipom ljudi razgovaram o finansijskom trzistu i seksu i sportu i kladionici i alkoholu. To je najljepsi dio dana. Basket i cedevita poslije njega i ceznutljiv pogled u pravcu krigli piva oko mene. Trenutno alkohol spominjem samo u proslom vremenu i nije da mi je lako. Jebiga... Jedino mi se cini da je noc vrijedna pomena ako sam se napio i izbudalesao i iskreveljio. Mozda sam samo neozbiljni jebeni tinejdzer zarobljen u debelom mlohavom tijelu dvadesetosmogodisnjaka... I trunem od dosade. Pola jutra sam proveo citajuci diskusiju na ekonomskom forumu u kojoj se cetrdesetogodisnjaci zale na svoje zene i zivot uopste. Bilo mi simpa da citam kako ih zene ne razumiju i nemilice prekucavaju limite na karticama i kako u braku Nesto jebeno ne stima i kako je zivot generalno kurac... To pricaju ljudi sa barem 6 nula na racunu. Kontam kako cu ja za 12 godina takodje biti tip sa sest nula na racunu, zarobljen u virtuelnom ekonomskom forumu i besmislenom zivotu uzivo i uzasnut prazninom u sebi... Znam, pronadji vjeru, Vladimire.
Moj djed je bio alkoholicar pola svog zivota. Nekad, pocetkom devedesetih se skinuo sa flase, prodao sve sto je imao u gradu i pobjegao na vrh planine. Tamo je cuvao ovce i vristao u šumi. Smirio se... Nije pio alkohol. Umro srecan prosle godine. Govorio da jedino zali za tim sto nije provalio tu foru nekih 15-tak godina ranije. Mozda ja jednog dana provalim da je u šumi spas.
Nazad na drvo. Preci su se zajebali.
A nije rad stvorio covjeka. Kontam da je to jos jedna varka, zamjena teza servirana od strane jebenih kapitalista... Rad stvara tovarnu zivotinju, nista vise. E, imao sam dobar dan na poslu danas. Nisam dobio zelju da pucam sebi u sljepocnicu, a imao sam energije da citam par sati poslije rucka.
Dolazio mi diler na posao. Istina, plivao sam mu 500 kerma od nove godine. Tip je prilicno korektan, mjesec dana me nije podsjecao da sam mu duzan, a non stop mijenja brojeve telefona pa ga nisam mogao nazvati da to zavrsimo... Izbrojao sam mu pare, 500 km mi nije danas prevelik problem. Ali rece mi tip nesto. Kaze ima dobar skank. Kaze dace mi komad da probam. Kaze - Oces da ti donesem ?
Nije bas da sam se tresao kao Jermenija osamdeset i neke, ali nije mi bilo ni svejedno. Ipak, stisnuo sam jaja i odbio. A nadam se da ce broj promijeniti prije nego ja promijenim misljenje.
Skank je povratak na staru stazu. Utabana. Vodi strmo. Sto vise njom odmices, nagib sve veci. Pri kraju, skoro da letis. A u dnu, mocvara puna govana (izvinjavam se damama).
Kad smo vec kod dama, da spomenem jednu ribu. Upoznao je u petak. Dobro izgleda i iz nekog tesko shvatljivog razloga je interesujem. Naravno, sad nemam pojma sta da radim.
Rijesice se samo od sebe.
Pozdrav.
p.S.
Evo Deks, post dugacak kao partija saha Smislov - Dugokontov sedamdeset seste u Tripoliju. Nisam odavno igrao.
U devet sati igram basketa i poslije toga cu smrdljiv i oznojen svratiti u Skalu da sa isto tako smrdljivom i oznojenom ekipom ljudi razgovaram o finansijskom trzistu i seksu i sportu i kladionici i alkoholu. To je najljepsi dio dana. Basket i cedevita poslije njega i ceznutljiv pogled u pravcu krigli piva oko mene. Trenutno alkohol spominjem samo u proslom vremenu i nije da mi je lako. Jebiga... Jedino mi se cini da je noc vrijedna pomena ako sam se napio i izbudalesao i iskreveljio. Mozda sam samo neozbiljni jebeni tinejdzer zarobljen u debelom mlohavom tijelu dvadesetosmogodisnjaka... I trunem od dosade. Pola jutra sam proveo citajuci diskusiju na ekonomskom forumu u kojoj se cetrdesetogodisnjaci zale na svoje zene i zivot uopste. Bilo mi simpa da citam kako ih zene ne razumiju i nemilice prekucavaju limite na karticama i kako u braku Nesto jebeno ne stima i kako je zivot generalno kurac... To pricaju ljudi sa barem 6 nula na racunu. Kontam kako cu ja za 12 godina takodje biti tip sa sest nula na racunu, zarobljen u virtuelnom ekonomskom forumu i besmislenom zivotu uzivo i uzasnut prazninom u sebi... Znam, pronadji vjeru, Vladimire.
Moj djed je bio alkoholicar pola svog zivota. Nekad, pocetkom devedesetih se skinuo sa flase, prodao sve sto je imao u gradu i pobjegao na vrh planine. Tamo je cuvao ovce i vristao u šumi. Smirio se... Nije pio alkohol. Umro srecan prosle godine. Govorio da jedino zali za tim sto nije provalio tu foru nekih 15-tak godina ranije. Mozda ja jednog dana provalim da je u šumi spas.
Nazad na drvo. Preci su se zajebali.
A nije rad stvorio covjeka. Kontam da je to jos jedna varka, zamjena teza servirana od strane jebenih kapitalista... Rad stvara tovarnu zivotinju, nista vise. E, imao sam dobar dan na poslu danas. Nisam dobio zelju da pucam sebi u sljepocnicu, a imao sam energije da citam par sati poslije rucka.
Dolazio mi diler na posao. Istina, plivao sam mu 500 kerma od nove godine. Tip je prilicno korektan, mjesec dana me nije podsjecao da sam mu duzan, a non stop mijenja brojeve telefona pa ga nisam mogao nazvati da to zavrsimo... Izbrojao sam mu pare, 500 km mi nije danas prevelik problem. Ali rece mi tip nesto. Kaze ima dobar skank. Kaze dace mi komad da probam. Kaze - Oces da ti donesem ?
Nije bas da sam se tresao kao Jermenija osamdeset i neke, ali nije mi bilo ni svejedno. Ipak, stisnuo sam jaja i odbio. A nadam se da ce broj promijeniti prije nego ja promijenim misljenje.
Skank je povratak na staru stazu. Utabana. Vodi strmo. Sto vise njom odmices, nagib sve veci. Pri kraju, skoro da letis. A u dnu, mocvara puna govana (izvinjavam se damama).
Kad smo vec kod dama, da spomenem jednu ribu. Upoznao je u petak. Dobro izgleda i iz nekog tesko shvatljivog razloga je interesujem. Naravno, sad nemam pojma sta da radim.
Rijesice se samo od sebe.
Pozdrav.
p.S.
Evo Deks, post dugacak kao partija saha Smislov - Dugokontov sedamdeset seste u Tripoliju. Nisam odavno igrao.
Prosto mi je zao sto sam uplatila kablovsku ovog meseca ,...ljudi ne znaju ni da zaustave ovaj los trip a kamoli da objasne,...onda se neki ovde pitaju sto neki od nas ne pomazu ostalima...nemam vise zivaca...sad bih samo da se smejem