Posted: Mon Dec 19, 2005 12:46 pm
Bojan prica za sebe vrlo brzo mi je postao decko,o kome sad pricam po forumu to je taj sto mi dusu izjeda moj Omare...bice nastavak samo polako!
Page 7 of 119
Posted: Thu Dec 22, 2005 10:38 am
Ne znam sad kako da nastavim jer sam mnogo toga preskocila,a ako nastavim od Bojana ovo ce se jako brzo zavrsiti,a i moja ispoves i nije tolio dugacka prica a? Sta vi mislite?
Posted: Fri Dec 23, 2005 3:10 pm
Zvrky nastavi molim te!Tebi to ne izgleda bitno ali nama (bar meni) JESTE!
Daj pisi! PDT_Love_18
Daj pisi! PDT_Love_18
Posted: Fri Dec 23, 2005 9:58 pm
nastavi tamo gdje si stala. Gdje god ti hoces....
mozes se i unazad vratiti ako hoces... Tvoja je ispovijest-pisi sta i kako zelis.
I ne tripuj....svi te rado citamo....
cmokkk
mozes se i unazad vratiti ako hoces... Tvoja je ispovijest-pisi sta i kako zelis.
I ne tripuj....svi te rado citamo....
cmokkk
Posted: Sat Dec 24, 2005 5:42 am
Zvrksone, hajde sad ti se meni lepo vrati na onu klupicu, akcije dok je društvo bilo na okupu, polako...Tako treba da teče priča, kao da je pričaš meni, nećeš se zbunjivati, a i trebaće ti dosta vremena da dođeš do Bojana! Ispričaj nam o osećajima među vama, ispričaj nam kako je bilo raditi a moraš u krizi na posao ili..? Eto ti ideje, a onda će Bojan logično i hronološki doći na kraju!
Pozdrav i eto ti preokupacije i malo razgovora sa samom sobom! Nismo mi lektori ni književnici, a ni književni kritičari! Svi treba da pišemo svojim jezikom i kako znamo!
Pozdrav i eto ti preokupacije i malo razgovora sa samom sobom! Nismo mi lektori ni književnici, a ni književni kritičari! Svi treba da pišemo svojim jezikom i kako znamo!
Posted: Sat Dec 24, 2005 11:53 am
Oću,oću samo malo strpljenja,nemam mnogo vremena sad,kato moja,pisaću!
Posted: Tue Dec 27, 2005 1:08 pm
droga i na poslu koji sam radila
Dve godine sam radila u jednoj stampariji,za svo to vreme sam se i drogirala.Neki su tamo znali za to ali vecina nije,isla sam na posao i u zikri i uradjena,kada sam u zikri ljudi koji su znali za moje drogiranje su me pokrivali i radili po ceo dan umesto mene i zahvalna sam im na tome!!!! Kada sam bila uradjena radila sam za sve njih i one koji su znali i one koji nisu,gledala sam da uvek budem sredjena kad idem na posao ali ipak je bilo dana i kad nisam imala da se uradim.Tada kada nisam imala bilo mi je jako lose,znate i sami da se u stamparijama radi sa razredjivacima,bojama,lepkovima itd. meni su sva ta isparenja mnogo smetala kada sam u zikri jer ventilaciju nismo imali,a meni je vazduh bio jako bitan! Masu puta sam na pola radnog vremena odlazila jer se videlo da mi je lose pa me sef pusti kuci,isto tako sam masu puta izlazila za vreme pauze i odlazila na semu koja mi je bila blizu posla,jer i tamo sam imala dilera i mislim da sam ih imala u svakom delu grada tada,pare sam pozajmljivala od koleginice koja je znala sve o meni i isto tako je znala da cu joj vratiti te pare!!!!Posto je pauza mnogo kraca nego taj moj odlazak na semu opet me je pokrivala...da pojasnim malo oko tih para,kada dodjem u zikri znaci da nemam pare i tada pozajmim od ljudi sa posla i odmah zovem i idem na muse,kada sam uradjena ili imam kod sebe da se tek uradim bila sam jako dobar radnik!!!Nista me nije mrzelo,sve sam htela i sve volela.Dosla je nova godina i ja resila da se skidam na poslu,to su bili moji najgori dani na svetu(na suvo bez i jednog leka,osim diklofenaka koji je za kicmu koji sam inace koristila jer mi je takvo radno mesto bilo gde ja sedim ceo dan),to je pocelo negde krajem novembra kada je stamparija ne puna posla nego se ne moze fizicki postici sve,toliko narudzbina sa zadatim datumima za zavrsavanje....tamo smo bili svaki dan od 6 ujutru pa do 3,4 nocu svaki dan do 31 decembra,e svo to vreme sam se ja skidala tamo i uspela sam,31 decembra je stigla i plata za normalno svakodnevno radno vreme plus svakodnevni prekovremeni rad koji se placa vise i plus noci koje se jos vise placaju,ljudi tada sam imala para vise nego ikad,a ja se skinula vec mi je bilo dobro fizicki....e sad da se vratim na dane u zikri...to je bilo ludilo u mojoj glavi,ti bolovi....nemam gde da legnem a i da imam nemam vremena jer to telefoni zvone zovu ljudi, panika jel im gotov posao itd. ja sam sedela za svojom masinom cutala i radila koliko sam mogla,kad vise ne mogu zovem da me zamene makar na 10 min. to je bilo povracanje,temperature,bolovi svega zivog na meni ne mogu da odredim deo tela sve boli,ma ludilo,idem tamo vamo ne znam sta da radim lose mi je....bleda ko krpa,nos mi curi,ma raspadam se,kako sam ja sve to izdrzala ja ne znam ali nekim cudom jesam!!!! Posto je posla bilo abnormalno mnogo mene je i to malo vuklo i pomoglo da se tada skinem(zasto sam ja htela na suvo to ne znam ali eto...),jer nemas mnogo vremena da razmisljas o sebi tj. nemas uopste vremena,ljudi dolaze i odlaze,kolicina tih ljudi abnormalna ovaj dolazi po svoj poso,onaj donosi novi,iza mene stoji 100.000 upaljaca,100.000 olovaka koje treba da odradim u dva dana,meni slika nije kako treba,sve duplo vidim vrti mi se u glavi,ne mogu da nastelujem masinu,ma ludilo...pritom nisam mogla nista da jedem sve ispovracam,nije mi se ni jelo jako cesto nisam ni jela,samo kad me nateraju jer mi je lose ti ljudi koji su znali! Tako su prolazili dani,da pritom sef me zaduzi kao najboljeg radnika da ugovaram i poslove da se javljam na tel. i primam poslove a ja ne mogu da govorim a kamo li da ugovorim posao,ali ja sta cu pristanem na to,papir olovka i pisem sta je ko narucio u isto vreme sam za masinom za kojom sam radila,masina se nije gasila tih mesec ipo dana i ta stolica na kojoj sam sedela nikad nije bila prazna,nije bilo vremena ni za dorucak a kamoli za neki odmor...par puta sam padala u nesvest od zikre i premora pa su me opet pokrivali odnesu me u kupatilo ili kuhinju posto smo i to imali na poslu pa me tamo vrate malo u zivot,za to vreme druga koleginica sedi za mojom masinom da ne vide da mi je lose,jer ja nisam htela da to vide,onda iskuliram malo da dodjem sebi pa opet za masinu,pored mene za istom takvom masinom je sedela ta moja koleginica koja mi je tada mnogo pomogla,i posmatrala stalno da li mi je dobro i dal mi treba nesto jedino sto mi je trebalo je tecnost i to mi je donosila stalno!!!!Tako su prosli ti najgori dani mog zivota,pocelo je da mi bude bolje i bila sam srecna zbog toga,ali bolje u smislu zikre a premor mog tela ne mogu vam opisati....eto tako sam se ja skinula prvi put i bila cista citava dva,tri meseca.....nastavice se....
Dve godine sam radila u jednoj stampariji,za svo to vreme sam se i drogirala.Neki su tamo znali za to ali vecina nije,isla sam na posao i u zikri i uradjena,kada sam u zikri ljudi koji su znali za moje drogiranje su me pokrivali i radili po ceo dan umesto mene i zahvalna sam im na tome!!!! Kada sam bila uradjena radila sam za sve njih i one koji su znali i one koji nisu,gledala sam da uvek budem sredjena kad idem na posao ali ipak je bilo dana i kad nisam imala da se uradim.Tada kada nisam imala bilo mi je jako lose,znate i sami da se u stamparijama radi sa razredjivacima,bojama,lepkovima itd. meni su sva ta isparenja mnogo smetala kada sam u zikri jer ventilaciju nismo imali,a meni je vazduh bio jako bitan! Masu puta sam na pola radnog vremena odlazila jer se videlo da mi je lose pa me sef pusti kuci,isto tako sam masu puta izlazila za vreme pauze i odlazila na semu koja mi je bila blizu posla,jer i tamo sam imala dilera i mislim da sam ih imala u svakom delu grada tada,pare sam pozajmljivala od koleginice koja je znala sve o meni i isto tako je znala da cu joj vratiti te pare!!!!Posto je pauza mnogo kraca nego taj moj odlazak na semu opet me je pokrivala...da pojasnim malo oko tih para,kada dodjem u zikri znaci da nemam pare i tada pozajmim od ljudi sa posla i odmah zovem i idem na muse,kada sam uradjena ili imam kod sebe da se tek uradim bila sam jako dobar radnik!!!Nista me nije mrzelo,sve sam htela i sve volela.Dosla je nova godina i ja resila da se skidam na poslu,to su bili moji najgori dani na svetu(na suvo bez i jednog leka,osim diklofenaka koji je za kicmu koji sam inace koristila jer mi je takvo radno mesto bilo gde ja sedim ceo dan),to je pocelo negde krajem novembra kada je stamparija ne puna posla nego se ne moze fizicki postici sve,toliko narudzbina sa zadatim datumima za zavrsavanje....tamo smo bili svaki dan od 6 ujutru pa do 3,4 nocu svaki dan do 31 decembra,e svo to vreme sam se ja skidala tamo i uspela sam,31 decembra je stigla i plata za normalno svakodnevno radno vreme plus svakodnevni prekovremeni rad koji se placa vise i plus noci koje se jos vise placaju,ljudi tada sam imala para vise nego ikad,a ja se skinula vec mi je bilo dobro fizicki....e sad da se vratim na dane u zikri...to je bilo ludilo u mojoj glavi,ti bolovi....nemam gde da legnem a i da imam nemam vremena jer to telefoni zvone zovu ljudi, panika jel im gotov posao itd. ja sam sedela za svojom masinom cutala i radila koliko sam mogla,kad vise ne mogu zovem da me zamene makar na 10 min. to je bilo povracanje,temperature,bolovi svega zivog na meni ne mogu da odredim deo tela sve boli,ma ludilo,idem tamo vamo ne znam sta da radim lose mi je....bleda ko krpa,nos mi curi,ma raspadam se,kako sam ja sve to izdrzala ja ne znam ali nekim cudom jesam!!!! Posto je posla bilo abnormalno mnogo mene je i to malo vuklo i pomoglo da se tada skinem(zasto sam ja htela na suvo to ne znam ali eto...),jer nemas mnogo vremena da razmisljas o sebi tj. nemas uopste vremena,ljudi dolaze i odlaze,kolicina tih ljudi abnormalna ovaj dolazi po svoj poso,onaj donosi novi,iza mene stoji 100.000 upaljaca,100.000 olovaka koje treba da odradim u dva dana,meni slika nije kako treba,sve duplo vidim vrti mi se u glavi,ne mogu da nastelujem masinu,ma ludilo...pritom nisam mogla nista da jedem sve ispovracam,nije mi se ni jelo jako cesto nisam ni jela,samo kad me nateraju jer mi je lose ti ljudi koji su znali! Tako su prolazili dani,da pritom sef me zaduzi kao najboljeg radnika da ugovaram i poslove da se javljam na tel. i primam poslove a ja ne mogu da govorim a kamo li da ugovorim posao,ali ja sta cu pristanem na to,papir olovka i pisem sta je ko narucio u isto vreme sam za masinom za kojom sam radila,masina se nije gasila tih mesec ipo dana i ta stolica na kojoj sam sedela nikad nije bila prazna,nije bilo vremena ni za dorucak a kamoli za neki odmor...par puta sam padala u nesvest od zikre i premora pa su me opet pokrivali odnesu me u kupatilo ili kuhinju posto smo i to imali na poslu pa me tamo vrate malo u zivot,za to vreme druga koleginica sedi za mojom masinom da ne vide da mi je lose,jer ja nisam htela da to vide,onda iskuliram malo da dodjem sebi pa opet za masinu,pored mene za istom takvom masinom je sedela ta moja koleginica koja mi je tada mnogo pomogla,i posmatrala stalno da li mi je dobro i dal mi treba nesto jedino sto mi je trebalo je tecnost i to mi je donosila stalno!!!!Tako su prosli ti najgori dani mog zivota,pocelo je da mi bude bolje i bila sam srecna zbog toga,ali bolje u smislu zikre a premor mog tela ne mogu vam opisati....eto tako sam se ja skinula prvi put i bila cista citava dva,tri meseca.....nastavice se....
Posted: Tue Dec 27, 2005 10:16 pm
lektori i knjizevnici hahahahha....to smo vec prosli. Bilo je i takvih. Sram te bilo Kate-nisi tacku stavila na kraju recenice...ccc-jesi gramaticki inkorektna (izmislih rijec 
)...
zvrky-draga moja.....samo ti pisi-sta i kako zelis. AKo ti prija...pisi...ako ti ne prija nemoj....
u svakom slucaju znas da pises...i drago mi je kad vidim nastavak...
cmokkkk
)...zvrky-draga moja.....samo ti pisi-sta i kako zelis. AKo ti prija...pisi...ako ti ne prija nemoj....
u svakom slucaju znas da pises...i drago mi je kad vidim nastavak...
cmokkkk
Posted: Wed Dec 28, 2005 12:22 am
Drago i meni ali ne znam da pisem ljudi,ali eto pisacu ovako kako znam,tupavo i glupavo,ne mora niko ni da cita trebace meni u svakom slucaju.
Posted: Sat Jan 07, 2006 2:45 pm
Moja takozvana ispovest se prekida! Pokusala sam...eto obavestenja radi ako nekoga zanima.Pozdrav sve vas voli zvrky dangubica :smt010 
