uh nije lako pisat ovako detaljno, tačno ponovo proživljavam neke momente.............ali osjećam neku odgovornost prema čitaocu ovih redova da dovršim istu...
@ Saša
Oh Saša šta se ti izvinjavaš-pa mi smo barem familija
I tako ja završih u zatvoru...............
Neću sad da pišem o doživljajima od tamo,a bilo ih je
. Kriza je polako popuštala, ja sam već bila spremna da idem kući, ono kao: toliko od mene i aj sad da se razilazimo. I samo sam čekala to prepoznavanje više pa da idem.I tako dođoše jedan dan da me vode na prepoznavanje konačno, ja sva sretna, pozdravljam se sa svima, vodnicima............Uvedu nas 4-5 u neku prostoriju gdje je bila neka plavokosa djevojka koja je pitala da li sam ja djevojka sa slike? Rekli su joj da jesam i ona najnormalnije uperi prst u mene i kaže. To je ona!
Ja u šoku, ne mogu da vjerujem šta mi se dešava......................ljudi šta je ovo,jel ovo neki film, crna komedija.............čekam da zazvoni alarm da se probudim......................
I onda počinje ludilo, nervoza, slučaj je tako glup,ta cura je ispričala jedno 6 verzija te pljačke, mi imamo dokaze da je D. tada bio u vojsci,ali ništa, ne pije vode......valjda smo imali pogrešna imena u pogrešno vrijeme na pogrešnom mjestu.
Advokati nam govore da pošto je prvi put i to, biće valjda samo par godina, a donja granica je 5g. robije za to djelo. Ja sam toliko bila poludjela da sam pripremila govor za suđenje tipa. Nema veze, ja ću da robijam 5g., provešću mladost u zatvoru zbog nečeg sa čim nemam nikakve veze, ali ću svaki dan da liježem i budim se sa svjedokinjom u mislima i kad izađem, naći ću je gdje god, ubiću je i lijepo otić u stanicu sa sve oružijem i reći. "Evo, sad barem znam za šta ležim" Što bi mi Bosanci rekli, halaliću se.......
Na svu sreću nije dotle došlo,u međuvremenu su naše porodice razgovarale s dotičnom, valjda su joj i neko zlato nosili.....Uglavnom ona je cijelo vrijeme tvrdila da smo to mi, ali eto kao nije znala da sam ja Hrvatica,ma nemam pojma.nebuloze neke........Na suđenju je izjavila da nije tako sigurna da smo to mi..
Uh sreće naše dok je sudija diktirao da se okrivljenima ukida pritvor nakon tri mjeseca istrage..
I tako se mi nađosmo na slobodi, ja sam se vratila kod svojih, pošto smo dotad živjeli kod njega sa njegovom majkom koja nije podnosila ni mene ni njega i bilo je tu takvih scena na koje sam ja samo mogla da se poklopim ušima i da šutim i trpim jer"sama sam birala"
Naravno nastavili smo po starom i ja sam se za mjesec dana opet našla na istom mjestu ali ovaj put fakat kriva,užas. Za neka 3 mjeseca i D. je pao ali na još više djela pa su mene pustili..Tada su još svi htjeli nekako da mi pomognu, kao fina cura iz fine familije,a D.baraba navukao curu, šta će mi on i sl.
I neznam, poslije tog drugog izlaska iz cz-a nastupa neki period meni totalno konfuzan sada zato što su stvari postajale sve gore i gore a i tako ih se mnogo izdešavalo da ne mogu nekako vremenski da ih posložim,ali pokušaću.
U sljedećem postu, trudim se da ne budu predugački da bude lakše za čitat jer znam da ja kad vidim kilometarski post često u startu odustanem
citala sam, bas, film ceo da bude... samo, nekako moram da napisem, setimo se Boga kad je tesko ali, moguce je setiti se i kad je dobro, ja sam, bas kad je bilo dobro, okrenula list, jer je bilo predobro da bi zavisilo od mene same, znala sam da nije do mene, suvise je bilo dobro sve sto se desilo, a bas u trenutku kada sam se pitala, sta li ce se to desiti i doneti promenu, jer ja sama nisam radila na tome 