Forum za podršku u oporavku

Joj, izvini Zeleni , nisam stigla sve nabrojati (tu su i jasnebc roditelji, sestra, dječko)...
Pitaš za pegazis-Hvala na pitanju, da kucnemo u drvo, super ide. Samo onaj prvi put bila temperatura i ono kao grip, a evo već treću primila i super se osjeća!

zeleni wrote: tesko je u bestraga sam gurati kroz ovo. ja znam koliko me keva zaduzila. da ni za tri zivota ne mogu da joj vratim.

E, ovo sam baš htjela Šmizli odgovoriti. Naime, osobe koje su se izvukle iz onog pakla su izuzetno svjesne težine te borbe. Znaju oni kroz šta su sve morali proći kako oni tako i njihovi suovisnici. Znaju oni i koliko su puta htjeli odustati ali tu je bio neko ko im to nije dozvolio, ko je motrio, plakao, galamio, prijetio, ljubio, volio. Zato su oni i toliko zahvalni svojim suovisnicima i pitaju se da li bi oni sami mogli tako nešto izdržati. Svjesni te borbe zato i savjetuju :"Bježi!", jer nisu sigurni da takvu bitku mogu voditi i nositi zaljubljene djevojke.

Da baš tako. Ali ko je danas siguran po pitanju bilo čega? Nikad se ne zna kad će i ko poklekunti (u bilo čemu ne mislim samo na drogu).
Hvala Vam na odgovoru. Sad mi je mnogo jasnije zašto je većini odgovor baš isti.
Veliki pozdrav za hrabru, jaku i upornu mamu. I mahanje zelenom.

Nekako sam se oraspoložila čitajući ovo vaše. Shvatila sam da je meni glavi problem (nimalo naivan, doduše ) neodobravanje sredine i gužva koju bih ja mogla imati sa svojima. Dok postoje ljudi koji se još pate sa ovisnošću. Ja sam svog dragog upoznala dok je već bio u procesu liječenja. On je rekao da dok još nije bio posve iskren sa mnom mnogo puta nije pristao na pozive nekih ljudi iz starog društva i tako neke stvari, da me ostane 'dostojan'. Kasnije, kad mi je već ispričao svu svoju prošlost i kad ja nisam pobjegla glavom bez obzira, to mu je valjda dalo snagu da istraje (kaže). Sa mnom dok je bio, bio je god dana na 2ml metadona, pa pola god na 1, pa par mjeseci na pola i sad od februara je čist, pije samo bensedine pred spavanje. Jel' ovo tačno, tj moguće, jer sad sam čitala neke crnjake o skidanju sa metadona, pa sam se nešto zbunila... :/

Mene su se moji prvi odrekli....prvo onaj,kod kojeg sam bila i jedva prezivjela bolest neovisno o dopu...covjek me deveo kuci,znao je za dop i mislio da je to to i rekao sto se tice mene,baci je pod most....mama,odmah,ako vidim ista,ja cu te u zatvor staviti....pomogao mi je treci,i taj nikad nije digao ruke od mene,mada nikad nije bio u tome,ni uzeo ni nista....ali nikad nije odustao od mene....nikad....i kad bi bauljala gradom,ne znam ni di sam ,ni kako kuci,gubila krdo love,i pasose i sve i padala njemu na oci,nije odustao......ali je njegova tolerancija bila manja...normalno.....i ja nisam imala izbora osim da pomalo,po puzic mali,dolazim sebi i mic po mic na bolje......sad mi je sve smijesno jer ajme ne bi ni jednu onu scenu nikad vise prozivjela i imala sam jebeno jebeno puno srece..........nekad tvoji digne ruke od tebe,onak koji bi ti pomogao ne moze nego ti strana osoba pruzi ruku i sad idemo sasvim drugim putem ne nas dvoje,nego troje nas.....da li je to ljubav ili sudbina ili sta god,ne znam,ali sam se i ja potrudila i uhvatila tu ruku i cijenim je...nista drugo

U svakom zlu ima dobra ruka za spas pa i tebi. Budi jaka !!!

moj momak je isto bivsi narkoman, bio je nakacen 6 godina 3 puta bio u komuni,jednom ostao godinu, a ostala 2 puta odlazio nakon 3 mjeseca. nakon te godine provedene u komuni je bio cist 6 mjeseci i opet se lupio. prije 3 mjeseca je odlucio da se skine sam, kaze da je cist, provodimo mnogo vremena zajedno,kaze da bih prva vidjela, al mnogi kazu da je i dalje nakacen da se lupa da me laze i da sam glupa.. mnoogo pricamo o tome o njegovom zivotu, o tome sta je sve mogao imati, a nema, sta je imao, a izgubio a sve to od droge, po njegovoj prici mislim da je shvatio,kaze nece dozivjeti tridesetu ako se nastavi drogirati, izjeda ga proslost.. nadam se da gvori istinu, zelim da mu vjerujem jer ga volim vise od zivota,a ne znam da li mogu.. e pa sad da pitam, da li je moguce da se izlijecio bez strucne pomoci?? ili sam ja samo slijepa i naivna pa mu vjerujem jer zelim da vjerujem.. hvala

Imam par pitanja za Vas Moj decko je bivsi narkoman, bar sto se heroina tice. Pije redovno neki lek koji je blokator za heroin. Mada, nailaze mu periodi recimo na svaka 3 meseca kada je strasno neraspolozen, nervozan i tada konzumira SPID i KRISTAL. Ne spava i po 10 dana, ne jede.. I dalje je okruzen ljudima sa kojima je i upao u tu pricu sa drogiranjem i koji se uglavnom i dalje drogiraju. Zaista ne znam sta da radim. On ne vidi zivot kao drugi ljudi koji nisu ovisnici. Nema nameru da trazi posao, da bude u drustvu normalnih ljudi koji rade, studiraju i slicno. Vec mu je 32 godine. Vecina njegovog drustva je ili umrla ili ubijena ili je po zatvorima. Ali to ocigledno nije dovoljno da on shvati da mora nesto da menja. Za mene kaze da sam nesto najlepse sto mu se dogodilo, mada ne znam koliko je iskren. Osam meseci smo zajedno i vec je preslo u nesto malo ozbiljnije. Cela, ali bukvalno cela njegova porodica me obozava. Stalno ga hrabrim da je jak, da vredi, ali on izgleda to ne misli kao i ja. Zaista ne znam sta vise da pokusam. Kako da se postavim? STA DA RADIM? MOLIM VAS POMOZITE MI!
HVALA NAJLEPSE!!!

Nemosh' nishta.

bas nista? Nisam osoba koja lako odustaje, pogotovo ako nekog ili nesto voli? zar treba da se pomirim sa tim da se nista nece promeniti??

Za početak uopšte nije bitno šta ti treaba da uradiš već šta on treba.
Ako to što on treba da uradi-ne uradi, ti sa tim tvojim možeš da se slikaš.
Elem, dečko ti je narkoman i nije pitanje šta, nego kako!?