Eto mene,meni se malo razglaba o ovoj temi,kontam da se "između 2 zla" odnosi na cugu against heroin.
Mene alkohol,nije nikad privlačio,čak sam i osjećao neku odbojnost prema njemu,možda zato jer taman kad sam ja ulazio u pubertet,moj otac je imao kratku,ali jako intenzivnu "epizodu" s cugom,i malo je falilo da ode u kronere,brak im je bio pred raspadom....pa meni nikad cugeri i cuga nisu bili posebno mili.
Dobro popio bih tu i tamo,napio se,u nekim mojim "sam svoj majstor" skidanjima,žesta je bila neizostavni pratioc sedativa,za smirit krizu...
Poznam dosta starih đanera,moje generacije,koji su heroin zamijenili cugom.Život im se svodi na metadonsko održavanje i ispijanje po 10-20 piva dnevno(minimum).Ono,ljudi baš postali kroneri,čak si zakidaju/piju manje) metadona,da bi prodali,pa da imaju za teretnu,ili votkicu(najdraži su mi kad ih vidim s bocom 0,5l fante,a unutra 3 deca votke,i fante samo da da boju
).
Moje je mišljenje,da je kroničnim alkoholičarima,teže nego nama,borit se sa svojim porokom.
Zamišljam,kako bi meni bilo,uđem u supermarket kupit nešto,a ono cijeli red polica s dopom,ispod etiketa s jačinom,porijeklom
,pa do njih police s kokainom,pa svim ostalim drogama.
Mislim da je njihova borba s "rovcem" užas živi.
A i krize su gadne,u Vinogradskoj u ZG,na 3. katu smo bili,mi đaneri,na 2. katu alkosi,i ono gadni su ti njihovi deliriji,bilo bi urlikanja,svega s tog kata.
Nekad bi kupovali njihovu terapiju,ono brale,totalna podmornica,Prazine,Leponex,Haldol,sve tablete za "ubit vola".
Tako,da stvarno ne znam iz kojeg se zla lakše isčupat,mislim da je nama ipak za nijansu lakše.
