Forum za podršku u oporavku

A ti mala,nemoj puno da je ljubiš,jesi li čula .......ima ona muža,ima mene......polako bre. 8)

ok, velika, necu vise, nego gde je nestala?
a ni Vlada nema.
ne mi se svidja.
kao da moji poljupci rasteruju masu!?
moracu da promenim nick.
samo da odsluzim svoje.

E tebe sam cekao...bas mi je drago da si tu...ja sa za tebe novi ovde,jos nemam ispisanu svoju pricu,ali citam...super i drago mi je da si e prebacila na sub.Meni je pomogao.

Naravno da ima nas koji te se secamo. Drago mi je da si bolje, pitala sam se gde si do sad.
Pozdrav PDT_Love_18

feniks-2.put wrote:Naravno da ima nas koji te se secamo. Drago mi je da si bolje, pitala sam se gde si do sad.
Pozdrav PDT_Love_18

Joj kako lipo , bas mi toplo oko srca ...

Davno sam se javila ,ali sada imam malo vise materijala za pisanje. Desilo se masu toga . Zivot je poceo dobivat neki smisleniji izgled, a ja sa svojom vanjstinom prezadovoljna - VOLIM SE - ... I idemo dalje ! Samo da tema ne padne u zaborav , ali javim se skoro , imam poslova da pozavrsavam , pa cu sist i pisat .

Zalosna sam jer ne vidim Modesty i jos par starih ....

Gdje je

bokic !!!

Amyna drago mi je da si ziva pozdrav.

Bobane , i tebi pozdrav , ti si kao kamen temeljac , čvrst i nepromjenjljiv , bravo !

Moja borba se nastavlja ....... evo jutros nemam subutex-a , ali nije mi bed . Po doktorici sam na 1 subu od 2 mg dnevno , ali u petak jednostavno zaboravih otić po recepte , tako ostadoh preko vikenda bez terapije . Ništa specijalno . Ništa mi nije . Pa neka počnu oni sada koji su protiv i suba da pizde , ništa nije ako u glavi ne složiš kako triba . Naravno , sada sam pred kraj terapije , ali one priče o ovisnosti o subu su pretjerane . Samo plaše ljude , razlog , ah .... koga briga !

Ekipa , moja terapijska zajednica za samo 1 člana sastoji se od jedine ispravne odluke da se sredim po pitanju fizikale , ali i vraćanju u život u kojem funkcioniram kao žena , majka , kćer itd. , a to svakom triba . Jedina razlika mog skidanja od svih drugih klasika jest što za moj problem nitko ne zna osim mog muža i doktora . Ništa nije išlo u široko , nitko ne zna što se sa mnom događa .... možda vide neke promjene ali ja sam izborila još jednu bitku . Sve se može kad se hoće .

Dani koji su me ubijali u pojam su daleko iza , i više ne razmišlam o njima . Odselila sam i muž otvorio novi posao . Dicu upisala u drugu školu , tako da su svih troje jutarnja smjena a ja slobodna posvetiti se sebi i kući , ručku , poslovima oko familije .... triput tjedno idemo na plivanje i to je nešto što me trenutno zaokuplja. Bolovanje i dalje ide ( 1godinu i 3 mjeseca već ) , ali nisam više u postelji i svaki dan imam razlog ne ležati ........ ljudi , ubilo me ono vrime kad sam ka komad hladetine ležala mjesecima ... vratila sam se za volan i uopće mi ne predstavlja problem ponovo voziti , nemam trauma . Iako je noga još u kurcu , ne mogu je saviti više od 90% , šipka je još tu , a kosti nisu srasle ....

poanta je da se moram svakodnevno sa sobom mučiti jer sam sama sebi najgori neprijatelj ... kada sam se sprijateljila sa sobom i drugi ljudi mi postadoše prijatelji , interesantno ...

Pa onda prestani sada, što bi u ponedeljak nastavljala...