Forum za podršku u oporavku

uzas,nika nisam razgovarala sa mojom majkom o tome kako se ona osecala,iako je ona par puta pokusala,bilo me je toliko sramota,ali znam da je i njoj bilo uzasno.i ja i moj muz smo bili narkomani,i srecom po nas imamo dete,ali za njega,moje dete to i nije bila sreca,ali jedina cista stvar koja me je ikoliko trgnula bilo je ono.jer znam sigurno da nije bilo njega,nikakav blokator ili implant me nebi sprecio da uzmem dop.ali izbacivanje iz kuce to bi bilo nesto najgore sto biste mogli da ucinite,jer tad tek nebi postojalo nista da je spreci.mene osim mog sina su mogli samo da zatvore na duzi period godina,pa da mozda se konacno sredim.ustvari ja sam bila jako dugo zatvorena,bez ikakvog dodira sa svetom,i hvala im svima zbog toga.sada sam i u drugom gradu,da nebih nisakim komunicirali.
moj vam je savet,zatvorite je u kucu,i jednostavno nedozvolite da kontaktira nisakim,ako treba i par meseci,naravno uz strucnu pomoc,i vase razumevanje,ali ne preterano,mislim potkrpljeno materijalnim stvarima.i uvek je dobro promeniti sredinu,nije to tako velika zrtva verujte mi.

Pokusala sam da je zatvorim,nije islo,samo je napravila stetu na prozoru i izasla,i to,prema mnogima nisam smjela uraditi.
Seliti nemozemo,ima drugih,starijih koji zavise od nas,a i da negdje preselimo ona ce opet naci nacin da uzme drogu,jer zeli.Problem je sto ona nezeli da se lijeci,i da neznam koliko dugo bude zatvorena,mora izaci kad tad,a tad bi najvjerovatnije,opet po misljenju mnogih,nastavila gdje je stala.Tvoja sreca je da imas dijete,zbog koga si zeljela da se izlijecih,imala si odlican motiv,i hvala bogu uspjela.Drago mi cuti da se neko izbori sa najvecim zlom danasnjice,iskrene cestitke.

hvala.
i jeste bila velika sreca,sto bi rekli sreca u nesreci.
ali i pored njega,sve dok me nisu zatvorili,zapretili da ce mi ga oduzeti,i dok najzad me nisu odveli kod doktorke,cak ni ogromna ljubav prema njemu nije pomogla.jer ja sam isto tako volela da se drogiram,i volela sam takav jadan svoj zivot.ipaik za sve i svakog postoji resenje.

:snakeman: :snakeman: :snakeman: :snakeman: :snakeman: :snakeman: :snakeman: :snakeman:

Dragi moji roditelji narkomana

Razumljiva je vasa briga za decom, to je prirodno. Ali da bi se problem sagledao do kraja potrebno je
da znate da narkomanija nije samo bolest Vase dece i da nije posledica samo loseg drustva i losih trendova.
Narkoman se ne postaje tek tako mada to tako izgleda. Potreba i ideja koja coveka navodi na takvu vrstu destrukcije
seze mnogo dublje. Pokusajte da se setite prenstveno nacina vaspitavanja Vaseg deteta.

1) Jeste li ga ucili da je sve u zivotu pravo izbora i da se moze menjati.
2) U kojoj meri ste uticali da samostalno razvija nacin razmisljanja i donosenja odluka.
3) U kojoj meri ste ga ucili da razlikuje alternative koje su ponudjene.
4) Koliko puta ste ga na nesto beskompromisno prisiljavali.
5) Koliko puta je vase misljenje bilo sveto slovo i direktno se konfrontiralo njegovoj slobodi.
6) Koliko puta je vase dete moglo da samostalno odabere nesto

Za pravilnu i potpunu izgradnju licnosti je potrebno najpre :

1) Sposobnost donosenja odluka
2) Sposobnost analize odnosa sa drugim ljudima
3) Sposobnost prilagodjavanja u datoj situaciji
4) Sloboda misljenja

Ne drzim vam pridike niti kazem da ste vi krivi jer je vase dete narkoman. Delimicno i jeste. Pokusajte da zajedno sa vasim detetom u kojim god ono godinama bilo, vratite filmove daleko unazad i vidite gde ste se razisli. Gde je to vaspitanje postalo vasa iluzija, gde se pretvorilo u komandovanje i beskompromisno poslusanje. Tu je heroin popunio prazninu i dao mogucnost izbora. Tu je igla supstituisala potrebu za dokazivanjem i razmisljanjem. Covek oseca da njegovo misljenje nije njegovo, vec da mu je nakaradnim vaspitanjem ugradjeno i on se samo navikao na njega. To ne znaci da je ono sad postalo njegovo. Duboko tamo negde to je jos uvek ono dete sa svojim fantazijama, koje su gusene od strane roditelja, ucitelja, profesora i ostalih. Tisinu i zaborav svemu tome daje heroin ili sta vec drugo. Lazna sreca i dusevni mir stizu u kesici, jer nemogucnost i tabu prosle samostalnosti vuce za sobom bespomocnost buducnosti, unutrasnji strah od sutra. Pomozite vasem detetu da pronadje ono sto je godinama izgubilo. Pomozite mu da samostalno razmislja i uci sta ga to sve ceka. Neko ce reci da je vec iskusan jer se dugo drogira. To nije nikakvo iskustvo vec bolna pauza razuma.
Zalim za svim takvim sudbinama i mogu reci da je samo Bog nacin da se takva lakrdija prekine. Postite i molite se Bogu, pustite da procveta sloboda u vama i spadne teg sto ga vucete bespotrebno. Pustite klinike i doktore, lekove i katance. Budite slobodni, srecni i zahvalni sto ste sve ove dane do sada mogli da uzivate u blagodetima zivota. Ne zaboravljajte da je svaki dan novo rodjenje i nova sreca. Ne zaboravljajte da ste svakim danom blizi cilju ako znate sta je taj cilj i ako ga zaista prizeljkujete. Kleknite sa svojim detetom pred Boga, pokajte se sto ste sumnjali u srecu, pokajte se sto ste je brisali i ucitkivali radost u sebi i nestace oblaci sto vam duse zaklanjaju od sunca njegove svetlosti.

Covek oseca da njegovo misljenje nije njegovo, vec da mu je nakaradnim vaspitanjem ugradjeno i on se samo navikao na njega. To ne znaci da je ono sad postalo njegovo. Duboko tamo negde to je jos uvek ono dete sa svojim fantazijama, koje su gusene od strane roditelja, ucitelja, profesora i ostalih. Tisinu i zaborav svemu tome daje heroin ili sta vec drugo.

Pobogu, covece, pa deci pocinju "ispirati mozak" vec u vrticu, usadjivati im i "programirati" ih za norme ponasanja pa cak im ponekad ne dozvoljavati "iskakanje" iz predvidjenog kalupa! Pa svi smo to prosli i prolazimo i dalje! To nije razlog za beg u narkomaniju. Sasvim sigurno.
Slazem se ja potpuno sa tobom da je tesko kad neko hoce bilo koga - dete, adolescenta, odraslog, da ukalupi, kad hoce da uguse delove nase licnosti, ali po tebi bi smo svi oda pobegli u narkomisanje.
Lepo ti sve nabroja kako bi i sta trebalo i slazem se sa tim tvojim stavkama, samo realnost je sasvim drugacija, a da bismo sazreli kao licnosti pred svakim od nas je put pun drugacijih iskusenja.
Ovaj tvoj post je jedno najobicnije podjebavanje! A pretpostavljam da uopste i nisi roditelj,da nemas iskustva sa problematikom ove vrste, pa prema tome nemoj da dajes svoje misljenje koje ovde nikom nece pomoci!!!

Svako djete je ličnost za sebe,moja sestra i ja smo imale potpuno isti tretman pa se ona nije nikad drogirala...neko jednostavno ima predispozicije za nešto,osjetljivije,drugačiji...........teorija je jedno a praksa drugo i da,nebi ljudi bezveze "izmislili" onu staru:sto ljudi,sto ćudi!

Nisam sigurna što bi bilo pametno reći OČAJNOJ MAJCI (forum je namjenjen svima-kao takav malo neprikladna forma) ,ali vjerujem kako dobronamjerno savjetovanje može uroditi plodom .
Iako sam đanki , roditelj sam koji ne želi sutra proživljavat sličnu priču sa svojom djecom . To u prvom redu znači prepoznat PRVE SIMPTOME , no , ovdje je riječ o skorom kraju ...
1- IZBACI JE IZ KUĆE VEĆ DANAS , NE SUTRA , NI PREKOSUTRA , DANAS!!!
2-NIKAKVA PRTLJAGA ,ONO ŠTO IMA NA SEBI , BEZ MOBITELA I NOVACA
3-DOMA PROMJENITE BRAVE,BROJ TELEFONA I PROVJERITE KRED.KARTICE,ČEKOVE ....
4-NJOJ SAMO KAŽITE DA MOŽE NATRAG AKO ODABERE KOMUNU ILI DOKTORA

Zašto ? Zato !

P.S. I OČAJNOJ MAJCI TREBA ODMOR OD PROBLEMA , ALI AKO NIJE SPREMNA UČINIT OVAKO , ZAJEBAVAT ĆE JE JOŠ GODINAMA .

...sto se pre nadje na dnu to ce se pre osvestiti...

Na kilometre sam pisala o tome!

POTPISUJEM GORNJA DVA POSTA!

Sada ste i mene potpuno zbunili.Sa kime da kleknem da se molim kad to dete nije u realnosti vec u njemu samo shvatljivom virtuelnom svetu.Ne voli ni samog sebe,porodicu a kamoli Boga.Nista ne razumem.
Moj sin je poceo da drogira u 25.godini kao formiran ozenjen covek,zaposlen.Kakvo vaspitanje je jos nedostajalo? Da ga vaspitavam dok je u braku???
Stvarno nista ne razumem.