Licaninsasela, bukvalno- ostavila dop i sa njim i život.
Niti se ne osećam živom. Možda je stvarno život sa majkom neka vrsta podsvesti, samokažnjavanja, otkud znam...
Uglavnom, u svakom slučaju zatvor te umori.
A da nađem "neku manju kafanu" niti mogu, rekoh da fizički ne mogu, a svratila sam jednom usput u jednu jer mi bilo hitno ići u wc, pa onda sednem i naručim čaj i to baš namerno zato da vidim kako ta konobarica radi.
Žena sedi jer nema potrebe da stoji- to sam prvo primetila- a oči joj mrtve, lice poraženo...to ti je druže moj DNO DNA.
Biti konobarica ili šankerica (ili oboje) u dvadesetim je još i simpatično, mlada osoba se bori za svoj euro, a sa 40+ veruj, uopšte nije simpatično, tužno je, teško i poražavajuće.
Uostalom, i sam si izračunao da bolje žive oni koji ne rade nego oni što rade
Istina!
StopBup- jebiga za Leponex, jebiga za sve. Imam 45 godina.
Hvala ljudi na pažnji za mene, eto možda ste mi produžili koji dan života, ismejala sam se na neke vaše "primedbe" a smeh je zdrav
E, sad sam se suočila sa svojim najvećim strahom: odgledala sam na YouTube EXIT.
Bože, kako sam bila srećna, jesam, ali nikad 100% već uvek ali baš uvek (osim na jednoj jedinoj žurci u "Mondu" koja je proglašena za najbolju žurku Evrope te godine, "experiment techno") mi je NEŠTO falilo, to neko "zrno" koje je uvek falilo da postignem osećaj te potpune sreće...
Da li vam je poznato ono "Da se pomerim tamo napred, biće tamo super", jedva dođem kroz masu tu, ne sviđa mi se, onda "Bolje da sam gore uz stepenice", pa dođem tamo- ni tu mi nešto ne štima. "Hm, sad moram do šanka, žedna sam" i prođe do 3 ujutru dok se ja namestim gde mi odgovara
POZNATO?
E, ali uglavnom je bilo dobro i ne bih menjala svoj život.
Da se ponovo rodim. Eto tim se tešim. Jeste sad se raspadam, ali nisam sigurna da su to posledice droge.
)
