Samo za Danas (Just for today)

[Vuk]

30. mart
Usredsređenost na Boga

"Postepeno, kako smo sve više usredsređenini na Boga,
a manje na sebe, naš očaj se pretvara u nadu."

v

Kako je divno imati nadu! Pre dolaska u Anonimne narkomane, mnogi od nas su živeli živote krajnjeg beznađa. Verovali smo da smo osuđeni da umremo od svoje bolesti.
Mnogi članovi govore kako su živeli u "ružičastom oblaku" svojih prvih par meseci u programu. Prestali smo da se drogiramo, pronašli smo nove prijatelje i život izgleda obećavajuće. Stvari idu odlično. A onda nastupa stvarnost. Život je još uvek život - još uvek gubimo radna mesta, naši partneri nas još uvek ostavljaju, prijatelji još uvek umiru, mi se još uvek razboljevamo. Apstinencija nije garancija da će život uvek ići onako kako želimo.
Kad nastupi stvarnost života kakav on stvarno jeste, okrećemo se svojoj Višoj sili i podsećamo da se život događa kao što se događa. Ali, bez obzira šta se dogodilo u našem oporavku, ne moramo da očajavamo, jer nada uvek postoji. Ta nada se nalazi u našem odnosu s Višom silom.
Ovaj odnos, kako kaže misao iz naslova, razvija se vremenom: "Postepeno, sve smo više usredsređeni na Boga." Kako se sve više i više oslanjamo na snagu naše Više sile, životne bitke ne moraju nas bacati u očaj. Kako smo više fokusirani na Boga, manje smo fokusirani na sebe.

v

Samo danas: Ja ću se osloniti na svoju Višu silu. Prihvatiću da će me, šta god da se dogodi, moja Viša sila opremiti sredstvima da sa time živim.

[Vuk]

31. mart
Unutrašnjost i spoljašnost

"Naša prava vrednost je u tome da budemo ono što jesmo."

v

Kako radimo korake, predodređeni smo da otkrijemo neke osnovne činjenice o sebi. Put razotkrivanja naših tajni, njihovo izlaganje i preispitivanje sopstvene ličnosti, otkrivaju našu pravu prirodu. Kako počinjemo da se upoznajemo, trebamo da donesemo odluku da budemo upravo onakvi kakvi jesmo.
Možemo da pogledamo šta predstavljamo svojim prijateljima zavisnicima i svetu uopšte i videti da li se to poklapa sa onim što smo otkrili unutar sebe. Da li se pretvaramo da nas ništa ne brine, a zapravo smo vrlo osetljivi? Da li prikrivamo svoju nesigurnost groznim vicevima ili sa nekim delimo svoje strahove? Da li se oblačimo kao tinejdžeri oko četrdesete, a ustvari smo konzervativni?
Možda trebamo bliže da pogledamo u ono za šta smo mislili da "nismo mi." Možda smo izbegavali NA aktivnosti zato što "ne volimo gomilu." Ili možda potajno sanjamo o promeni karijere, ali odlažemo akciju jer naš san nije bio "ustvari pravi" za nas. Kako dostižemo novo shvatavanje sebe, želećemo da tome prilagodimo i svoje ponašanje. Želimo da budemo pravi primerci sebe kakvi jesmo.

v

Samo danas: Ja ću proveriti svoju spoljašnost da budem siguran da je u skladu sa mojom unutrašnjošću. Pokušaću da postupam na temelju rasta koji doživljavam u oporavku.

[Vuk]

1. april
Ljubav i zavisnost

"Neki od nas su prvo videli posledice zavisnosti na ljudima
koji su nam najbliži. Bili smo jako zavisni od njih da nas
vode kroz život. Bili smo ljuti, razočarani i povređeni
kada su pronašli druge interese, prijatelje i ljubavi."

v

Zavisnost je uticala na sva područja naših života. Baš kao što smo tražili drogu koja bi sve popravila, tako smo i od ljudi tražili da nas zbrinu. Imali smo nemoguće zahteve, terali od sebe one koji su imali bilo šta vredno da nam ponude. Često bi jedini preostali ljudi bili oni koji su i sami bili previše u potrebi da bi bili sposobni da odbiju naša nerealna očekivanja. Nije čudo da smo u svojoj zavisnosti bili nesposobni da izgradimo i održimo zdrave intimne odnose.
Danas smo, u oporavku, prestali da očekujemo pomoć od droge. Ako još uvek očekujemo pomoć od ljudi, možda je vreme da proširimo svoj program oporavka i na naše odnose. Počinjemo priznanjem da imamo problem - da ne znamo baš ništa o tome kako da imamo zdrave intimne odnose. Tražimo one članove koji su imali slične probleme i koji su pronašli olakšanje. Razgovaramo sa njima i slušamo šta dele o ovom delu svog oporavka. Program primenjujemo u svim područjima naših života, tražeći istu onu slobodu u odnosima kakvu nalazimo svuda u oporavku.

v

Samo danas: Odnosi puni ljubavi su mi na dohvat. Ja ću danas preispitati posledice uticaja zavisnosti na moje odnose, tako da mogu da potražim oporavak.

[Vuk]

2. april
Privlačenje

"Naša slika u javnosti sastoji se od onoga što imamo
da ponudimo: uspešnog i dokazanog načina održavanja
životnog stila bez droge."

v

Da, mi privlačimo nove članove. Sve više zavisnika pronalazi Anonimne narkomane. Ali kako se odnosimo prema novim članovima, izmučenima svojim rvanjem sa zavisnošću? Da li prilazimo novajlijama koji na sastancima stoje sami, zbunjeni i nesigurni? Da li smo voljni da im ponudimo vožnju na sastanak? Da li radimo još uvek "jedan-na-jedan" sa zavisnikom koji pati? Da li dajemo svoj broj telefona? Da li smo voljni da se odazovemo na poziv Dvanaestog koraka, makar to značilo usred noći ustati iz svog udobnog kreveta? Želimo li da radimo sa nekim ko je drugačije seksualne orijentacije ili dolazi iz različite sredine? Da li smo velikodušni s vremenom koje nam je poklonjeno?
Bez sumnje smo bili dočekani s ljubavlju i prihvatanjem od naših zavisnika. Ono što je mnoge od nas privuklo u Anonimne narkomane bio je osećaj da smo konačno pronašli mesto gde pripadamo. Nudimo li taj isti osećaj pripadnosti našim novim članovima? Ne možemo reklamirati Anonimne narkomane. Ali kada u svojim životima načela sprovodimo u delo, mi privlačimo nove članove NA načinu, isto kao što smo i sami bili privučeni u oporavak.

v

Samo danas: Ja ću raditi s novima. Setiću se da sam i sam jednom bio novajlija. Trudiću se da privučem druge istim osćanjem pripadnosti kakav sam ja našao u NA.

[Vuk]

3. april
Samo za tebe

"Pojam duhovnog buđenja poprima mnoga različita lica
na različitim ličnostima koja nalazimo u udruženju."

v

Iako svi radimo iste korake, svako od nas na svoj način doživljava duhovno buđenje koje je iz njih proizašlo. Oblik koji će to duhovno buđenje poprimiti u našem životu razlikovaće se u zavisnosti od toga ko smo.
Za neke od nas, duhovno buđenje obećano u Dvanaestom koraku rezultiraće obnovljenim zanimanjem za religiju ili misticizam. Drugi će probuditi zanimanje za živote onih koji nas okružuju, doživljavajući puno razumevanje drugog verovatno po prvi put. Neki će ipak shvatiti da su koraci u njima probudili njihova sopstvena duhovna i moralna načela. Većina nas doživljava svoje duhovno buđenje kao kombinaciju svega ovoga, a svaka kombinacija je jedinstvena kao i osoba koja je probuđena.
Ako postoji toliko različitih oblika duhovnih buđenja, kako ćemo znati da smo ga zaista imali? Dvanaesti korak upućuje nas na dva znaka: Našli smo načela koja nas mogu dobro voditi, načela koja želimo da primenjujemo u svim životnim situacijama. I počeli smo dovoljno da brinemo o drugim zavisnicima da bi s njima slobodno podelili iskustvo koje imamo. Kakvi god bili detalji našeg buđenja, svi smo dobili vodstvo i ljubav koje nam treba kako bismo vodili ispunjen život okrenut duhovnosti.

v

Samo danas: Bez obzira na određeni oblik, moje duhovno buđenje pomoglo mi je da sopstveno mesto u svetu ispunim ljubavlju i životom. Za to, ja sam zahvalan.

[Vuk]

4. april
Braniti svoj oporavak

"Zapamtite da smo... mi konačno odgovorni
za svoj oporavak i za svoje odluke."

v

Većina nas će se suočiti sa odlukama koje iskušavaju naš oporavak. Ako se, na primer, nađemo u teškom fizičkom bolu, trebaće nam da odlučimo da li da neki lek uzmemo ili ne. Moraćemo da budemo jako iskreni prema sebi u odnosu na ozbiljnost naše patnje, iskreni prema svom doktoru u odnosu na našu zavisnost i oporavak i iskreni prema svom sponzoru. Na kraju je odluka ipak naša, jer mi smo ti koji će morati da žive sa posledicama.
Drugi uobičajeni izazov je izbor odlaska na zabavu gde se toči alkohol. Ponovo bismo trebali da razmotrimo svoje duhovno stanje. Ukoliko neko ko podržava naš oporavak može da ide sa nama, utoliko bolje. Ipak, ako se ne osećamo spremni za takav izazov, verovatno bi trebalo da odbijemo poziv. Danas znamo da je važnije da sačuvamo svoj oporavak nego svoj obraz.
Sve ove odluke su teške i zahtevaju ne samo naše pažljivo razmatranje, nego i vodstvo našeg sponzora i potpunu predaju Višoj sili. Korišćenjem svih ovih mogućnosti, donosimo najbolju moguću odluku. Konačno, odluka je ipak naša. Danas smo mi odgovorni za svoj oporavak.

v

Samo danas: Kada se suočim sa odlukom koja bi mogla da dovede u pitanje moj oporavak, ja ću se posavetovati sa svim izvorima koji su mi dostupni pre nego što donesem svoju odluku.

[Vuk]

5. april
Identifikacija

"Neko je konačno poznavao lude misli koje sam imao
i ludosti koje sam radio."

v

Zavisnici se često osećaju krajnje jedinstvenima. Sigurni smo da se niko nije drogirao kao mi ili da nije morao da radi stvari koje smo mi radili kako bi došli do droge. Osećaj da nas niko stvarno ne razume može da nas udalji od oporavka na mnogo godina.
Ali jednom kad uđemo u prostorije Anonimnih narkomana, postepeno gubimo taj osećaj da smo "najgori" ili "najluđi." Slušamo kako zavisnici dele svoja iskustva. Otkrivamo kako su drugi išli istim pogrešnim putem kojim smo išli i mi, a ipak su mogli da pronađu oporavak. Počinjemo da verujemo da je oporavak isto tako dostupan i nama samima.
Kako napredujemo u svom oporavku, ponekad je naše razmišljanje još uvek suludo. Ipak uviđamo da se, kada podelimo teške trenutke koja možda prolazimo, ljudi prepoznaju i podele svoje iskustvo sa sličnim poteškoćama. Bez obzira koliko naše stanje izgledalo mučno, nalazimo nadu kada se sa nama povezuju drugi i prenose nam rešenja koja su pronašli. Počinjemo da verujemo da možemo da preživimo šta god da se dogodi kako bismo nastavili svoj oporavak.
Dar Anonimnih narkomana je u tome što učimo da nismo sami. Možemo da se "skinemo" i ostanemo čisti deljenjem svog iskustva, snage, pa čak i svojih ludih razmišljanja s drugim članovima. Kada to radimo, otvaramo se za rešenja koja su, suočeni sa istim izazovima, pronašli drugi.

v

Samo danas: Ja sam zahvalan što mogu da se identifikujem sa drugima. Danas ću slušati kako dele svoje iskustvo i podeliću svoje iskustvo sa njima.

[Vuk]

6. april
Izgraditi poštenje

"Promene se u praksi događaju jer ono što je prikladno
jednom stepenu oporavka ne mora biti prikladno drugom."

v

Kada smo prvi put došli u Anonimne narkomane, mnogi među nama nisu imali pravo zaposlenje. Nismo svi odjednom odlučili da ćemo postati pošteni, produktivni i ugledni građani čim smo stigli u NA. Ali uskoro, u oporavku, otkrivamo da nam više nije prijatno da radimo mnoge stvari koje smo, dok smo se drogirali, radili bez oklevanja.
Kako rastemo u svom oporavku, postajemo pošteni u stvarima koje nas verovatno nisu zamarale dok smo se drogirali. Vraćamo višak novca kasirki koja nam ga je vratila zabunom ili priznajemo da smo udarili u parkirani automobil. Uviđamo da se, ako možemo da postanemo pošteni u ovakvim prilikama, mnogo lakše nosimo i sa težim testovima poštenja.
Mnogo nas je došlo ovde gotovo nesposobni da budemo pošteni. Ali vidimo da, kako radimo Dvanaest koraka, naši životi počinju da se menjaju. Više nam nije prijatno da imamo koristi na račun drugih. I možemo da se osećamo dobro sa svojim novopronađenim poštenjem.

v

Samo danas: Ja ću da ispitam stepen svog poštenja i vidim da li sam njime zadovoljan.

[Vuk]

7. april
Vrednost prošlosti

"Ovo iskustvo iz prve ruke u svim fazama bolesti i
oporavka je od neuporedivog terapeutskog značaja.
Tu smo da ga slobodno podelimo sa svakim
zavisnikom koji želi da se oporavi."

v

Mnogi od nas su došli u program ozbiljno žaleći za nečim. Nikad nismo završili srednju školu ili smo propustili da odemo na fakultet. Uništili smo prijateljstva i brakove. Gubili smo zaposlenja. I znali smo da ništa od toga ne možemo da promenimo. Možda smo mislili da ćemo žaliti zauvek i da ćemo jednostavno morati da pronađemo način da živimo sa svojim žaljenjem.
Upravo suprotno, otkrivamo kako naša prošlost predstavlja neiskorišćeni zlatni rudnik prvi put kad smo pozvani da je podelimo sa novajlijom koji se bori. Kada nekoga slušamo kako sa nama deli svoj Peti korak, možemo da damo specijalnu utehu kakvu ne može niko drugi - svoje sopstveno iskustvo. Radili smo iste stvari. Imali smo iste osećaje srama i griže savesti. Patili smo onako kako samo zavisnik može patiti. Možemo sa tim da se povežemo – a to mogu i oni.
Naša prošlost je vredna - u stvari, neprocenjiva - zato što celu možemo da je upotrebimo da pomognemo zavisniku koji još uvek pati. Naša Viša sila može delovati preko nas kada delimo svoju prošlost. Ta mogućnost je ono zbog čega smo ovde, a njeno ispunjenje je najvažniji cilj koji treba da postignemo.

v

Samo danas: Ja više ne žalim za svojom prošlošću jer mogu da je podelim s drugim zavisnicima i možda otklonim bol ili čak sprečim smrt drugih.

[Vuk]

8. april
Sreća

"Upoznajemo sreću, radost i slobodu."

v

Da te neko danas zaustavi na ulici i pita da li si srećan, šta bi odgovorio? "Pa, čekaj, da vidim... Imam gde da živim, hrana je u frižideru, imam posao, auto mi je ispravan... Pa da, valjda sam srećan." To su spoljni primeri stvari koje većina nas tradicionalno dovodi u vezu sa srećom. Često ipak zaboravljamo da je sreća izbor; niko ne može da nas napravi srećnim.
Sreća je ono što nalazimo u svom uključivanju u Anonimne narkomane. Sreća koju dobijamo iz života fokusiranog na služenje zavisniku koji još pati je stvarno velika. Kad služenje drugima stavimo ispred udovoljavanja sopstvenim željama uviđamo da sami više nismo u središtu. Rezultat je zadovoljniji i skladniji život. Služeći drugima, otkrivamo da su naše sopstvene potrebe više nego ispunjene.
Sreća. Šta je to ustvari? Možemo da shvatimo sreću kao mir i zadovoljstvo. Oba ova stanja uma, izgleda, dolaze kada im najmanje težimo. Kako živimo samo danas i prenosimo poruku zavisniku koji još uvek pati, mi nalazimo zadovoljstvo, sreću i život pun dubokog smisla.

v

Samo danas: Ja ću biti srećan. Naći ću svoju sreću u služenju drugima.